Jelkice

Minjine jelkice su me očarale, morala sam da ih pravim :)

Uz ove jelkice, i čašu makedonskog Vitača, svim posetiocima želim srećnu, zdravu i uspešnu 2009. godinu. Živeli!



Update, 2009/04: Ovaj post šaljem kao ulaznicu za igru FBI rukavice u kojoj u aprilu 2009. istražujemo blog Minjina kuhinjica.


Jelkice
recept za štampu

Sastojci:
500 g mlevenog keksa
200 g prah šećera
1 vanilin šećer
100 g mlevenih oraha
150 g putera
100 g čokolade za kuvanje
300 ml mleka

i još:
200 g bilo kog sendvič keksa ili čajnih kolutića
1 kesica šlag krema
100 ml mleka
100 g krem maslaca (subotički mlečni namaz, oko 40% mm, 100 g)
zelena boja za kolače
ukrasne mrvice
1-2 kašike prah šećera za posipanje

Postupak:
1. U posudu za mešenje sipati keks, prah šećer, vanilin šećer i orahe.
2. Dodati razmekšali puter, otopljenu čokoladu i mleko. Mleko dodati iz dva-tri puta, od keksa zavisi koliko će upiti, moguće da treba malo manje ili malo više mleka. Masa treba da bude gusta i kompaktna.
3. Odvajati komade od 100-ak grama, oblikovati kao kupu pa spuštati i malo pritisnuti na keks koji služi kao osnova. Od ove količine treba da ispadne 12-13 jelkica. Ostaviti ih u frižideru da se stegnu.
4. Krem maslac razmutiti kašičicom. Šlag krem umutiti sa 100 ml hladnog mleka i malo zelene tečne boje za kolače. Dve-tri kašičice šlaga umešati u krem maslac, pa sve vratiti u šlag krem. Mutiti jos minut mikserom.
5. Ohladjene jelkice obložiti zelenim iglicama - šlag krem sipati u kesu za zamrzivač i odseći vrh (minimalno, 2 mm otprilike), pa istiskivati male linije šlaga oko jelkice. Posuti šarenim mrvicama.
6. Poredjati na tacnu pa kroz cediljku za čaj prosejati malo prah šećera preko jelkica, da imitira sneg.

Terin od krompira i maslina

Terin od krompira i maslina je tema ovomesečne igre food blogera pod imenom kuVarijacije. U kuVarjacijama svi radimo isti recept, i razmenjujemo utiske i iskustva. Za više detalja pogledajte ovde.

Kad je predlog stigao, nisam baš bila sigurna ni da sam čula za termin terin. Kad sam videla recept i inćune na spisku sastojaka (ok, za to sam čula ali nikad jela i znam da su skupi ;) mislila sam da neću učestvovati. Kapar? Hm, probala, ali mi se nije dopao. Imala sam dilemu da li da izostavim neke sastojke i ipak napravim svoju kuVarijaciju, i rešila da probam :) Dakle, ovo je kontinentalna varijanta primorskog terina :)

Listarice, treći put

Nakon običnih i integralnih, evo i treće serije listarica. Ove bi mogle da se zovu debeljušne listarice.

Pravila sam ih nakon što sam na Verinom blogu Astal videla recept za Banatske savijače. Htela sam baš to da spremam, pa kad sam došla do pola i shvatila sa imam tri mrve sira u frižideru i da ne mogu napraviti punjenje, ostala sam sa listaricama a ne savijačama.

Ovaj put ih nisam razvaljala na najtanje, nego na 1 cm, okvirno. Pržila sam na masti otopljenoj od slanine, koja nije baš bila duboka, opet oko 1 cm u tiganju. Listarice su ispale super, i stvarno, kad su deblje više se vidi da se listaju. Mene je ovo ukusom malo podsetilo na prazan burek, onakav kakav ja volim, a ne volim burek koji ima jako tanke kore.



