Kombinovana pita (od kora i biskvita)

U kuVarijacijama, igri za food blogere u kojoj svi pravimo jelo prema istom receptu i objavljujemo istog dana, ovog meseca pravimo Vaniličinu brzu i jednostavnu savijaču. Lično sam baš bila zadovoljna što je izglasana ova pita. Interesantna je jer se kombinuju i kore i biskvitno testo. Kore se premazuju tj. prskaju testom, umesto što bi se na klasičan način prskale uljem i kiselom vodom.

Kad sam se malo udubila u recept, sto puta sam se vraćala i čitala količine. 22 kašike brašna, 22 kašike ovoga, 22 kašike onoga... Kako 22 kašike brašna?! To je meni zvučalo kao mnoooogo, naročito što je ovo pita (i) sa korama. Mere napisane u kašikama nikako ne volim jer ne koriste svi kašike iste veličine, pa još večita dilema oko ravne ili navršene ili... Upitala sam dodatno o tim kašikama i Vanilica mi je ljubazno odgovorila da stavljam ravne kašike i da ne brinem. Tako sam i radila, i na kraju sam izmerila gramažu. 20 baš-baš ravnih kašika brašna je iznelo oko 250 g. Ok, to mi je već zvučalo prihvatljivo :)

Testo je relativno retko, ali nije previše tečno. Probala sam da ga razmazujem po korama ali malo je bilo zaludno, pa sam onda samo umakala kašiku u testo i prelazila preko kore dok se testo cedilo. Testa je ukupno bilo 750 ml. Ja sam odlivala po 125 ml (šestinu) pre svake rolne, da bi svaka pita dobila približno istu količinu premaza.


Izbor voća je možda malo neobičan - banane i maline. Ali kombinacija je savršena! Praznila sam frižider pred put, i banane sam morala nekako da potrošim, pa mi se učinilo baš zgodno da završe u ovoj piti. Zbog kontrasta boja i ukusa dodala sam nešto malina, bilo je oko 400 g. Količinu šećera za biskvit sam smanjila zbog banana, stavila sam ukupno oko 150 g šećera. Da nisu banane u filu moglo bi komotno i 250 g.

Biskvitno testo izmedju kora ovoj vrsti pite dodaje na popunjenosti. Parčići su lepi i obli, buckasti, ne pljosnati kao nekad kod obične pite. Količina je prilična. Pitu sam nosila kao dezert posle roštilja koji smo sa prijateljima pravili na placu. Svako ko je probao pohvalio je kolač. A i lično sam bila više nego zadovoljna kako kombinacijom testa tako i kombinacijom voća! Hvala Vanilici na interesantnom receptu!


Sastojci:
1/2 kg tankih kora (6x3 + restlovi)

fil 1 (biskvit)
250 g brašna
150 g šećera
1/2 praška za pecivo
1 vanilin šećer
3 jaja
150 ml ulja
150 ml mleka

fil 2
1 kg banana
sok od jednog manjeg limuna
400 g malina

Postupak:
1. Kore prebrojati, pa podeliti na 6 delova, za 6 rolni pite. U mom pakovanju je bilo 20 kora, znači 6 x 3 = 18, plus dve koje sam iscepkala pa dodala usput.
2. Umutiti biskvit - pomešati brašno, šećer, vanilin šećer i prašak za pecivo pa dodati jaja, ulje i mleko. Smesa je redja, to je ok. Dobije se oko 750 ml testa. Podeliti na 6 delova tj. na planirani broj rolni.
3. Banane po dužini iseći na pola pa na (polu) kolutiće. Preliti sokom limuna. Okvirno podeliti na 6 delova. Maline takodje.
4. Napraviti rolnu (3 kore, 1/6 testa, 1/6 voća) - prvu koru premazati/poprskati testom, staviti drugu koru pa i nju premazati i posuti malinama. Treću koru premazati testom i staviti banane. Ponoviti dok se sve ne utroši.
5. Peći na srednjoj-jačoj temperaturi oko 30-35 minuta ili dok pita ne dobije zlatnu i hrskavu gornju koru. Kad se malo prohladi iseći i pred služenje posuti prah šećerom.

