Čokoladna pita

Trebalo je da nam dodje kum, koji inače živi hiljadama kilometara daleko, i sada je na kratko u Beogradu. Htela sam da napravim neki brzi kolač, da ipak imam čime da ga poslužim a da ne izgubim puno vremena jer me još hiljadu stvari čeka (je l' ikome još vikend služi za odmor?).

Okolnosti su bile takve da od posete nije bilo ništa, ali od poslastice je moralo da bude nešto jer sam se baš nameračila da je spremim. Setila sam se da mi je u "to do" ostalo da probam koru od belanaca i keksa koju je NLO koristila u ananas kolaču, a zatim i Vali po njenom receptu, a za fil sam htela nešto čokoladno, ali ne preteško, pa kad sam otvorila frižider i videla da imam jogurta na pretek, znala sam šta mi je činiti.

Kora od keksa i belanaca je zanimljiva. Meni nije bilo dovoljno 3 belanca da "pokupi" 300 g keksa, valjda što su jaja bila sitnija, pa sam dodala još jedno. Ova masa se lako razvlači po plehu, ne lepi se, samo se tapka i rastanjuje. Peče se kratko, 10 minuta i gotova je. Meni je ipak bila malko suva u završnom proizvodu. Mogla sam da je malo preprskam mlekom, da sam se setila. Čini mi se da bi samo malo masnoće kori dalo nešto mekoće. Takodje verujem da će drugog dana, kad malo omekne u frižideru, kora biti bolja. Inače, lepo je čvrsta, seče se bez ijedne mrvice, ukus joj je sasvim fin. Sada dok na suvo grickam okrajak kore od parčeta pite, imam utisak da me podseća na neki industrijski slatkiš, nikako ne mogu da se setim koji!

Fil, ako se tako može nazvati, je bio jogurt plus čokolada. Čokolade sam stavila 300 g tako da nije bilo potrebno ni trunke šećera dodati. Samo jedan želatin da sve ovo stegne, i to je to. Ovo je, meni lično, MLJAC!

Šta da vam kažem - ko voli kiselo slatke kombinacije, razumeće moje oduševljenje. Ko ne voli, nek' ne baca čokoladu ;)

Sastojci:

300 g mlevenog keksa

1 kašika kakaa

4 belanca

500 ml jogurta

300 g čokolade za kuvanje

1 kesica želatina (za 1/2 l tečnosti)

Postupak:

1. Mleveni keks pomešati sa kakaom i belancima, da se dobije homogena smesa.
2. Okrugli kalup obložiti smesom i uzdići ivice. Izbockati viljuškom. Ispeći koru - 10 minuta na 180° stepeni.

3. Jogurt sipati u posudu.

4. Istopiti čokoladu na niskoj temperaturi ili u mikrotalasnoj. Dodati par kašika jogurta da se masa smlači, pa sve uliti u posudu sa jogurtom. Izmešati.

5. Želatin pripremiti prema uputstvu sa kesice. U ovom slučaju: razmutiti sa 4 kašike hladne vode, ostaviti da nabubri, a zatim ugrejati i mešati dok se ne rastope sve mrvice. Dodati jogurtu i čokoladi.

6. Preliti preko ispečene kore i ostaviti da se dobro ohladi u frižideru. Ukrasiti čokoladnim topingom.

Seoski čekić

Pre deset godina sam prvi put bila u kafani "Dačo". Na meniju, u delu sa predjelima je bilo nešto što se zove seoski čekić. Nisam odolela da poručim, jer me je zainteresovao naziv a cena je bila neobično niska u odnosu na druga predjela. Kad mi je stigla jedna suva šljiva u još vrućem hrskavom omotaču od slanine nabodena na čačkalicu - sve sam shvatila :) Sladak i sočan unutra, slan i hrskav spolja, čekić je kombinacija ukusa koja me je prosto omamila...

Sada sam prvi put pravila seoski čekić kod kuće, obzirom da nije nikakva mudrost, a palo mi je na pamet da može biti jako interesantno da ga poslužim uz roštilj na porodičnom okupu. Zajedničkim snagama dragi i ja smo zarolali 40-ak komada. Čekić je stvarno bio hit medju posluženjem, ostalo je svega par "stidaka", iako je svega ostalog, uključujući i roštilj, ostalo poprilično. Ni hladni nisu loši, ali topli su najlepši.

