Danas se svašta provlači pod imenom proja, a proja je sirotinjsko jelo od kukuruznog brašna. Starije domaćice bi rekle da je proja samo sa kukuruznim brašnom, a sve variajcije u koje ide i pšenično brašno, sir i sl. su - projare.
Proju, ovu naobičniju, je pravila moja nana. Meni je u sećanju ovaj ukus ostao nerazdvojiv od kiselog kupusa, u bilo kom obliku. Sarma i proja. Podvarak i proja. Kad se samo setim...
I tako, proja, ova najobičnija, ostala je moj favorit medju testom. Najlepša je još topla, dok korica savršeno krcka. Kad se ohladi gubi krckavost ali lepa je i takva.
Proju pravim obično u okruglom plehu od 25 cm, bude tanka i ima puno korice. Gornja površina ostane mat i rapava, a donja se uglača i usija, kao testo premazano žumancetom. Nedavno sam kupila plehove u obliku mede, jedan veliki i jedan sa 6 malih meda, pa sam probala da u njima ispečem proju, da i decu malo zainteresujem. Oblik im je bio zanimljiv, ali ne i ukus, pa je mama morala većinu medvedića da pojede sama :)
Sastojci:
300 g žutog kukuruznog brašna
400 ml vode
50 ml ulja
1 kašičica soli
Postupak:
1. Sve sastojke pomešati u odgovarajućem sudu.
2. Sipati u okrugli teflonski pleh prečnika 25 cm.
3. Peći oko 45-60 minuta na 200°C, zavisno od rerne, dok ne počne da rumeni odozgo.
Znači ti je tako pripremaš. To što pišeš o današnjim inačicama nalazim u stihovima pjesma Rokeri s' Moravu "Proja", koju sam čula samo jednom i umrla od smjeha.
ReplyDeleteJa imam u skici recepte za običnu kukuruzu i za bosansku varijantu proje (skoro u dlaku ista kao tvoja). Čakam da uradim i treću varijantu, koju inače volim i da objavim jedan zaokružen post na mom blogu. Pozdrav, proja je uvijek, ali baš uvijek fenomenalna i ja je volim kada je najjednostavnija moguća, jedem je u kiselom mlijeku.
Jedva cekam tvoj posto o proji :)
ReplyDeleteSad nesto mislim, mozda mih mogla manje vode da stavim, verovatno bi se krace pekla, ovako valjda ima vise tecnosti da "uvri"... Probam iduci put sa manje vode.
Pozdravi!
prava seljačka proja se pravi od belog kukuruznog brašna, samo sa vodom....
ReplyDeletekod nas se takva proja pravi i dan danas u kući za božić, to je kod nas u stvari česnica... nemam sliku na blogu, ali imam inače sliku, baš si me lepo podsetila da je stavim kod mene :).. u pravu si kad si spomenula da sad priju nazivamo maltene sve gde ima kukuruznog brašna, ali to nije to.. ja sam dete sa sela ( živela tamo dok nisam završila 8 razred) tako da se one i ove naše proje ne mogu uporediti.
p.s. ja je najviše volim udrobljenu u ovčje mleko i posoljenu :) mmmmmm
Drago mi je sto sam naisla na ovaj blog.Ja sam od svoje majke "nasledila" ovakav recept za cesnicu i evo skoro 4o godina je mesim za Bozic.Vecina mojih poznanica tvrdi da to nije prava cesnica,ali ja sam ostala dosledna.
DeleteBitno je da smo u mogucnosti da je napravimo i u zdravlju i veselju proslavimo Bozic,a ne od kog brasna mesimo cesnicu.
SRECAN BOZIC SVIMA
Baba DU
medvedici uvek pale,da deca sve popapaju!
ReplyDeletejedan od onih starinskih recepata koje još nisam probala, ali doci ce svakako na red... :)
ReplyDeleteDobro Majo, kako ti pored dva sina u najenergicnijim godinama uspevas ovoliko da kuvas??? Mi jednom nedeljno kupimo peceno pile, jednom nedeljno jedemo u restoranu, jednom nedeljno pravim zamrznutu picu, a tek ostalim danima kuvam. Ne kapiram kako ti ovo stizes pored posla.
ReplyDeleteDragana, bas sam se nasmejala :)
ReplyDeleteOve nedelje sam samo jednom nesto stigla da skuvam, a i to je bio neki corbuljak, tek da se kaze da ima nesto kuvano. Vreme za kuvanje je obicno posle 21h, a sve cesce sa m u to vreme toliko umorna da ne mogu ni da pocnem.
A ova proja je nesto najprostije sto postoji, i sve cesce pravim tako neke "kompleksne" stvari ;)
Ljubi one malene.
Pozdravi!
Pa mede i nisu samo za djecu, sta fali da se i mi odrasli malo zabavimo! :)))
ReplyDeleteIma vremena, kad narastu molice te da napravis proju, a bogami i sami ce je praviti! Proja je zakon!
vidiš, ja nisam znala da je inačica sa svježim sirom zapravo projara, tj. izvedenica od originalne proje :) ja ju uglavnom spremam baš sa sirom ali svakako ću probati i ovu pravu, tradicionalnu :)
ReplyDeleteUf, sad mi je laknulo. Evo sinoc sam pravila "roesti" sa sirom i lukom, super je ispalo, original svajcarski ukus, i savrseno za zimu. Sad mi krivo sto nisam slikala da ovekovecim, ali toliko je delovalo ukusno da nismo sacekali ni da se ohladi. I zaista nismo se razocarali. Pravi se tako sto se 5 vecih krompira skuva, ohladi, i onda izrenda na najkrupnijim rupama renda. Isto tako se izrenda jedan crni luk. Onda casa sira (u original receptu je gruyere, ali sam ja imala pri ruci samo kackavalj i parmezan, pa sam napravila kombinaciju ta dva). Sve se pomesa, posoli, pobiberi, malo poulji, i przi na puteru. Evo ovde metoda przenja: http://www.youtube.com/watch?v=qh0VQGhCdeM
ReplyDeleteSuper zvuci, kao mslo otmeniji restovan krompir. Obozavam ga. Hvala za ideju i link.
ReplyDeletePravila danas tvoju proju :)
ReplyDeleteI to dva puta :D
Kad su pojeli prvu, tražili su još, pa je morala i druga da bude spremljena ;)
Fantastična proja :)
Od svih nas po jedno 'hvala' za recept :)
Via, bas si me obradovala!
ReplyDeletePoštovanje! Svaka cast na divnim receptima. Skoro sam se udala i počela svakodnevno da kuvam i Vaši dobro objašnjeni receti me često spašavaju. :) Recite mi samo, molim Vas,da li kad napišete "kukuruzno brašno" mislite na palentu ili baš na brašno? Hvala
ReplyDeleteBaš brašno.
ReplyDeleteZa palentu kažem palenta :)
Pozdrav!
Najbolja je od starog 'osmaka' kukuruza (to je kukuruz koji ima 8 redova onih zrna na klipu), bez icega, samo to brasno i voda i so. Onda je udrobis u mleko i sve to zajedno prokljuca (prakticno je prokuvas nakon sto je ispeces :) ) i dobro posolis.
ReplyDeleteMislim da je to sve sto mi treba, uz povremeno casu vode... :)
Upravo sam napravila proju po ovom receptu i ispala je odlicno iako sam je pravila od nekog organskog brasna koje je jako fino mleveno pa se proja malo mrvi. Sledeci put cu da probam sa krupnije mlevenim. Hvala za recept - jednostavno i brzo!
ReplyDelete