Danas nam je 12 godina zajedničkog života. Ovaj datum nam je važniji od kasnijeg zvaničnog stupanja u brak. Na ovaj dan pre 12 godina dragi me je uzeo za ruku, posle gotovo dvomesečnog muvanja i svakodnevnih izlazaka do jutarnjih sati... Rekao mi je "Ne ide više ovako, oboje smo konstantno nenaspavani, a i taksi nije jeftin, pa ako bi mogla malo da se preselis kod mene?" :))) Mi se nismo zabavljali u klasičnom smislu, mi smo odmah počeli da živimo zajedno. Poznavali smo se dve godine (bili smo kolege), muvali se dva meseca, i smuvali jednom zanavek ;) Nismo odmah uleteli u zvaničan brak i decu, nekako je kod nas sve išlo polako.
Ne verujem u ljubav na prvi pogled, ljubav je nešto dublje. Na prvi pogled neko može da mi se dopadne ili da me privuče, ali to nije ljubav. Da bih nekoga volela, moram da ga poznajem. Kad se jednom stekne, ljubav ne sme da se istroši na brzaka, mora da se dozira, da se osvežava, da se neguje i čuva. Dve stvari su po mom mišljenju ključne - iskrenost i razumevanje. Ako one postoje, ljubav dolazi sama, i zajednica je stabilna.
Ja verujem da su sve stvari u životu jednostavne, jedino je na nama koliko ćemo da ih zakomplikujemo. Neću praviti neku svečanu tortu za ovu godišnjicu, jer ni inače to nisam radila, ali ću dragog naučiti kako da napravi prženice - što je ujedno i moj doprinos poimanju jednostavnosti. A uveče ćemo negde na večeru, da se malo izmaknemo od kuće i dece, i simbolično obeležimo godišnjicu.
Polovinom prošle godine dragi je povukao jedan nepromišljen potez. Dao je otkaz u firmi u kojoj je radio godinama, bez da je imao ideju gde će i šta će raditi dalje. Mislio je da će lako naći novi posao jer u svojoj oblasti ima 20 godina iskustva. Medjutim, situacija za zaposlenje je nikad gora, a on po prirodi malo inertan, i uskoro će biti godinu dana kako je bez posla.
Decu je, do skoro, čuvala bebisiterka. U želji da ne izgubimo ženu koja je 2.5 godine sa nama, i koju su deca odavno prihvatila, nismo otkazivali saradnju, sve u nadi da će se dragi ubrzo zaposliti. Meseci su prolazili, od posla ništa, i finansijski je postalo neizdrživo živeti od jedne plate i plaćati bebisiterku. Tako je moj dragi sada dobio nov posao, postao je bebisiterka ;) Od ranog jutra, do nekih 17-18h on je glavni. To je zaista naporno, lično sam mišljenja da je aktivnih 9-10 h sa dvoje sitne dece (3.5 i 2.5 god) teži posao od bilo kog drugog, i pomalo se nadam da će ga ova uloga razbuditi i pokrenuti da nadje posao.
Deca vole prženice. Bivša bebisiterka je deci sigurno jednom nedeljno pravila prženice za doručak, a i ja ih obevazno spremam vikendom. Sad su muški ostali sami, deca traže prženice, a dragi od mene traži da mu napišem recept :) Iako su prženice nešto savršeno jednostavno, nekom ko ih nikada za svoje četiri decenije života nije napravio deluju jednako nepoznato kao i neko egzotično jelo... Specijalno za ovu priliku sam odmerila šta i kako radim, jer inače pravim otprilike.
Najviše ih volim samo malo posoljene, onako dok su još vruće. Obično pojedem par komada dok spremam i tu i završim obrok. Dragi ne može da pipne prženicu rukom, ima neku meni neobjašnjivu odbojnost prema pipanju hrane, iako baš i nije previše pedantan tip. On prženice jede strogo viljuškom i nožem, i uvek ih kombinuje sa krem sirom ili džemom. A deca ne priznaju ništa drugo osim umakanja u prah šećer! Iskidamo komadiće pa svaki malo umočimo u prah šećer, pritom se obavežno zaprašimo kao da radimo u pekari i presvlačenje je neminovno :)
avgust 2008, na placu u Banatu
Sastojci:
stari hleb, najbolje "Sava" od pre 2-3 dana, 10-12 kriški
3 jaja
3 dl mleka
prstohvat soli
ulje za prženje
Postupak:
1. U činiji razmutiti jaja viljuškom. Doliti mleko i so, i promešati. Ako će prženice biti samo slatke može se dodati i kesica vanilin šećera.
