34 godine, 200+ palačinki i šerpa od 3 litra

Pre par dana mi je bio rodjendan. 34 godine brojim, zvuči mi dosta kad vidim te dve cifre jednu do druge, osećam se kao da sam prošle godine brojala 24. Ne mogu tačno da se setim kada su godine počele da mi bivaju kratke, ne stignem ljudski da se navinkem na jedan broj kad on već iscuri i zameni ga sledeći. Baš to malo i nije fer.

U mojoj firmi postoji lep običaj da se o rodjendanu počaste kolege. Ovaj običaj je nasledje nekih ranijih godina kada je firma bila mala i kada je bilo ukupno 15-ak zaposlenih. Sada nas je preko 50, i nije baš jednostavno počastiti toliko ljudi. Slavljenici uglavnom naručuju velike torte, neki prave sami, ali je uvek pomalo nategnuto da se izvuče dovoljan broj parčića za sve.

Ja sam jedne godine, dok nas je bilo znatno manje, napravila palačinke. Po dve za svakog, mazala Eurokremom i milina. Ubrala sam sve komplimente i za ideju i za same palačinke, i posle toga je nekako ostalo očekivano da i ubuduće nastavim ovu praksu.

spremno za pečenje

Sračunala sam da mi treba oko 200 palačinki. 140 za firmu, i 60 za kuću. To znači 4 kg brašna, 20 jaja, 4.5 litra mleka i isto toliko vode. Trebalo mi je sat vremena samo da zamesim testo, jer nisam mogla ovu količinu da umesim odjednom, nego sam radila iz 4 puta, svaki kilogram brašna sam mesila posebno. A onda, dva tiganja, puno strpljenja, i udri :) Za četiri sata ispekla sam 200+ palačinki, mislim da je bilo tačno 210. Crkla sam, ali kad bolje razmislim, nijednu tortu niti bilo koji slatkiš za 50 ljudi ne bih mogla da završim za to vreme. Jedan tiganj mi je perfektan - Tefal sa debelim dnom, moj najomiljeniji sud u kuhinji. Drugi sam kupila pre par meseci, neki italijanski, delovao je jako dobro, medjutim nije ni prineti Tefalu i na njemu sam duže pekla i teže odvajala palačinke pa računam da sam tu izgubila bar pola sata ili sat od ukupunog vremena pečenja.

Inače, palačinke uvek pravim po meri, nikad otprilike. Koga zanima recept neka pogleda ovde.

četiri sata kasnije, 200+ ispečenih palačinki

Gotove palačinke je nekako trebalo odneti na posao. Čak i taksijem bi mi bilo komplikovano jer sam imala 4 tacne. Nisam smela više od 35 palačinki da stavim na jedno brdo, jer one na dnu od težine hoće da se razgnjeckaju, a tanke su jako. Plus kanta od 3 kg Eurokrema, plus tegla džema za one koji ne vole Eurokrem, to je bilo nemoguće poneti. Digla sam dragog ranom zorom dok su deca još spavala da mi preveze palačinke do firme, pa kad se on vratio kući ja sam krenula na posao maltene praznih ruku :)

Od 140 komada koliko sam odnela na posao vratila sam možda desetak. Mazanje i služenje mi je uzelo gotovo dva sata (eto kako se arči plaćeno radno vreme!). Kantica Eurokrema od 3 kg mi je nestala pre nego palačinke, pa je jedna koleginica išla u prodavnicu da mi dokupi još Eurokrema... Uglavnom, na kraju je svega bilo dovoljno, bilo je i za repete, bilo je i za noćnu smenu. Nakupila sam se komplimenata opet, da malo pothranim ego do sledeće godine ;)

Kad kupujemo poklon za neku koleginicu/kolegu, svi damo nešto para, a ideju obično daje onaj ko je najbliži sa slavljenikom i ko bi mogao da pretpostavi šta bi bio odgovarajući poklon. Da moji ne bi lupali glavu, ja sam unapred rekla da me slobodno pitaju za ideju, i da se ni najmanje necu ljutiti što poklon neće biti iznenadjenje. Što sam starija manje volim iznenadjenja, a više cenim igru na sigurno. Već duže vreme merkam neku šerpu za kuvanje na pari - to zaista u kuhinji nemam, a više puta mi je trebalo. U blizini firme se nalazi prodavnica Metalac posudja i ja sam fino odabrala svoj poklon, čak sam i boju birala :) Šerpa je extra, zaprema 3 litra, jarko crvena, spolja emajlirani čelik, inox iznutra, dugačka drška, ma super! Dogodine možda mogu da probam da napravim domaći Eurokrem u ovoj šerpi :)

moj novi ljubimac

Kolege drage, hvala vam puno!
:*