Sastojci:
suve šljive
slanina

Postupak:
1. Slaninu iseći duge tanke listove, dužine dovoljne da može da se obmota oko šljive.
2. Šljive uvijati u slaninu i svaku pričvrstiti čačkalicom, ili ih nizati na ražnjić štap.
3. Ispeći u rerni 10-15 minuta na 200°C, ili dok slanina ne postane blago reš.

Integralna pogača sa orasima

Trebalo je da napravim običan integralni hleb koji inače radim, ali uz malo modifikacije nastala je ova pogača. Ona je tako fina, mirisna i ukusna, da smo je još toplu, onako s nogu čapali i jeli. Jedva sam uspela da je uslikam pre nego što smo je iščupkali sa svih strana :)

U principu ne odstupam od osnovne mere - 500 g integralnog brašna i 400 ml tečnosti uz pola kocke svežeg kvasca. Tako je bilo i sad, samo sam dodala mlevene orahe u testo, deo tečnosti zamenila puterom, i blago začinila muskatnim orahom. Rezultat je bio jedan stvarno poseban hleb...

Sastojci:

400 g integralnog pšeničnog brašna

100 g heljdinog brašna

3 kašike mlevenih oraha

1/2 kašičice soli

1/4 kašičice mlevenog muskatnog oraha

1/2 kocke kvasca

1 kašika meda

300 ml vode

70 g putera

i još:

30 g putera

1 kašika mlevenih oraha

Postupak:

1. U posudu za mešenje sipati pšenično i heljdino brašno, orahe, so i muskatni orah.

2. U većoj čaši/merici za tečnost razmutiti kvasac sa malo vode i kašikom meda. Puter istopiti, malo ohladiti i dodati u kvasac, pa naliti mlakom vodom do 400 ml.

3. Tečnost sipati u brašno, izmešati varjačom dok se sve ne sjedini, nije potrebno mesiti dugo niti mesiti rukom. Pokriti plastičnom folijom i ostaviti jedan sat da testo poraste.

4. Premesiti, rastanjiti testo u krug prečnika 25 cm, prebaciti u okrugli teflonski pleh iste veličine. Prstom, ili plastičnom drškom noža napraviti rupe na testu.

5. 30 g putera istopiti, sipati u rupe i premazati površinu pogače, pa posuti mlevenim orasima. Ostaviti još pola sata da drugi put naraste.

6. Peći u rerni zagrajanoj na 180 oko 40 minuta. Pečenu pogaču odmah izvaditi iz pleha i ostaviti da se hladi na rešetki.

Recept su isprobale Selma, Maslinka i Vali u okviru igre FBI rukavice.

Update, novembar 2009:
Ovo je autorski recept koji je objavljen u specijalnom izdanju časopisa Hrana i vino iz novembra 2009. posvećenom božićnom postu. Za ovu potrebu recept je prilagodjen postu, i umesto putera korišćen je margarin. Recepte za posna jela, za časopis Internet@Lije, su u potpunosti napisali a jela fotografisali blogeri sa naših prostora. Saradnice/blogerke su, osim moje malenkosti, u ovom izdanju bile Lana, Marija, Minja, Ana, Olja, Gaga i Maja. Veliko hvala Minji, stalnoj saradnici čaopisa Hrana i vino što nam je omogućila da do ove saradnje dodje.

Restovani krompirići

Restovan krompir - u formatu jednog zalogaja i obliku mini krompira :) Pravila sam ga kao prilog uz roštilj za malo porodično obeležavanje drugog rodjendana mladjem sinu, i većina nije pogodila šta je u pitanju dok nije probala :)

Pire iz kesice sam napravila sa malo manje tečnosti da bi bio gušći, i dodala propržen crni luk i tucanu slatku papriku. Oblikovala sam masu u nepravilne loptice da podsećaju na krompire. Masa se inače lepo radi, ništa se ne lepi. Sigurno bi bilo još lepše sa domaćim krompir pireom, ali to je jedna od stvari koju nikada ne spremam, tako da sam koristila pire iz kesice, i lepo je bilo :)