Moj dovogodišnjak je počeo da me poistovećuje sa testom, jer kako me vidi da ulazim u kuhinju on dovlači stolicu da se popne i pomaže, i pita "Moze mesi teto ja, mama?" :) Pustila sam ga upotrebi svoje ručice u svakoj fazi pripreme, što ga je činilo baš važnim :) Posle je bila muka da ga odvratim od učešća u fazi prženja, on je tako znatiželjan i hteo bi sve da proba.




Sastojci:
300-350 ml vode
1 kašičica soli
500 g brašna
1/2 supene kašike masti
ulje ili mast za premazivanje
oko 100 g slanine za prženje

Postupak:
1. U sud za mešenje sipati vodu, so, pa dodati brašno i mast. Zamesiti testo koje treba da je meko.
2. Testo podeliti na dva dela.
3. Svaki deo rastanjiti koliko može, pa premazati uljem ili mašću. Uviti rolnu, pa iseci na 5 delova, 5 malih valjaka.
4. Tamo gde je testo sečeno pritisnuti krajeve i stisnuti, da ulje ne iscuri.
5. Lopticu okrenuti tim stisnutim vrhom nagore i rastanjiti je na debljinu 1 cm.
6. Istopiti slaninu pa na toj masnoći ispžiti listarice, po 2-3 minuta sa svake strane, na srednjoj vatri. Mast nikako ne sme da bude previše topla jer će učiniti da spolja testo izgori a unutra ostane živo.
7. Vaditi listarice na papirne salvete, služiti tople.

Brze mlečne lepinjice

Samo krkam testo. Ne znam zašto mi se toliko jede, a jede mi se.

Nedelja, tmurno jutro, svi spavali do 9h, što je totalno neuobičajeno jer mladji sin ustaje najkasnije u 7.30h. Čim sam ustala smućkala sam kvasac i mlaku vodu, da zamesim hleb ili neko testo. Malac bi već da jede, a ja ga odgovaram i zavaravam mandarinama dok ne spremim lepinjice.

Testo sam zamesila brzo, mesila ne duže od 5 minuta, i bez čekanja na prvo narastanje rastanjila i vadila lepinjice/pogačice. Dok se rerna grejala lepinjice su stajale odozgo i malčice narasle. Čim je rerna bila ugrejana ubacila sam ih, pekla 20-ak minuta i oglasila doručak. Dragi je tražio šta će (debelo) da doda uz hleb, a ja sam samo (tanko) mazala mladim kajmakom, stvarno mi nije trebalo ništa više. Deca su šetala od kajmaka i paštete, preko putera do džema...

Testo je veoma slično kao za Mlečne kifle sa belim lukom. Mlečno testo je osetno mekše od običnog, i ja ga doslovno obožavam.

Sastojci:
1/2 kocke kvasca (20 g)
1 kašičica šećera
500 g brašna
250 ml mlakog mleka
50-60 g putera
1 jaje
1 kašičica soli

Postupak:
1. U šolji razmutiti kvasac sa malo mlake vode, kašičicom šećera i kašičicom-dve brašna, da se dobije gustina kao kod otopljenog sladoleda. Ostaviti na toplom mestu dok ne napuni šolju.
2. U posudu za mešenje sipati brašno i so, dodati mlako i rastopljeni puter, jedno jaje i razmućeni kvasac. Umesiti glatko testo (dovoljno je mesiti samo varjačom).
3. Testo prebaciti na dobro pobrašnjenu podlogu i razvući na debljinu oko 2 cm, okruglom modlom vaditi lepinjice i redjati na veliki pleh. Uključiti rernu na maksimum a lepinjice ostaviti odozgo da rastu.
4. Peći oko 20 minuta na 200°C.

Piletina u kiselo slatkom sosu od pomorandže

Kiselo slatki sos pravim od sirćeta, šećera, soka od paradajza i soja sosa. Njime obično prelijem neki mix mesa i povrća koji ja prozovem kineskim.

Sok od paradajza sam ovaj put zamenila sveže iscedjenim sokom od pomorandže, izbacila soja sos zbog boje, i dobila odličan rezultat. Pileće belo meso sam marinirala u soku od pomorandže, zatim izdinstala na luku, dodala pečurke. Servirala preliveno sosom od pomorandže uz pirinač.