Crunch čokoladice

Posle pralina sa amarantom koje su me malo namučile, ove Maslinkine crunch čokoladice su bile pesma :)

Da ne bi riknuli od čokoladnog udara jer smo praline pojeli brznom kokanja amaranta, pravila sam mini dozu crunch čokoladica, od 100 g mlečne čokolade. Ta količina je idealna za silikonsku zvezdastu modlu koju sam dobila na tomboli na Cool okupljanju u Koprivnici, a koja je doputovala čak iz Kanade u koferu ljubazne Biserke. Biso, hvala! :)

Amarant

Čokoladice su stvarno savršene, odlična je ideja da se male kokice upotrebe kao krckavi dodatak čokoladi. Hvala Maslinkinoj slatkici za odličnu zamisao! Inače, iz silikonske modle čokoladice su samo ispale, nisam imala probleme kao sa pralinama pravljenim u plastičnim modlama za led.

Ovo je još jedan od recepata koji prilažem u FBI dosije o Maslinkinoj kuhinji.


Sastojci:
100 g mlečne čokolade
3 kašike kokica od amaranta

Postupak:1. Na suv, zagrejan teflonski tiganj sipati 2 kašike amaranta i napraviti kokice. Mala zrna amaranta će maltene odmah početi da puckaju ali i da se razleću, pa je dobro da tiganj bude poklopljen, i to najbolje metalnom mrežicom-poklopcem, da može da se vidi šta se dogadja ispod. Ostaviti sa strane. Nije strašno ni ako neka zrna ostanu neotvorena - jer su prepečena i odlično krckaju!
2. Čokoladu istopiti na pari ili u mikrotalasnoj. Umešati kokice amaranta i puniti kalupe. Ostaviti da se stegnu, pa izvaditi iz kalupa i krckati sa uživanjem :)

Praline sa amarantom

Maslinka je pod FBI istragom. Ona je fino istražila mogućnosti pripreme amaranta u domaćoj kuhinji. A ja za amarant ne bih ni znala da nije nje.

Maslinkine praline sa amarantom mi unesoše neki nemir. Nikada nisam pravila praline, niti sam do skoro razmišljala da je to uopšte izvodljivo u kućnoj varijanti. Onda sam videla neke kućne radove kao Vaniličine Bounty čokoladice, Godivine listiće, ili badem praline by Mignonne, i samo se divila do besvesti... Sad je bio trenutak da pokušam da napravim praline, pa ako ne uspem, nema veze, okriviću amarant, jer eto, nemam iskustva sa njim :)))


Imam neke kalupe za led u formi nepravilnih kocaka, kao lomljeni led. Davno sam te kalupe kupila i ne sećam se kad sam ih koristila, znam da mi već godinama čuče u nekom ćošku. Pošto nemam ozbiljne kalupe za praline pomislila sam da bi ovi za led mogli dobro da posluže, naročito što daju stvarno zanimljive oblike.

Mazanje otopljene čokolade čekticom mi je zadalo muka. Shvatila sam da bi trebalo da mi je četkica manja i mekša, ova koju imam u isto vreme nanosi i ispisuje brazde. Prvo hladjenje. Drugi sloj čokolade. Drugo hladjenje. Pa kuvanje fila. Slatka pavlaka sa šećerom i medom treba da se kuva dok se ne zgusne i ne promeni boju, i meni se posle 15-20 minuta kuvanja na tihoj vatri činilo da se to neće desiti nikad, pa sam malo ubrzala stvar dodavši jednu kašičicu griza. Punjenje pralina. Pa hladnjenje. I konacno zatvaranje nanošenjem čokolade preko fila, i završno hladjenje. Puno je ovde posla, ili sam ja puno trapava.

Jedva sam sačekala par sati da bih mogla da ih izvadim. Kad ono - trt! Praline neće napolje! Baš me je namučilo vadjenje pralina. Nekako sam istresla jedan kalup, i sve bombone su tom prilikom popucale. Maaaalčice sam se iznervirala, kao da sam se bila naoštrila na uspeh, a stvarno nisam. Drugi kalup sam prebacila u friz. Nakon cele noći na ledu ove praline sam za nijansu lakše izvadila ali su svejedno opet sve popucale. Never mind. Ionako su za po kući.


Posle sam se setila zašto sam ove kalupe poslala u mirovinu. Pogodite - svojevremeno ni kocke leda iz njih nisam mogla da izvadim! Trebalo je ili upotrebiti magiju ili čekati da počnu da se otapaju. E, tako. Skleroza u napredovanju.