Sastojci:
2 kesice instant krompir pirea (npr. "Minut" pire*)
30 g putera
5 dl vode
5 dl mleka (može i mleko-slatka pavlaka pola-pola)
2 velike glavice crnog luka
so
ulje za dinstanje
tucana slatka paprika
mleveni biber

Postupak:
1. Luk iseckati sitno, posoliti i na jačoj vatri prodinstati na malo ulja dok ne omekša. Dodati punu kašičicu tucane slatke paprike i mešati još minut. Skloniti sa ringle.
2. U šerpu sipati vodu, pola kašičice soli, i puter. Ostaviti da provri. Isključiti ringlu pa dodati mleko i krompir iz kesice. Mešati dok se pire ne ujednači, pa skloniti sa ringle. Dodati propržen luk i sve dobro promešati.
3. U manjoj činiji pomešati pola kašičice soli, pola kašičice bibera i jednu kačišicu slatke tucane paprike. Kad se smesa prohladi toliko da se može pipnuti rukom, komadiće pirea rukama oblikovati u male nepravilne kuglice, veličine mladih krompirića, posipati po malo mešavinom soli, bibera i paprike, i redjati na tacnu za služenje. Do služenja čuvati na hladnom, pokriveno plastičnom folijom zbog sušenja.

* napomena: Jedna kesica "Minut" pirea prema uputstvu traži 500 ml vode i 250 ml mleka, tj. 750 ml tečnosti. U ovom receptu tečnost treba smanjiti za trećinu i na jednu kesicu upotrebiti 500 ml tečnosti.

Isprobala Taša.

Sirni namaz sa djumbirom

Nakon što je Andrea za ovomesečnu temu igre "ajme, koliko nas je!" odabrala djumbir, dala sam se u potragu šta bih interesantno mogla napraviti.

Moja kuma je pejzažni arhitekta, zna sve o biljkama i puna je knjiga o njima, a pritom voli indijsku klopu i ima celu fioku meni jedva poznatih začina... Ona mi je, nakon što sam joj ispričala o čemu se radi i kakav mi savet treba, prvo izvukla iz frižidera dva djumbira ("Nikako da napravim nešto, treba da se potroše, samo ih nosi!"), a onda mi i pozajmila jednu veoma lepu knjigu o začinima u kojoj ima i recepata. Odmah sam prelistala i dva slatka recepta stavila u uži izbor. Medjutim, dani idu, ja ne stižem da pravim nešto od to dvoje, a djumbir stoji u frižideru :/ Shvatila sam da ću morati da nadjem nešto jako jednostavno da bih uopšte iskoristila djumbir i priključila se igri.

Odlučila sam se za ovu salatu tj. namaz sa djumbirom, dobrodošao mi je kao deo malog posluženja koje sam ovog vikenda spremala za familiju, a povodom sinovljevog drugog rodjendana. Meni se namaz jako dopao, mada je dosta jak :) Mladji deo familije je bio makar zainteresovan da proba, dok su stariji pristojno klimali glavom dok sam objašnjavala šta je šta, i za svaki slučaj ipak zahvatali salatu od pečenih paprika ;)

Uglavnom, evo i moje ulaznice za novembarsko izdanje igre...

Sastojci:
500 g sremskog sira
2 manja "članka" svežeg djumbira (oko 4-5 cm) ukupno
1 veza mirodjije

Postupak:
1. Djumbir oguliti pa izrendati na sitno.
2. Mirodjiju iseckati.
3. U sir dodati djumbir i mirodjiju, dosoliti ako sir nije dovoljno slan, i sve dobro izmešati.

Integralne listarice

Nakon običnih usledile su i integralne listarice. U osnovi je sve isto, samo malo više ide tečnosti nego u obično brašno.

I u pripremi sam radila isto kao za obične listarice. Jedina razlika je što sam komade isečenog valjka rastanjivala po spoljnoj strani, a ne po sečenoj strani "sa godovima", kao što sam radila kod običnih listarica, jer mi se učinilo da ću ovako očuvati slojevitost po horizontali. Ipak, nisu se previše razlikovale od onih koje sam rastanjivala po sečenoj strani, jer sam ih razvaljala jako tanko, pa i nisu mogle puno da se zalistaju.

