Nešto brzo što svi volimo.
Do nedavno nisam neki značaj davala mariniranju mesa, al' poslednja dva puta sam na vreme smislila da ću praviti belo meso na tiganju, pa sam sve pripremila dan ranije. Šnicle sam isekla tanko, dodatno izlupala (koji izraz!) i ostavila preko noći u malo mleka i soli. Ništa drugo nisam stavljala od začina zbog dece, i ispostavilo se da nije ni bilo potrebno. Šnicle su stvarno ispale lepše nego kad ih ne mariniram, ostale su sočne a opet nekako krte, mogle su viljuškom da se "seku". Uz dodatak sosa od pečuraka, sveže salate i hleba (kome treba) imali smo ručak bez ostatka ;) Stariji sin je težak na jelu, izbirljiv je i jako malo jede, ali mu se ovo dopalo (dobro, malo je gurkao pečurke). Mladji nema još dve godine, ali njupa sve od reda, samo bocka viljuščicom i viče "njam-njam"!
Belo meso sa sosom od pečuraka
Sastojci:
fileti belog mesa
mleko
so
malo ulja za prženje
za sos
malo ulja za prženje
za sos
jedno pakovanje šampinjona (400g)
dve-tri kašičice integralnog brašna
dve-tri kašičice integralnog brašna
malo vode
so
so
Postupak:
1. Meso iseci na tanke šnicle, izlupati tučkom za meso.
2. U odgovarajući sud sipati malo mleka, npr. 1.5-2 dl zavisno od količine mesa, dodati kašičicu soli, promešati. Ubaciti šnicle tako da sve budu u slanom mleku, ali ne treba da plivaju. Ostaviti preko noći u frižideru. A sutradan...
3. Pripremiti sos od pečuraka - prečurke oprati i iseckati na manje komade, dinstati na malo vode dok ne puste svoj sok i skroz omekšaju. Posoliti. Doliti još pola šolje vode u kojoj je razmućeno par kašičica integralnog brašna, posoliti po ukusu. Kuvati uz mešanje da se blago zgusne.
4. Na ugrejan teflonski tiganj sipati jednu kašiku ulja. Pržiti šnicle par minuta sa obe strane, da lepo zarumene. Redukovati temperaturu ako je jaka.
5. Služiti toplo, preliveno sosom.
Ja sam primetila da u gotovim kupovnim jelima od piletine ovde u Americi, bilo zamrznutim, bilo u restoranima, meso uvek bude socno kako meni kod kuce nikad ne ispadne. Tek nedavno sam ukapirala da je mariniranje zakon za piletinu. Jednom sam pravila chicken parm, marinirano u obicnoj slanoj vodi, i nisam mogla da verujem kako je ispalo "pro". :-)
ReplyDeleteDragana
lepo,samo sos nije neka "mustra".Pecurke se nikada ne peru,vec ako je potrebno ocisti se sva"zemlja" tankim nozem,ili se obrisu cistom salvetom.Sos(kao tvoj) bez bujona,mleka,pavlake,itd,ima samo ukus brasna i nista drugo.Pogotovu to brasno nije dobro za decu u kombinacijama sa pecurkama.Ovo nije nikakva kritika samo dobronamerni savet.Blog ti je dobar.
ReplyDeleteIh, pa sigurno ima boljih sosova, nisam ni mislila da je ovaj nesto naj, ali ne mogu da se složim da ima samo ukus brašna. Onaj sok od pečuraka je sam po sebi dovoljno aromatičan.
ReplyDeleteA pečurke stvarno ne znam kako bih upotrebila bez pranja.
Pozdravi!
Danas smo rucali ovo divno jelo.Odlicno je i za svaku preporuku.Moj muz kaze kako u zivotu nije jeo meksu piletinu :)Za tili cas je gotovo.
ReplyDeleteI naravno, ja kao lekar ne mogu a da se "ne najezim" na gornji komentar o NE pranju pecuraka. Ni u ludilu!!! Sve se mora dobro oprati bez obzira na termicku obradu kasnije...pa to su vec stvari u domenu opste kulture i higijene :)
...i da,umalo da zaboravim: trik da meso prenoci u mleku mi je jednom rekla moja mentorka,ali ona to obicno radi sa curetinom kako bi izbegla onu tzv. zilavost curetine. Mogli bi i mi da dobijemo neki, novi recept sa curetinom :)...to bas retko spremam...
ReplyDeleteJa ne retko, nego nikad :) Naprosto nemam naviku da je koristim. A nedavno gledam u jednoj radnji ćureća "krilca" i mislim se da l' se to uzima jedno krilo po osobi, ili kako :))
DeletePozdrav!