Ovo je moja ulaznica za igru ajme, koliko nas je!, ovog meseca domaćica je Vali koja je za temu odabrala pomorandžu.


Sastojci:
jedne veće pileće grudi (700-800 g)
400 g pečuraka
3 manje glavice luka
malo soli
ulje
jedna pomoranža oljušćena i iseckana

za marinadu:
100 ml cedjenog soka od pomorandže (jedna veća pomorandža)
so
djumbir

za sos:
200 ml cedjenog soka od pomorandže (dve veće pomorandže)
75 ml jabukovog sirćeta
100 g šećera
1 kašičica soli
1 kašika gustina

Postupak:1. Iscediti 100 ml soka od pomoranže, posoliti.
2. Meso odvojiti od koske, iseći na trake, pa na kockice. Posuti sa pola kašičice djumbira u prahu, pa preliti marinadom od pomorandže.
3. Pečurke iseci na kockice, luk na sitno. Jednu pomorandžu oguliti i iseckati na komadiće, to će biti potrebno na samom kraju umešati u jelo.
4. U manju šerpicu sipati 200 ml soka od pomorandže (dve veće isdedjene pomorandže), 75 ml jebukovog sirćeta, 100 g šećera, 1 kašičicu soli. U šoljici razmutiti kašiku gustina sa malo ove mešavine, pa i to dodati.
5. Na par kašika ulja izdinstati luk, tokom dinstanja malo posoliti. Kad luk počne da rumeni dodati meso koje je dobro ocedjeno od marinade. Pržiti/dinstati dok sok koji će meso pustiti ne uvri i dok na komadićima mesa na počne da se hvata rumena korica.
6. Paralelno sa mesom, u odvojenoj posudi pečurke skuvati u svom soku. Ocediti pečurke ili krčati dok tečnost ne uvri.
7. Kad je meso na pola gotovo, uključiti i sos da se kuva. Treba da provri, pa na srednjoj vatri da krčka 5-10 minuta, ili dok ne budete zadovoljni gustinom. Moj sos se baš brzo zgusnuo.
8. Neposredno pred služenje sastaviti meso, pečurke i pomorandžu (iz koraka 3), i samo ovlaš promešati. Sipati u tanjir pa preliti sa 4-5 kašika sosa ili po ukusu. Kao prilog poslužiti pirinač.

Neuspeli stakleni keksići

Nastavljam seriju neuspeha :) Moram da se smejem da ne bih kukala od muke :)

Na Coolinarici se nedavno pojavio recept za staklene keksiće koji je odmah postao hit. Kako i ne bi, kad su keksići efektni, i jednostavni za pripremu. Puno Coolinaričara je sa uspehom sprovelo u delo svoje ukrasno jestivo staklo. Ja ću malo da prekinem monotoniju ;) i prilažem svoje neuspele primerke. Možda nekom dobrododje da vidi kako ne treba da radi.

Prvo, nemam omiljeni recept za keks pa sam potražila na netu nešto. Ne znam zašto sam htela da keks bude sa manje masnoće a testo ne previše prhko. Nadjoh ovaj jednostavni recept, takodje na Coolinarici. Ok, to je testo.

Bombone. Još od ranije mi je poznato da je kod nas baš slaba ponuda tvrdih bombona bez punjenja, i imala sam problem da ih nadjem. Našla sam i kupila u rinfuz radnji neke tvrde bombone na meru, raznih boja. Došla kući pa probala jednu, i vidim da nisu baš onako tvrde kako sam očekivala, ali su i dalje bez punjenja. Bombone su inače manje od klasičnih tvrdih bombona.

Zamesim testo, napravim keks, veća modla, manja modla, prebacim na pleh... To je sve ok. Bombone nisam sitnila, što je najverovatnije bila velika greška, jer je bombona skoro knap stala u rupu. Npr, u rupu u obliku zvezdice bombona je stala u unutrašnji obod, samo su vrhovi zvezdice trebali da se popune tokom pečenja. Una, autor recepta, je napisala da je i sama jednom radila sa celim bombonama, i valjda me je to ohrabrilo u odluci da ne sitnim bombone (da mi bude lakše, naravno).