Listarice su najlepše dok su još tople i dok spolja krckaju. Ja sam samo malo posolila i tako ih jela, a deca su kidala i umakala u prah šećer.

Sastojci:
500 g integralnog pšeničnog brašna
300 ml vode (plus-minus)
1 jaje
1 ravna kašičica soli
mast za premazivanje
malo ulja za prženje

Postupak:
1. Od navedenih sastojaka zamesiti testo, da ne bude ni tvrdo ni meko.
2. Testo rastanjiti na debljinu od 1 cm, premazati jednom kašičicom masti, preklopiti, ostaviti par minuta. Rastanjiti oklagijom i ponovo premazati masnoćom. Opet preklopiti i sačekati. Ovaj postupak ponavljati 4-5 puta, ili dok vam ne dosadi :)
3. Poslednji put razvijeno testo premazati masnoćom i zaviti u rolnu. Rolnu valjati napred nazad rukama, da se dobije valjak od 30-ak cm.
4. Vlažnim ili namašćenim nožem iseći valjak 2 dela, svaki još malo istanjiti i iseći na 5-6 delova. Isečak rastanjiti rukama na tanku lepinju debljinu 1/2 cm ili manje.
5. Peći na teflonskom tiganju, na par kapi ulja, sa svake strane po par minuta. Na testu će se praviti klobuci koji će kasnije splasnuti. Vatra ne sme da bude prejaka, npr. 4 na skali 1-6.
6. Tople listarice poslužiti uz namaz po želji. Ako se ne služe odmah, zamotati ih u platnenu krpu.

Danas nam je divan dan...

Malac je danas napunio dve godine. Kao da je bilo juče, sećam se još uvek svih detalja sa porodjaja, utrčavanja u salu da se ne bih porodila u liftu, bolova od kojih mora da se ječi, muževljeve pribranosti dok je ceo dogadjaj snimao, bebinog prvog plača i moje groznice posle... A sada taj smotuljak od 3.400 g puni dve godine, i prethodna dva dana me neprestano zapitkuje "Moze duwa wecice ja?" :)

Kako još uvek ispraćamo prošlonedeljni asmatični napad i zvanično smo još u bolnici (pustili su nas kući na vikend), nismo zvali goste. Napravila sam samo jednu malu nepečenu tortu, inspirisana Sneško tortom od Vere, kojom smo malo obeležili ovaj dan.

U originalu se sneško pravi od mase za keks tortu a oblaže rafaelo smesom. Ja sam unutrašnji sloj pravila od kestena, koji inače obožavam, a još ga ni jednom u ovoj sezoni nisam jela. Kesten kupujem uvek u jednoj staroj poslastičarnici blizu raskrsnice Ruzveltove i Cvijićeve, nikad ne znam kako se zove ni poslastičarnica, a ni uličica u kojoj se nalazi (izlazi na Cvijićevu). Kesten je mleven i nezasladjen, izgleda kao prah. Kilogram je 400 din.

Lopte od kestena sam obložila rafaelo masom, kao i Vera. Za oči i dugmiće sam stavila chocolate chips, malo rafaelo mase obojila narandžastom prehrambenom bojom i prilepila nos, usta napravila od jedne suve brusnice. Od metle sam odustala jer sam stavila ruke - tj. dve svećice. Na sneškovu glavu sam stavila najmanje lonče koje imamo, i sve posula kokosom.

Radost je bila tipično dečija. Iskrenost njihovih reakcija mi uvek preplavi srce nekom neopisivom toplinom. Da sam samo mogla da uhvatim slavljenikov izraz lica kad sam iznela torticu, on se jednako zbunio i obradovao. Duvao je svećice bar deset puta, jer bi mu brat ugasio iste pre nego što bi stigao da uhvati vazduh. Završio je sa duvanjem, prišao snešku i odgrizao mu nos, a posle se zabavio vadjenjem očiju! Kad je došlo do jela tu je bio najslabiji, za razliku od nas ostalih ;)

Srećan ti rodjendan, pile!

