Medena pita

FBI rukavice su igra za blogere koji pišu o hrani. FBI je akronim od Food Blog Inspection - jedan blog je pod inspekcijom, a ostali su inspektori čiji je zadatak da isprobaju neki recept ili više njih, i na svom blogu objave utiske i slike. Više o igri i pravilima pogledajte ovde.

U maju 2009. pod lupom je Sweet Sensation koji pise Monchi. Tamo nema nista prosečno, tamo je sve perfektno. Monchi je jedna mila i vedra, pedantna i vredna, odmerena ali konkretna, i višestruko umetnički nadarena duša. Lingvista, muzičar, kuvarica, fotograf, bloger. U svakoj ulozi je pronašla satisfakciju, i u svakoj je uspešna.

Istrazivati Monikin blog je divno, jer možete lako odlutati u jedan bajkovit svet koji stvaraju njene fotografije. Blog odiše skladom i toplinom. Problem je šta odabrati kao recept za inspekciju - ima puno lepih, a i svi su tako divno prezentovani da kod mene uvek postoji strah da ni izdaleka neću moći da napravim "to sa slike", pa preti šansa da se razočaram. U sebe, naravno.


Odabrala sam Medenu pitu. Odavno sam ovaj recept notirala, naravno da mi je upao u oko zbog prelepe prezentacije, a onda sam u Koprivnici, na Cool susretu koji je organizovala Coolinarika povodom Podravkinog rodjendana, imala priliku da probam medenu pitu. Monchi je, za druženje u Koprivnici napravila i donela ovaj slatkiš, i očekivanja sa blog prezentacije su se obistinila. Pita je jednostavna, i jednostavno divna! Neverovano meka, ali ne previše vlažna, a sastojci obični, najobičniji, sve što uvek imate u kući.

Kuća mi je već drugu nedelju u haosu. Menjali smo prozore, a sad zidar već četiri dana krpi rupe i pravi ivice oko prozora, stalno sam u nekom šutu i prašini, sve mi je pod najlonima, i mrzi me u ovakvim uslovima da bilo šta počinjem. Za šta god da se uhvatim a ono prašnjavo, uprkos svakodnevnom briskanju, jaoooj... Čeka me još više sranja i najlona kad od sledeće nedelje krenemo u gletovanje i krečenje, i još manje vremena za bilo šta, te sam se dala u pravljenje medene pite.

nekom posao, nekom zabava

Moja pita, kao što sam i mogla da pretpostavim, nije za porediti sa Monikinom. Mada je za prvi put ipak ok. Nemam iskustva sa ovakvim testom, i malo sam zeznula kore. Monchi je napisala kako je testo izuzetno lepo za rad, kako se ne lepi i kako je sa lakoćom dobila četiri tanke korice veličine pleha od rerne. Meni testo ipak nije bilo tako lako za rad, malkice se lepilo za ruke i podlogu, pa i za oklagiju. Da bi se manje lepile, kore sam rastanjivala izmedju dva lista papira za pečenje, i format im je bio nešto veći od A4. Tri od četiri kore sam uspela da prepečem, ne znam ni sama kako.

Ostalo je išlo po planu. Napravila sam krem od mleka, griza i putera, i umesto šećerom zasladila sam medom. Da mi pita bude još medenija :) Filovala kore, sve pokrila najlonom (ne onim sa patosa ;) ostavila da prenoći u frižideru, i sutradan imala zaista divno mekanu i ukusnu pitu.


Monchi, hvala!

Sastojci:
za kore
3 kašike mleka
2 kašike meda
3 kašike ulja
150 g šećera
200 g oštrog brašna
200 g mekog brašna
kašičica sode bikarbone ili praška za pecivo
1 jaje
malo ruma

za krem
500 ml mleka
6 kašika griza
150 ml meda
1 vanilin šećer
250 g putera
3 kašike čokolade u prahu (ili Nesquick-a)

Postupak:
1. Mleko, ulje, med i šećer staviti da se zagreje na laganoj vatri uz stalno mešanje dok se šećer ne otopi. U vruću smesu dodati brašno pomešano sa sodom i razmućeno jaje, pa rukama zamesiti glatko testo. Pokriveno ostaviti 10-15 minuta.
2. Testo podeliti na 4 jednaka dela i razvaljajti ih u tanke kore. Svaku koru posebno ispeći na preokrenutom plehu obloženim papirom za pečenje, na 180°C oko 4-5 minuta.
3. Mleko, šećer i vanilin šećer staviti da provri pa dodati griz. Kuvati na laganoj vatri uz stalno mešanje dok se ne zgusne, pa ostaviti da se ohladi. Dodati penasto umućen puter pa sve umutiti mikserom. Odvojiti trećinu ukupne količine pa u nju umešajti čokoladu u prahu.
4. Prvu koru poprskati sa malo ruma pa namazati polovinu belog krema. Poklopiti drugom korom, malo pritisnuti, poprskati rumom pa na nju namazati tamni krem. I treću koru poprskati rumom i rasporediti ostatak belog krema, pa poklopiti četvrtom korom. Pitu pokriti plastičnom folijom i ostaviti u frižideru preko noći. Sutradan će pita biti savršeno meka. Pred služenje pitu posuti šećerom u prahu.