Praline su inače ukusne - boli glava. Super je ova kremica unutra. A čokolada k'o čokolada, ne može da ne valja. Ono što ne valja je što smo ih uglavnom pojeli dragi i ja, a to je puuuuno šećera za kratko vreme. Jbg.


Sastojci:
oko 200 g tamne čokolade
250 ml slatke pavlake
2 kašike žutog šećera
1 kašika meda
50 g putera
1 kašičica griza
4-5 kašika kokica od amaranta

Postupak:
1. Na suv, zagrejan teflonski tiganj sipati 3-4 kašike amaranta i napraviti kokice. Mala zrna amaranta će maltene odmah početi da puckaju ali i da se razleću, pa je dobro da tiganj bude poklopljen, i to najbolje metalnom mrežicom-poklopcem, da može da se vidi šta se dogadja ispod. Ostaviti sa strane.
2. Čokoladu istopiti na pari ili u mikrotalasnoj. U mikrotalasnoj topiti na 180W i to 10 minuta (5 minuta za 100 g čokolade, provereno). Ne treba prekidati i mešati za to vreme, tek kad mikrotalasna odsvira kraj. Četkicu umakati u otopljenu čokoladu i premazati ivice kalupa. Ohladiti 15 minuta u frižideru. Ponovo premazati čokoladom (ako se stegla ponovo otopiti), da se dobije deblji sloj čokolade. Opet ohladiti.
3. Skuvati fil. U šerpicu sipati slatku pavlaku, šećer, med i puter i na tihoj vatri mešati dok se šećer ne otopi. Pojačati vatru, ali ne na maksimum, dodati kašičicu griza i kuvati dok ne počne da se zgušnjava. Umešati kokice amaranta. Ostaviti da se prohladi pa puniti kalupe ostavljajući malo mesta za završni sloj čokolade. Ohladiti bar pola sata u frižideru.
4. Preko hladnog fila naneti sloj otopljene čokolade, tj. zatvoriti svaku pralinu. Ostaviti sve u frižider na par sati pa izvaditi iz kalupa i poredjati na tacnu.

Krckave lepinjice

Nisam do juče ni čula za poppadoms. Ne bih ni juče, nego vidim na fotki uz recept za neki indijski sitr-fry iz knjige Anti-Ageing Cookbook, male, tanke, klobučaste i krckave komade testa. Papir bih zagrizla kako dobro izgledaju. Čitam recept. "... Serve with mango chutney and poppadoms."


Poppadoms - zvuči mi kao neka dečija igra sa lopticama. Uglavnom, to su indijski hlepčići, mali i pljosnati koji se prže u ulju. Zato i budu tako krckavi, kao što su mi sa slike i delovali. Hleb-čips. Na netu naravno tona recepata, u ovom je lepo objašnjen postupak.

Ja ipak napravih nešto drugo, jer nisam želela prženje u dubokom ulju. Pekla sam tanko razvaljano testo na suvom teflonskom tiganju, i dobila fine krckave tanke lepinje koje su jako neodoljive dok su tople, same, ili sa sasvim malo putera...


Fotku sa početka posta rekreativno šaljem kao prijavu za Click!, u organizaciji Jugalbandi. Click! je neka vrsta mesečnog takmičenja fotografija vezanih za hranu. U junu 2009. tema je stacks.

Sastojci:
200 g mekog brašna
100 g kukuruznog brašna
pola kašičice soli
oko 125 ml mešavine mleka i vode
75 g topljenog sira (tipa Zdenka)
30 g čajne kobasice ili dimljenog suvog mesa

Postupak:
1. Od brašna, soli, mleka, vode i topljenog sira umesiti gusto glatko testo. Ne pretvrdo, treba da bude malo lepljivo, ili kako ja volim da kažem meckavo. Umešati sitno iseckanu čajnu kobasicu.
2. Na dobro pobrašnjenu radnu površinu vaditi male komade testa, manje od ping-pong loptice, i rukama ih dobro rastanjiti što je više moguće. Testo je meko i dobro se tanji. Ako se lepi dodati brašna na radnu površinu i na ruke.
3. Peći na suvom teflonskom tiganju na 2/3 maksimalne jačine ringle, sa svake strane po minut-dva, ili dok se ne dobiju tamne tačke i mehurići po lepinjici. Služiti toplo uz namaz po želji.