Sastojci:
1 kg mlevenog nezasladjenog kestena
250 g prah šećera
50 g mlevenih oraha
60 g putera

70-80 ml vode
200 g mleka u prahu
200 g kristal šećera
125 g putera
200 g kokosovog brašna

Postupak:
1. Kesten, prah šećer, orahe i omekšali puter sipati u sud za mešenje, sjediniti da masa bude kompaktna. Podeliti masu na 50%-30%-20%, formirati tri lopte, svaku zamotati u plastičnu foliju i ostaviti u frižideru.
2. Ugrejati vodu u šerpi, isključiti ringlu. Dodati mleko u prahu, izmešati da nema grudvica. Zatim umešati šećer i puter, i na toploj ringli mešati dok se sve ne otopi. Na kraju umešati kokos.
3. Ohladjene kugle od kestena obložiti jednim delom mlake rafaelo smese, pa ih vratiti u frižider (odvojeno). Drugi deo iskoristiti za kuglice koje će imitirati grudve snega. Mrvicu smese obojiti narandžastom bojom za kolače, pa oblikovati malu kupu za sneškov nos.
4. Pre serviranja sastaviti sneška uz pomoć čačkalica ili štapića za ražnjić, dodati mu detalje, a okolo poredjati kuglice. Na kraju sve dodatno posuti kokosovim brašnom, da liči na sneg.

Hleb od pomorandže

Najpomorandžastiji kolač/hleb koji sam probala, to je ovaj. Cela kuća miriše na pomorandžu dok je kolač još u rerni, i dodaje na zimskoj atmosferi koja nas obavija ovih hladnih dana u Beogradu.

Recept sam našla na Joy Of Baking pod imenom Cranberry Orange Bread, i prvi put sam ga pravila baš po njemu. Jedino sam u nedostatku svežih brusnica koristila suve, upola od navedene količine. U kasnijim iteracijama su brusnice otišle u drugi plan a pomorandža u prvi - povećala sam količinu strugane korice pomorandže koja ide u testo, i dodala malo kandiranih seckanih korica limuna i pomorandže koje sam kupila na Kalenić pijaci, na jednoj od tezgi sa rinfuzom.

Baka-Marine listarice

Pre nekog vremena sam pravila čapati, indijske beskvasne lepinjice od integralnog brašna, i objavila na blogu. Jedan od komentara je bio triger da napravim i objavim - listarice.

Sanja, moja "koleginica" sa SerbianCafe foruma Trudnice i mamice, reče da je čapati podsetio na nešto što je njena pokojna baka-Mara pravila - listarice. Listarice su pržene lepinjice od beskvasnog testa koje se nekoliko puta razvlači i premazuje masnoćom, otuda i svojstvo listanja. Sanjin opis listarica me je zainteresovao, objasnila mi je postupak, ali kako nisam baš sve razumela Sanja je zasukala rukave, napravila listarice, fotografisala ceo postupak i poslala mi na e-mail! Radila sam listarice na isti način (ahm, dobro, veoma sličan način!), još tople ih tanko premazala puterom i posolila, i imala jedan sasvim savršen doručak. Sanja, hvala!


Sastojci:
500 g brašna (moje je bilo delimično integralno)
250 ml vode (plus-minus)
1 jaje
1 ravna kašičica soli
mast za premazivanje
malo ulja za prženje

Postupak:
1. Od navedenih sastojaka zamesiti testo, da ne bude ni tvrdo ni meko.
2. Testo rastanjiti na debljinu od 1 cm, premazati jednom kašičicom masti, preklopiti, ostaviti par minuta. Rastanjiti oklagijom i ponovo premazati masnoćom. Opet preklopiti i sačekati. Ovaj postupak ponavljati 4-5 puta, ili dok vam ne dosadi :)
3. Poslednji put razvijeno testo premazati masnoćom i zaviti u rolnu. Rolnu valjati napred nazad rukama, da se dobije valjak ok 30-ak cm.
4. Vlažnim ili namašćenim nožem iseći valjak na 10 delova. Svaki kolut rastanjiti po sečenoj strani, najpre rukama pa oklagijom, na debljinu 1/2 cm ili tanje.
5. Peći na teflonskom tiganju, na par kapi ulja, sa svake strane po par minuta. Na testu će se praviti klobuci koji će kasnije splasnuti. Vatra ne sme da bude prejaka, npr. 4 na skali 1-6.
6. Tople listarice poslužiti uz namaz po želji. Ako se ne služe odmah, zamotati ih u platnenu krpu.