Stavim sve u rernu. Gledam k'o u TV sve vreme. Keks se peče ali bombone još ne počinju da se tope. Keks počinje da miriše, i po boji bih rekla da treba da se izvadi - ali bombone se još nisu otopile i popunile forme. Uključujem ventilator, i bombone počinju da se tope ali i penušaju. Penušale su se kao lude, kao da sam pekla tečnost za sudove a ne bombone (ko zna čega sve ima unutra)! Kroz minut dva sam morala sve da izvadim da ne bih prepekla keks.

I - trt. Ružno. Bombone se nekako i jesu prostrle po celoj površini, ali su ostale ili kao korita ili kvrgava, i nekako mutna. Nema govora o asocijaciji na staklo. Sa donje strane su još i mogli da prođu, mislim vizuelno.


Neću imati mira dok ih ne napravim valjano, samo moram da nadjem kvalitetnije bombone (vidjala sam kod nas hrvatski 505, ali nemam pojma gde), i da ih ipak izmrvim i pospem u tankom sloju unutar keksa. Valjda ću stići za ovu Novu godinu da pokušam opet.

Unutrašnje isečke keksića u obliku zvezdica i jelkica sam ispekla posebno, kao i najobičnije štanglice od ostatka testa. To onako, da popravim utisak ;)

Lisnate ružice

Ja sam u bukvalnom smislu minimalista :) Gledam da imam što manje kose na glavi, što manje stvari u sobi, što manje keša u novčaniku i što manje sastojaka u receptu. Samo gledam kako da pravim nešto što je brzo i jednostavno. Nedavno sam pisala o najobičnijoj proji, u koju ide ukupno 4 sastojka zajedno sa vodom i solju. Sada imam novog rekordera, slatkiš sa samo dva sastojka!

Recept sam našla na Simply Receipes (eto, opet simply :) pod nazivom Palmiers (Elephant ears). Jednom sam ih pravila baš u tom obliku, a sledeći put sam morala još da pojednostavim stvar i ne motam rolnicu sa dve strane (čime sam žrtvovala oblik koji podseća na slonovo uvo), nego sam napravila najobičniju rolnicu, i ovu izvedbu prozvala ružicama.

Ružice sam pravila istog dana kada i pitu sa karfiolom. U pakovanju sam imala dve table lisnatog testa, jednu sam potrošila na pitu, a od druge napravila ove ružice. Iako je jednaka količina testa išla i u pitu od karfiola i u ružice, slatkiš je trajao neuporedivo kraće, jedva da je prenoćio jednu noć. Testo meko a krckavo, šećer blago karamelisan, šta više? :)


Sastojci:
1 tabla lisnatog testa (500 g)
4+2 kašike šećera

Postupak:
1. Lisnato testo rastanjiti na debljinu jednog prsta ili tanje. Posuti sa 4 kašike kristal šećera, pa malo utabati šećer u testo.
2. Uviti u rolnu po dužoj strani. Iseći kolutove debljine 1.5-2 cm, poredjati na pleh obložen papirom i sve dodatno posuti sa dve kašike šećera. Isečeni kolutovi će delovati razdvojeno zbog šećera, ali će se tokom pečenja sve spojiti.
3. Peći 10-15 minuta na 220, ili dok ružice ne dobiju lepu zlatnu boju a šećer po površini ne bude rastopljen. Paziti da se ne prepeku, začas pocrne ako se ne pazi.
4. Krckati.

Propala Zaher torta

Zaher (Sacher) torta. Čuvena, čokoladna, čarobna...

Iako je originalni recept za tortu koju je tridesetih godina deventaestog veka osmislio kuvar bečkog dvora Franc Zaher tajan i zaštićen, većina domaćica zna za neki, i tvrdi da je baš taj pravi :) Moja mama pravi Zaher na neki svoj način, i ja sam nasledila recept.