Kiš od brokule

Poslednjih meseci moj jedini kuvar je internet. Pratim puno blogova, čitam forume, obilazim sajtove sa receptima i uopšte kulinarskom tematikom. I malo sam počela da se gubim u tom moru. Ima gomila recepata koje bih na neki na neki način izdvojila i stavila u neki queue (FIFO?) pa to radim na ovaj ili onaj način. U Google Readeru ozvezdačim postove, na Coolinariki tagujem ili dodajem u omiljene, za ostalo otvaram interna dokumenta u koja kopipejstujem recepte, linkove... I shvatam da sam se malo rasplinula i više nemam pojma gde sam šta videla i zabeležila.


Knjige o kuvanju su mi uvek bile zanimljive. Nešto sam dobila, nešto nasledila, nešto kupila. Ja jednostavno ne mogu da odolim stranim izdanjima koja stižu u velike knjižare poput Mamuta ili Platoa, jer su užasno kvalitetne i neproporcionalno jeftine. To su neke knjige koje su se vukle po npr. engleskim knjižarama i stigle kod nas kao bajata izdanja, stara par godina. Obožavam ovakve knjige jer su uradjene profesionalno od početka do kraja. Sve je vrlo precizno napisano, svaki postupak objašnjen, i uglavnom svaki recept ima i (odgovarajuću!) fotografiju. Debeo papir, prvoklasna štampa. Tako sam u par meseci kupila Mediterranean cookbook, The Chinese and Asian Kitchen Bible, The Chocolate and Coffee Bible... Svaka je bila ispod 10€ a u proseku su to velike knjige od 300 do 500 strana sa stotinama recepata i fotografija.


Poslednja koju sam donela kući je Anti Ageing Cookbook. Ne, ne. Ne mislim da zaista išta može usporiti starenje, ali cena od 300 dinara za kvalitetnu zbirku recepata za zdravije obroke me je ubrzala u odluci da knjigu ponesem na kasu.

Sad sam, osim po netu, počela da se gubim i po knjigama. Ustvari, samo ih prelistam i ostavim za detaljnije čitanje "kad budem imala vremena" (ovo vam je verovatno poznato). A vremena nikad dovoljno. Zato sam sada iz ove poslednje knjige, dok su mi utisci prelistavanja još sveži, odmah jedan recept isprobala. I obećala sebi da neću navlačiti nove knjige dok se ne naučim da ih zaista i koristim i u narednom periodu ću verovatno jednako kuvati "sa papira" i "sa ekrana". Ako ne dodje opet do neke promene plana :)


Ovo se u originalu zove Middle Eastern Broccoli Crustless Quiche with Carrot and Poppy Seed Salad (što ne volim ovoliiiiike nazive!). Ja bih ovo pre nazvala nekom pitom, jer me izostanak podloge/kore odvlači od ideje da je ovo kiš. Da ipak ne bih previše filozofirala samo sam skratila naziv u Kiš od brokule, i napravila ovu divotu. Jelo ima nula masnoće u sebi, ako se izuzme ona iz humusa. Novost mi je dinstanje luka na suvo. Ništa, bez trunke ulja ili vode. Rezultat nije onako, što bi se kod nas reklo, staklast luk, ali je opet sasvim mekan i beo. Ceo utisak je super, jelo je totalno lagano i lepo.


Stariji sin (3.5) mi je pomagao u pripremi. Natempirala sam da ručak bude gotov kad se mladji (2.5) probudi, jer u poslednje vreme maltene još žmurećki izgovara "Oce ne'to wuuucam!" i to mora da bude istog trenutka! Malac nije imao strpljenja za par minuta ekstra čekanja zbog mog škljocanja, i odmah se oklembesio u znak negodovanja. Ja mu rekla da ne dira hranu, a on se naljutio. I nije dirao hranu, ali eto, morao je samo malo da pipne tanjir! :)

Update, feb/2016: Recept šaljem Kati, domaćici igre ajme, koliko nas je!, koja je za temu odabrala brokoli i karfiol.