Punjene paprike (ili "net je mali")

Moj dragi je jedan od onih koji od kuvanih jela ume da skuva čaj :) Pardon, zna još da skuva viršle i jaja. I the-end :)

Pre par meseci je ostao bez posla, i traganje za novim ide sporije nego što smo mislili. Kako on sada ima dosta slobodnog vremena preko dana, jer decu i dalje čuva bebisiterka, pomislila sam kako ne bi bilo loše da pokuša da spremi neki ručak. Obradovao se radnom zadatku, i napravio sasvim lepe ćufte u sosu, od mesa koje sam ja uveče pripremila. Imao je nadzor od strane bebisiterke (koja se pomalo smeškala sve vreme te kulinarske avanture), i svi bili srećni.

Pre neko veče, na povratku sa posla kupim materijal za punjene paprike, ali već je bilo kasno i nisam uspela ni da počnem da ih spremam, pa sam ponudila dragom da se on time zabavi ujutru. Rekao je da hoće i tražio da mu ostavim recept. Recept, naravno, nisam imala, i rekoh da ću mu objasniti šta i kako, a telefonom sa posla pružati "tehničku podršku" za novonastale probleme ;) plus da će ga bebisiterka, koja je u to vreme prisutna, svakako posavetovati i pomoći.

Kad ni do 14h nisam pozvana za "tehničku podršku" zabrinula sam se. Zovem ja, dragi kaže da je ispalo lepo i da su već ručali, a ja ne mogu da verujem. Pitam ga kako se snašao, a on mi objašnjava da je sa neta skinuo recept i odštampao, pa radio po uputstvu, uz budno oko bebisiterke. Kad sam došla kući prvo sam zavirila u šerpu pa onda ljubila decu ;) i ostala prijatno iznenadjena. Kad sam probala paprike i dalje sam bila u neverici da je dragi napravio ručak i to sa uspehom. Ja ga hvalim, a on sav cveta :) U kuhinji nalazim odštampano uputstvo koje je skinuo sa neta i nasmejem se glasno, jer shvatam da je skinuo Minjin recept za paprike, baš njen od gomile drugih koji su izašli na Google-u na upit "punjene paprike". Minja, hvala na saradnji :)

Svet je mali, tj. net je mali :)
Update, 2009/04: Ovaj post šaljem kao ulaznicu za igru FBI rukavice u kojoj u aprilu 2009. istražujemo blog Minjina kuhinjica.

Palačinke sa prazilukom, slaninom i spanaćem

Palačinke punjene slanim filom, ništa specijalno, ali ipak da zabeležim.

Htela sam da pravim neku pohovanu varijantu, motivisana Ana-Marijinim pohovanim pizza palačinkama, ali nije bilo vremena za završnu radnju, pa su ostale samo obične slane palačinke. Punjenje je bilo od puuuno praziluka, malo manje slanine i nešto spanaća, i mogu vam reći da je kombiancija dobra. Spanać daje fini šmek, neku uzdržanu gorčinu.


Sastojci:
palačinke
400 g praziluka
150 g slanine
100 g spanaća
500 g sremskog sira
so
biber

Postupak:
1. Praziluk iseckati na tanke kolutiće. Spanać na trake. Slaninu na kockice.
2. Slaninu propržiti dok ne porumeni.
3. Rešetkom izvaditi komadiće a na istopljenoj masnoći prodinstati praziluk. Posoliti. Kad praziluk omekša, dodati spanać i dinstati još par minuta. Skinuti sa vatre i umešati prženu slaninu. Pobiberiti.
4. Kad se malo prohladi pomešati sa sremskim sirom, filovati palačinke. Fila ima za 15-20 palačinki, zavisno od debljine nanošenja.

Jeste li za nove igre?

Pozivam sve food blogere koji iščekuju nove igre da svrate na http://kuvarigrice.blogspot.com/.
Pozdravi!