Pravila sam je svega par puta, i nije bilo problema, čak je meni bila i jednostavna za pripremu jer nema klasike kora+fil. Cela torta je jedna masa koja se ispeče, premaže džemom od kajsija a zatim glazira čokoladom. Sada sam htela da je napravim za poklon jednoj drugarici kojoj želim da na neki zahvalim za nesebičnu uslugu koju je nedavno za mene učinila (BEHEPA, hvala za knjigu!), znajući da obožava čokoladu i sve čokoladno.

U planovima je sve bilo kako treba. Ali realizacija se pretvorila u pakao! Recept koji imam je za jednu manju tortu, koja bi bila prilično pljosnata u klasičnom 25 cm plehu. Rešim ja da je ispečem u nečem manjem, da dobije na visini i da liči na tortu. Nisam imala mali pleh, nego sam uzela jednu debelu inox činiju, čije je dno malo zaobljeno, i baš mi se to učinilo kao dobra ideja zbog kasnijeg prelivanja čokoladne glazure. Testo sam napravila prema receptu, nije mi prvi put i nije mi nepoznato... Testo, uslovno rečeno jer nema brašna u njemu, je žitko i pomalo penasto od jaja. Stavim ja tortu da se peče, proveravam sa vremena na vreme, posle nekih 40 minuta cela kuće miriše na čokoladu. Vadim tortu, pažljivo vadim iz kalupa i prevrnutu stavljam na rešetku da se hladi. Kad sam je prevrnula vidim da sa te strane koja je bila donja prilikom pečenja imam pukotina i ispod njih vidim meko testo... Počinjem da se nerviram, ali još uvek se ne dam, i rešim da tortu vratim na obican okrugli pleh da se dopeče, sada sa tom zaobljenom stranom na gore. Uzmem dve najšire lopatice da poduhvatim tortu i prenesem na pleh, i tu kreće haos. Nepečeno, tečno testo iznutra probija opnu pečene kore i kreće da curi kao kontra-vulkan! Ja psujem, obrazi mi gore od besa, trapavo spuštam na pleh obruč od pečenog dela torte koji mi je ostao u ruci, pa onom rešetkastom lopaticom krećem da hvatam tečne delove koji se razlivaju, ono opet curi jer je alatka šuplja, tu mi bes kulminira i počinjem da vičem i na decu koja mi se motaju oko nogu i znatiželjno gledaju dogadjaj... To je bila scena za slikanje, da sam samo mogla da se snimim u tim trenucima! Kad sam sav pečen i nepečen sadržaj okupila na jednom mestu, počela sam sama sebi da se smejem, pa sjedinila sve u jednoličnu masu koja mi je ipak izmamila osmeh - zbog odličnog ukusa uparenog sa činjenicom da torta neće ići nikom na poklon već ostaje nama (BEHEPA, sorry, uvežbaću, pa ti pravim!).

Prepakovala sam testo u muffin kalup i vratila da se dopeče. Ohladjene premazala čokoladnim šlagom (batalila džem od kajsija i glazuru, da smanjim šansu za dodatni neuspeh) i tako poslužila. Majčice mila, od 12 "tortica" sigurno sam pola pojela sama, doduše ne odjednom, ali ipak... ;) Testo je puno i vlažno, a ukus je stvarno čarolija.

Tako da, sada ništa od recepta, nego sledeći put kad je napravim uspešno, možda već za Novu godinu.

Pita od karfiola

Inspirisala me je Maslinka i njene kreacije nastale "u letu", od onoga što se nadje u frižideru, pa čak i kad nisu omiljene namirnice u pitanju. Ona tako fino svaku vrstu povrća ubaci u društvo nečeg mlečnog ili diskretno mesnog, spusti na testo i dobije ukusnu a ipak zdravu pitu. Poslednju je pravila od prokelja, koji inače obožavam, pa sam definitivno rešila da probam da napravim nešto slično.