Kiš od brokule
recept za štampu

Sastojci:

3 glavice luka
4 čena belog luka
1 kg brokolija
6 jaja
6 kašika humusa
90 g brašna
350 ml mleka
200 ml vode
1 mala zelena ljuta paprika
so
biber
3 kašike kikirikija
400 g šargarepe
malo svežeg peršuna

Postupak:
1. Crni i beli luk iseckati sitno. Luk spustiti na potpuno hladan teflonski tiganj, bez ikakve masnoće, posuti ravnom kašičicom soli da lakše pusti vodu i tek onda zagrevati maksimalno do 2/3 jačine ringle, uz često mešanje. Kad počne da se lepi isključiti ringlu i ostaviti tiganj na njoj.

2. Brokoli oprati i podeliti na sitne “cvetove”. Po želji, odvojiti par komada za ukrašavanje jela. Ljutu papriku iseckati sitno. Šargarepu oguliti pa iseći na krupne komade, a ako je sitnija šargarepa, ostaviti ucelo. Peršun iseckati sitno.

3. Brašno razmutiti viljuškom sa malo vode, da ne bude grudvica. U dubljem sudu pomešati jaja, humus, razmućno brašno, mleko, ostatak vode, papriku i izdinstan luk. Dodati jednu kašičicu soli i 1/3 kašičice bibera. Umešati brokoli.

4. Izliti na pleh čije je dno postavljeno papirom za pečenje. Peći 10 minuta na maksimalnoj temperaturi pa kad počne da se stvara korica izvaditi i posuti kikirikijem. Peći još oko 30-35 minuta na 180-200°C. Sredina će malo narasti i popucati, ali će sve ponovo splasnuti kad se kiš izvadi.

5. Dok se kiš peče, skuvati šargarepu u vodi u kojoj je rastvorena jedna kašičica soli. Vreme kuvanja šargarepe je otprilike 25 minuta od početka ključanja vode.

6. Pečen kiš ostaviti najmanje 15 minuta da se ohladi pre sečenja, inače će biti previše mek. Servirati uz kuvanu šargarepu. Ukrasiti cvetićem svežeg brokolija i sitno seckanim peršunom.

Ladjice od tikvica

Ovo je trebalo da budu Maslinkine ladjice od tikvica sa punjenjem od paradajza, šunke i sira. Kako mi se planovi uglavnom menjaju bez plana, ladjice su završile noseći tovare prilično klasičnog sarma/paprika punjenja. Uz male neklasične dodatke.


Jedina dilema koju sam imala je da li da tikvice prvo same malo ispečem u rerni da omekšaju pa posle dodam fil i zapečem ili da sirove tikvice filujem i sve zajedno pečem. Uradila sam ovo drugo, jer je lakše i kraće. Pekla nešto manje od pola sata, i bilo je odlično.

Mladji sin, dvoipogodišnjak, koji u poslednje vreme mora da jede čim smisli da je gladan inače nastaje velika drama, a to je obično dve sekunde nakon što ujutru otvori oči, ili čak sedam sekundi nakon popodnevnog budjenja, i još par puta u toku dana po random metodi, je smazao celu jednu poveću ladjicu, uz još puno kiselog mleka i paradajz salate! Moja i njegova porcija su bile otprilike iste veličine :)


I tako, umesto u FBI dosije, ovaj post šaljem Selmi alias Cosmo2503, domaćici junskog broja igre ajme, koliko nas je! kao odgovor na zadatu temu - pirinač. Moj petoparac, nije neka inovacija, al' šteta da propustim krug :)

Sastojci:
5 većih tikvica (1.5 kg)
250 g crnog luka
300 g mlevenog mesa
2-3 čena belog luka
1 mala sveža zelena ljuta paprika
150 g pirinča
2 paradajza
100 ml pavlake za kuvanje ili slatke pavlake
ulje za dinstanje
so
biber
malo mlevenog djumbira
domaća vegeta
30 g tvrdjeg žutog sira