2. Svaku krišku umočiti sa obe strane u mešavinu jaja i mleka, i složiti na tacnu. Krišku ne treba potopiti skroz u ovu tečnost jer se lako može desiti da se previše natopi i raspadne, nego je samo kratko umočiti sa jedne, pa sa druge strane (napomena za dragog - moraju se malo umočiti prstići, nije ništa strašno ;)
3. Na zagrejan teflonski tiganj sipati ulja u količini dovoljnoj da pokrije dno u tankom sloju, i pržiti hleb otprilike minut-dva sa svake strane. Prva tura može da se prži na 6-ici, posle već treba smanjiti na 5 ili 4 da ne zagorevaju. Prženica spolja treba da dobije koricu a unutra da ostane meka.
Napomena:
Na teflonskom ili drugom non-stick tiganju prženice se mogu pržiti i na manje ulja, dve-tri kašike po turi, jedan duži period sam ih tako spremala. Kasnije se vratila suštini samih prženica - prženju :) pa malo povećala količinu ulja, ukusnije su mi takve. Ali u principu, dosta je fleksibilno na koliko će se ulja hleb pržiti.
Na isti način i ja spremam prženice. Mojim sinovima uz krem sir i bijelu kavu najdraži nedjeljni doručak!
ReplyDeleteMislim da će dragi biti zadovoljan sa receptom :)
ReplyDeleteI da,srećna vam godišnjica :)
srećna godišnjica!!!
ReplyDeleteimaš kod mene nagradicu :)
predivan post...
ReplyDeletehehe, odličan post, dragi može biti sretan što ima ovakvu "knjigu recepata" :))
ReplyDeletesretna godišnjica:)
sretna godisnjica, divan post!!
ReplyDeletesa tvojim razmišljanjima o ljubavi se potpuno slažem :) divan post...sretna vam godišnjica i sretno dragome u pripremi njegovih prvih prženica :)
ReplyDeleteStvarno lijep post. Želim vam sve najbolje!
ReplyDeleteNa mojem blogu U mojoj kuhinji 1 , ako hoćeš, možeš preuzeti nagradicu:)
Sretna godišnjica! :)
ReplyDeleteHvala, sta bih ja bez vas... Baka sad nije tu, samo brat i ja, a nikad mi ne bi palo na pamet da se stavlja mleko u przenice :D
ReplyDeleteJa imam jedan problem sa prženicama. One upiju mnogo ulja i budu grozno masne. Ne stavim ja mnogo ulja ali sve što stavim one upiju i ne mogu da se jedu. Možda zato što ne stavim toliko mleka u jaja ili nešto drugo radim pogrešno?
ReplyDeleteJoj ne znam šta da ti kažem. Ja sam recimo dugo pravila prženice ovako kao što sam ovde objasnila, dosta namočene, pa nekad na malo, a nekad na malo više ulja.
DeleteAli (moj) problem je što se meni takve prženice više nešto i ne sviđaju. Muž ih uglavnom pravi i to kako on sad pravi je više "restoranski" način, i recimo taj mi je sad baš-baš. Fora je što nema mleka, samo se razmute jaja, ali naravno mora više jaja, i to ide na dosta ulja (da pokrije dno), i takve prženice budu hrskave spolja a unutra meke jer se stari hleb potpario ali nisu mokre - znači sredina je skroz suva. Nema tu ni ulja ni ničega.
Moguće da ove sa jajima i mlekom, koje se dobro namoče, upiju manje jer su već "pijane" od te smese za umakanje...
Ispričah se ja sama sa sobom, a tebi nisam baš od pomoći bila : /
Ne znam na kakvom tiganju radiš, ali kad staviš malo ulja na teflon, recimo dve kašike, i na to spustiš tri-četiri prženice, one zaista ne mogu da popiju više nego što im daš... Nemam bolju ideju :)
Pozdrav!
Hvala na odgovoru. Pokušaću ovih dana opet (po stoti put :)) Da, slažem se da je verovatno problem u ulju, ili mi budu suve prženice ili masne...
DeleteDok ne nađem pravu meru, držaću se ja tvojih kiflica sa sirom i princes krofni :)))
Hvala!
Pozdrav.
Sanja Ostojić.
Problem je u jacini vatre, tj. u mom slucaju - jacini struje :/ Desi se da je struja baaas slaba i one upiju ulje skroz :/ Jednom sam morala baciti przenice jer su bile PRENATOPLJENE uljem, jer je struja bila preslaba, a ringla na sestici....
ReplyDelete