Plastelin testo

Domaći plastelin? Da, da :)

Stariji sin je išao u jaslice, i sećam se da su se ponekad igrali testom. To je bilo malo tvrdje belo testo, nikakva mudrolija, pa opet nisam nikada došla na ideju da deci kod kuće napravim testo samo za igru.

A onda sam naišla na Škrabalicu i njen jako interesantan blog. To je trenutno jedini nekulinarski blog koji pratim, pun je ideja za igre, aktivnosti i zabavu sa sitnom decom. Izmedju ostalog, kod Škrabalice sam našla recept za domaći plastelin, i igra je počela...

Ovo testo po teksturi veoma liči na Play-doh koji se može naći po dečijim radnjama. Lepo je i glatko, ne lepi se ni za ruke ni za podlogu. Posle nekog vremena počinje da se suši pa je teže za oblikovanje, zato je dobro da za vreme igre stoji u plastičnim kesicama za zamrzivač i čupka koliko je potrebno. Nisam sigurna da li bi se neutrošeno testo moglo sačuvati za drugi dan. Ali sam sigurna da će u danu kada se radi obezbediti puno zabave!

Zamesila sam testo po receptu, jedino sam bila oprezna sa količinom vode. U receptu je bilo navedeno 400 ml vode na 400 g brašna, uz napomenu da se voda dodaje postepeno. Mi smo sastavili suve sastojke, odmerili 400 ml vode i dolivali po malo. Kad smo bili zadovoljni čvrstinom i teksturom ustanovili smo da smo utrošili 250 ml. Tako da od sada koristim ovu meru.

Umešeno testo sam podelila na četiri jednaka dela. Jedan deo sam ostavila beo. Dva obojila farbom za kolače. Imala sam samo zelenu i narandžastu. Ovih boja ima u rinfuz radnjama, 30-ak dinara je bočica, a relativno malo je dovoljno da se dobije solidan intenzitet boje. Četvrti deo je bio obojen u crveno. Cigla-crvenu sam dobila uz pomoć malo aleve paprike. Sama boja me je navela da od ove mase pravimo cigle koje ćemo osušiti i kasnije koristiti da sazidamo kućicu.

Sve što smo pravili ostavili smo da se suši na vazduhu. Ja podigla sve na vrh viseće kuhinje, i zaboravila! Stajalo je sigurno dve-tri nedelje tako pod plafonom ;) Možda sam prvi ili drugi dan sušenja bacila pogled i bilo je još vlažno, posle stvarno nisam ni gledala, malo mi se i prašina uhvatila :) Sad je sve tvrdo kao kamen.

Kućica još uvek nije sazidana. Imamo cigle, sada bi trebalo da napravimo neki "malter" u vidu redjeg testa (kao za palačinke, samo gušće), i konačno sazidamo tu kuću. Za sada evo samo cigala, koje su u medjuvremenu dosta izbledele i nisu više crvene kao prava cigla. Ove cigle su otprilike veličine kao pez bombone, možda za nijansu veće.

Radili smo još neke jednostavne oblike. Evo ih šargarepa i peršun, doduše malo izbledeli.

Par kobasica koji sledi je bio zamišljen da oživi maminu uspomenu na jedini oblik brze hrane koja se osamdesetih u Beogradu mogla kupiti u crvenim zaobljenim PKB-ovim (valjda?) kioscima - par viršli u zemički, ili par kobasica u zemički. I senf obavezno :) Ipak, naš plastelinski fast food je dobio list salate i list žutog sira, kao i malo susama odozgo, što nikako nije mogao da bude slučaj u pomenutim crvenim kioscima :) Dok su bile "sveže", ove kobasice su ofarbale delove testa drugih boja sa kojima su se dodirivale. Kad se sve sasvim osušilo, boje su prilično ubledele, pa su nestale i fleke od crvenog testa.

Tu je bio i "beba-hamburger", deci su uvek zanimljive neke sitnurije. Mada, i mama je jedno vrema uzdisala nad nekim minijaturama, možda su i geni u pitanju ;)

Kod domaćeg plastelina je zgodno što je bezbedniji od industrijskog u slučaju neželjene konzumacije. Ipak ga nismo jeli, nije nam bio po ukusu, puno je slan i kiseo od limuntusa ;)

Posle ove igre sam izguglala hiljadu i jedan recept za plastelin testo, ali meni je ovo stvarno bilo nepoznato do skoro. Škrabalice, hvala puno!

Sastojci:
400 g brašna
130 g soli
40 g limunske kiseline (4 kesice limuntusa)
250 ml vode
5 kašika ulja
prehrambena boja po želji

Postupak:
1. Izmešati brašno, so i limuntus.

2. Dodati ulje i vodu pa mesiti dok se ne dobije glatko testo.

3. Testo podeliti na nekoliko delova pa svaki ofarbati željenom prehrambenom bojom.
4. Modelovati oblike. Ostaviti ih da se dugo suše, nekoliko dana.