Postupak:
1. Crni luk iseckati sitno i spustiti na hladan tiganj. Sipati pola kašičice soli i preliti uljem ili mešavinom ulja i vode, oko 100 ml. Ringlu ukljuciti na maksimum, pa kad je dostignut smanjiti na 2/3 jačine i dinstati dok luk ne omekša, otprilike 10 minuta.
2. Dodati na sitno iseckane ljutu papriku i beli luk, pa dinstati još minut-dva.
3. Dodati meso i pola kašičice soli, pa nastaviti dinstanje mešajući dok meso ne bude napola gotovo (odrediti prema boji - da nije ni skoz crveno, a ni skroz smedje).
4. Preko sipati pirinač i dinstati minut-dva, a onda doliti oko pola šolje vode i na sredje-tihoj vatri nastaviti dinstanje uz povremeno mešanje. Kroz 5-10 minuta, kad pirinač upije vodu doliti još. Dinstati/kuvati dalje. Dodavati vodu po potrebi i kuvati dok pirinač ne bude mekan ali ne gnjecav.
5. Dodati oljušćen paradajz isečen na kriške, soli (ako treba), po malo mlevenog bibera i đumbira i kašiku-dve domaće vegete (miks sušenih začina, bez soli) i kuvati par minuta dok paradajz ne omekša. Na kraju umešati pavlaku za kuvanje i isključiti ringlu, ali ostaviti poklopljen tiganj preko.
6. Tikvice oguliti i preseći na polovine po dužini. Pažljivo iseći središnji deo da se oformi ladjica. Tikvice poredjati na pleh i filovati pa odozgo posuti malim listovima žutog sira.
7. Peći na 190-200°C oko 25-30 minuta. Poslužiti toplo uz kiselo mleko.

Kukuruzni kiš sa rukolom

U junu istražujemo Maslinkin blog, u okviru igre FBI rukavice.

Kukuruzni kiš je izvrstan. Ja sam kombinovala rukolu i peršun jer nisam imala dovoljno rukole. Ostalo sam radila po receptu, gde je sve precizno i lepo objašnjeno. Ono što mi se naročito dopada je testo. Lep je odnos kukuruznog i pšeničnog brašna, fino se oseća kukuruz. Testo se jako lepo radi, nisam uopšte koristila oklagiju a razvukla sam ga tanko bez problema. Nije krto, a malo sam se pribojavala da će biti. Nije ni klasično prhko testo jer je radjeno sa kajmakom a ne sa puterom. Ukupno - jako, jako lepo testo.

Maslinka, hvala!


Sastojci:
za koru
100 g kukuruznog brašna
80 g mekog belog brašna
1 jaje
70 g kajmaka
50-60 ml pavlake za kuvanje
so

za fil
3 jaja
150 g kajmaka
70 ml mleka
50 g tvrdjeg žutog sira
50 g sveže rukole
50 g svežeg peršuna
50 g mesnate slanine
so

Postupak:
1. U sud za mešenje staviti obe vrste brašna i so. Dodati jaje, kajmaki pavlaku za kuvanje, mesiti da se dobije čvrsto testo. Glatku površinu posuti brašnom pa testo rastanjiti na krug prečnika 27-28 cm, tj. malo većeg od prečnika pleha. Koru prebacitiu pleh i podići ivice, izbuškati viljuškom i ostaviti u frižideru pola sata.
2. Pomašati jaja, kajmak, mleko, rendani ili na sitno seckani žuti sir i seckanu rukolu i peršun. Izliti preko kore pa odozgo poredjati tabke listove slanine.
3. Peći na 180-200°C oko 25-30 minuta. Ostaviti da se malo ohladi, pa seći na kriške.

Muffins od tikvica i sira

Maslinka je pod FBI istragom. Inspektor mamajac na zadatku.

Maslinka jako lepo kombinuje namirnice, ja već na čitanje recepta znam da će mi se dopasti. Za ove muffin-tikvice sam bila 100% sigurna da su super. I ne da su super, nego su extra-softy-giga-tasty-spicy-ultra-super. E, baš su takvi :)

Minimalnu izmenu u odnosu na Maslinkin recept sam ipak napravila. Umesto šunke stavila sam čajnu kobasicu, a umesto kukuruznog brašna upotrebila sam brašno od prosa. Šta da radim kad sam sam toliko dobro organizovana da nisam ni znala da nemam u kući ni šunku ni kukuruzno brašno, ali bitno da sam nakupovala 300 nekih manje svakodnevnih namirnica, uredno prema spisku. Proso je za mene novi drug u kuhinji, a upoznala nas je upravo Maslinka preko Pite od prosa. Odmah smo se skapirali i zavoleli. U nekoliko radnji zdrave hrane nisam našla brašno od prosa nego samo zrno, i obradovalo me je što Biošpajz na Kaleniću ima i brašno! Kupila sam jedno pakovanje i sada mi je baš dobrodošlo u zamenu za kukuruzno.