Kad sam stigla kod piljara i videla da nema prokelja, metodom eci-peci-pec odabrala sam karfiol kao domaćina za moju pitu :) Ostali gostujući sastojci su se sami javljali iz frižidera, i na kraju je ispalo sasvim fino. Malo neobičnu notu su dale suve šljive koje sam stavila na površinu pite - kad mogu da se druže sa slaninom u vidu seoskog čekića, što se ne bi našle i ovom malo širem društvu ;)

Sastojci:
1 tabla lisnatog testa (500 g)
1 srednja glavica karfiola (700 g)
100 g slanine
100 g belog sira
200 ml jogurta
1 jaje
so
djumbir
7-8 suvih šljiva
10 zelenih maslina bez koščice


Postupak:
1. Lisnato testo izvaditi iz friza da se otopi.
2. Karfiol oprati i podeliti na cvetove, kuvati u slanoj kipućoj vodi 5-10 minuta. Procediti.
3. Slaninu iseckati na kockice. Suve šljive na tračice. Masline na kolutiće.
4. Sir izgnejčiti viljuškom, dodati jaje i jogurt, promešati. Dodati slaninu, promešati. Posoliti i dodati pola kašičice djumbira u prahu. Probati fil, treba da bude malo slaniji nego što biste hteli da bude završni ukus cele gotove pite.
5. Testo rastanjiti na veličinu pleha plus dodatnih nekoloko cm, obložiti dno pleha i uzdići ivice 4-5 cm. Poredjati karfiol, zaliti belom mešavinom, pa odozgo pobacati suve šljive i masline i ispeći u rerni (kod mene oko 45 minuta na 200°C, pred kraj sa ventilatorom). Sačekati da se malo ohladi pre sečenja (ako ste nestrpljivi kao ja, teže ćete seći pitu i vaditi parčiće).

Najobičnija proja

Danas se svašta provlači pod imenom proja, a proja je sirotinjsko jelo od kukuruznog brašna. Starije domaćice bi rekle da je proja samo sa kukuruznim brašnom, a sve variajcije u koje ide i pšenično brašno, sir i sl. su - projare.

Proju, ovu naobičniju, je pravila moja nana. Meni je u sećanju ovaj ukus ostao nerazdvojiv od kiselog kupusa, u bilo kom obliku. Sarma i proja. Podvarak i proja. Kad se samo setim...

I tako, proja, ova najobičnija, ostala je moj favorit medju testom. Najlepša je još topla, dok korica savršeno krcka. Kad se ohladi gubi krckavost ali lepa je i takva.

Proju pravim obično u okruglom plehu od 25 cm, bude tanka i ima puno korice. Gornja površina ostane mat i rapava, a donja se uglača i usija, kao testo premazano žumancetom. Nedavno sam kupila plehove u obliku mede, jedan veliki i jedan sa 6 malih meda, pa sam probala da u njima ispečem proju, da i decu malo zainteresujem. Oblik im je bio zanimljiv, ali ne i ukus, pa je mama morala većinu medvedića da pojede sama :)




Sastojci:
300 g žutog kukuruznog brašna
400 ml vode
50 ml ulja
1 kašičica soli

Postupak:
1. Sve sastojke pomešati u odgovarajućem sudu.
2. Sipati u okrugli teflonski pleh prečnika 25 cm.
3. Peći oko 45-60 minuta na 200°C, zavisno od rerne, dok ne počne da rumeni odozgo.

Aromatični hleb

Počeo je istraživački rad! Kuvarice-inspektori? Zašto da ne? :)

Igra se zove FBI rukavice - FBI od Food Blog Inspection, rukavice anagram od kuvarice :) Zajednički biramo jedan blog koji ćemo malo detaljnije isčitati, i svako samostalno bira nešto sa tog bloga što će isprobati, napraviti, fotografisati, komentarisati i objaviti na svom blogu. Više o igri pročitajte ovde.

Zeljara - projara sa zeljem

Ovaj post je arhiviran i zatvoren za komentare.

Zeljara je varijacija na naninu Patišpanj proju. Brzo se sprema. Zelje se ne blanšira niti secka na sitno, već na duge trake koje se umešaju u testo i isečenom parčetu daju mramorni izgled.