Muffinčići od tikvica su sočni i meki. Dopada mi blago gorkasti ton koji im daje proso ali i diskretna ljutina od bibera. Stavila sam samo malo mlevenog belog bibera i oseća se ljutina. Iz mog iskustva beli biber je ljući od običnog, imam jednu mini teglicu i traje mi već 100 godina, baš je jak začin. Napravila sam i preliv od pavlake, majoneza i senfa, za malo macnuti preko. I paradajz salatu, koja super ide uz ovo.

Počupkala sam svež bosiljak i deo dodala u testo a deo razbacala okolo za slikanje. Ma koliko se trudila meni gajenje biljaka ne ide. Ovaj bosiljak sam nedavno nabavila i već je počeo da kunja u saksijici, pa je siroma' brzo završio u tanjiru. Inače, ovo je tzv. grčki bosiljak. Da l' je baš grčki - ne znam, tako me naučio čika sa Kalenića. Ima sitnije i zapravo drugačije lišće od onog klasičnog, italijanskog bosiljka. Ukus je potputno isti.


Sastojci:
2 srednje tikvice, oko 300-400 g
3 jaja
50 g svežeg sira
50-60 g čajne kobasice
100 g tvrdjeg žutog sira
100 g pšeničnog brašna
100 g brašna od prosa (ili kukuruznog)
1/2 kesice praška za pecivo
so
beli biber
svež bosiljak

Postupak:
1. Tikvice oguliti, izrendisati, dodati pola kašičice soli i ostaviti da puste vodu.
2. U posudi za mešenje sastaviti izgnječen svež sir, iseckanu čajnu kobasicu, jaja, izrendisan žuti sir, pola kačičice soli, malo bibera i iseckani bosiljak. Zatim dodati obe vrste brašna i prašak za pecivo, pa sve izmešati da se dobije gusto lepljivo testo. Umešati ocedjene tikvice i sve dobro izmešati.
3. Muffin kalup podmazati, a ako je silikonski ne treba. Rasporediti smesu, otprilike jedna prepuna supena kašika ide u jedan kalup. Peći na 180-200°C oko pola sata.

Oslanka je isprobala ove mafine.

Punjene pečurke i mesne loptice

Maslinka je kriva što ću se u junu hraniti malo zdravije :) Njen blog je pod istragom od strane kuvarica-blogera-inspektorki okupljenih u odeljenju zvanom FBI rukavice, koje imaju zadatak da istraže blog i isprobaju recepte.


Moj prvi test su bile punjene pečurke. Maslinka ih je punila na razne načine, a ja sam izabrala punjenje od šunke i mozzarelle. Usput sam napravila i loptice od mlevenog mesa u koje sam umešala iseckane drške pečuraka. Posebno sam napravila i jedan malo jači sos od belog luka i slanine, za kasnije prelivanje mesa. Na istom plehu sam pekla i pečurke i mesne loptice, da uštedim i vreme i sudove. Kad je sve bilo gotovo na brzaka sam slikala, jer me je miris jako mamio! Pečurke su super, Maslinka hvala!


Sastojci:
za pečurke
500-600 g krupnijih šampinjona
80-100 g šunke
80 g mozzarelle
so
malo seckanog vlašca

za mesne loptice
400-500 g mlevenog mesa
drške preostale od gornjih 500-600 g šampinjona
malo soli
na vrh noža praška za pecivo ili sode bikarbone
2-3 kašike integralnog brašna

za sos
100 g mesnate slanine
1 kašika meda
3-4 čena belog luka
10 maslina (ja sam kombinovala crne i zelene)
20 g mozzarelle
100 ml mleka
so

Postupak:
1. Veći pleh (30x40 cm) obložiti papirom.
2. Pečurke oprati. Drške skinuti i usitniti u secku. Šunku iseći na kockice. Mozzarellu takodje. Slaninu isto na sitnije kocke. Vlašac na sitno.
3. Šeširiće pečuraka poredjati na pleh u kolonama, ostavljajući mesta izmedju redova za kasnije redjanje mesnih loptica.
4. U meso dodati usitnjene drške od pečuraka, jednu kašiku brašna i na vrh noža praška za pecivo ili sode bikarbone i sve izmešati. Praviti loptice veličine oraha i ovlaš ih uvaljati u brašno pa redjati na pleh izmedju redova pečuraka. Staviti sve da se peče na 200-220°C oko 15 minuta.
5. Šunku i 80 g mozzarelle sjediniti u secku, eventualno posoliti. Nakon 15 minuta pečenja izvaditi pleh pa pečurke napuniti ovom mešavinom i sve vratiti u rernu na još 10-15 minuta.
6. Za to vreme pripremiti sos. Slaninu, beli luk i masline ustiniti u secku, da se dobije gusta pasta, pa umešati kašiku meda. U manjoj šeprici ili tiganju propržiti sve zajedno, dok se masnoća na otopi a beli luk ne zamiriše, otprilike 10 minuta. Ubaciti mozzarellu, promešati dok se ne rastopi, pa dodati mleko i krčkati još pet minuta. Dosoliti ako treba, ja nisam jer je slanina bila prilično slana. Sos će delovati retko, što je ok, jer čim se skloni sa šporeta i počne da se hladi malo će se zgusnuti, tako da nije potrebno dodavati gustin ili brašno.
7. Pečurke servirati posute vlašcem a mesne kuglice prelivene sosom.

Ljutkaste čoko kockice

Kuma me pre nekoliko meseci ubedjuje kako je ljuta čokolada nešto najlepše što je jela od slatkiša. Ja je slušam, klimam glavom iz pristojnosti, ali ne mogu da verujem da je osoba koju tako dobro znam poblesavila ;) Kako bre ljuto i slatko, to jednostavno ne ide!

Prošlo je par meseci i videh po netu da je ovo jako popularna kombinacija ukusa. Pade mi na pamet da ova moja kuma i nije baš tako blesava, nego da sam ja možda previše okovana predrasudama. Odvažih se, i upustih u ljuto-slatki test.

U stanu mi je i dalje haos, sve majstore sam ispratila i sad je u toku generalno spremanje i ribanje nakon krečenja, nema stvari koja nije prašnjava i koju ne treba prebrisati, nevažno da li je stajala u plakaru ili napolju. U tim uslovima hranimo se brzniski, polusuvo, poluinstant. Trebalo mi je nešto brzo, nešto jednostavno, da ugasim ovu slatku vatricu koja me pecka u poslednje vreme i nadjoh ovo kod Chocolate and Zuccini. Uz manje izmene dobila sam kolačiće koji bockaju i prijaju, i uče da nikad ne reci nikad nije samo fraza.

Stavila sam skoro tri pune kašičice ljute aleve paprike. Nakon prve sam liznula živo testo i ništa se nije osećalo, nakon druge jedva nešto u naznakama. Hrabro sam dodala još pola kašičice, i tada sam mogla da kažem da se diskretno oseća paprika. Kad se kolačić ispekao isekla sam ga na male kocke, veličine kocki čokolade, i progutavši prvu ostala zbunjena odsustvom ljutine. Tek par sekundi kasnije, nastupilo je blago peckanje. Nežno, provokativno, sexy :)


Šaljem par kockica Saneli, majskoj domaćici igre ajme, koliko nas je! koju je pokrenula monsoon, u kojoj je ključni sastojak - čokolada.

Sastojci:
200 g krem maslaca
200 g čokolade za kuvanje
5 jaja
200 g šećera
40 g brašna
2-3 kašičice tucane ljute paprike (zavisno od ljutine same paprike)

Postupak:
1. Čokoladu i krem maslac istopiti na najtišoj vatri, ostaviti sa strane.
2. Jaja i šećer penasto umutiti mikserom, dodati čokoladu masu, promešati. Umešati brašno i ljutu papriku, lagano.
3. Izliti u pleh od rerne obložen papirom za pečenje, pleh treba ceo da bude pokriven u tankom sloju. Peći 15 minuta na 180-200°C, dok gornja korica ne dobije svetli ton i izgledom postane suva. Testo će narasti pa splasnuti. Ostaviti da se dobro ohladi pa seći na male kocke, veličine kocki čokolade, i lagano uživati u neobičnom spoju ukusa!