Praline sa amarantom

Maslinka je pod FBI istragom. Ona je fino istražila mogućnosti pripreme amaranta u domaćoj kuhinji. A ja za amarant ne bih ni znala da nije nje.

Maslinkine praline sa amarantom mi unesoše neki nemir. Nikada nisam pravila praline, niti sam do skoro razmišljala da je to uopšte izvodljivo u kućnoj varijanti. Onda sam videla neke kućne radove kao Vaniličine Bounty čokoladice, Godivine listiće, ili badem praline by Mignonne, i samo se divila do besvesti... Sad je bio trenutak da pokušam da napravim praline, pa ako ne uspem, nema veze, okriviću amarant, jer eto, nemam iskustva sa njim :)))


Imam neke kalupe za led u formi nepravilnih kocaka, kao lomljeni led. Davno sam te kalupe kupila i ne sećam se kad sam ih koristila, znam da mi već godinama čuče u nekom ćošku. Pošto nemam ozbiljne kalupe za praline pomislila sam da bi ovi za led mogli dobro da posluže, naročito što daju stvarno zanimljive oblike.

Mazanje otopljene čokolade čekticom mi je zadalo muka. Shvatila sam da bi trebalo da mi je četkica manja i mekša, ova koju imam u isto vreme nanosi i ispisuje brazde. Prvo hladjenje. Drugi sloj čokolade. Drugo hladjenje. Pa kuvanje fila. Slatka pavlaka sa šećerom i medom treba da se kuva dok se ne zgusne i ne promeni boju, i meni se posle 15-20 minuta kuvanja na tihoj vatri činilo da se to neće desiti nikad, pa sam malo ubrzala stvar dodavši jednu kašičicu griza. Punjenje pralina. Pa hladnjenje. I konacno zatvaranje nanošenjem čokolade preko fila, i završno hladjenje. Puno je ovde posla, ili sam ja puno trapava.

Jedva sam sačekala par sati da bih mogla da ih izvadim. Kad ono - trt! Praline neće napolje! Baš me je namučilo vadjenje pralina. Nekako sam istresla jedan kalup, i sve bombone su tom prilikom popucale. Maaaalčice sam se iznervirala, kao da sam se bila naoštrila na uspeh, a stvarno nisam. Drugi kalup sam prebacila u friz. Nakon cele noći na ledu ove praline sam za nijansu lakše izvadila ali su svejedno opet sve popucale. Never mind. Ionako su za po kući.


Posle sam se setila zašto sam ove kalupe poslala u mirovinu. Pogodite - svojevremeno ni kocke leda iz njih nisam mogla da izvadim! Trebalo je ili upotrebiti magiju ili čekati da počnu da se otapaju. E, tako. Skleroza u napredovanju.

Praline su inače ukusne - boli glava. Super je ova kremica unutra. A čokolada k'o čokolada, ne može da ne valja. Ono što ne valja je što smo ih uglavnom pojeli dragi i ja, a to je puuuuno šećera za kratko vreme. Jbg.


Sastojci:
oko 200 g tamne čokolade
250 ml slatke pavlake
2 kašike žutog šećera
1 kašika meda
50 g putera
1 kašičica griza
4-5 kašika kokica od amaranta

Postupak:
1. Na suv, zagrejan teflonski tiganj sipati 3-4 kašike amaranta i napraviti kokice. Mala zrna amaranta će maltene odmah početi da puckaju ali i da se razleću, pa je dobro da tiganj bude poklopljen, i to najbolje metalnom mrežicom-poklopcem, da može da se vidi šta se dogadja ispod. Ostaviti sa strane.
2. Čokoladu istopiti na pari ili u mikrotalasnoj. U mikrotalasnoj topiti na 180W i to 10 minuta (5 minuta za 100 g čokolade, provereno). Ne treba prekidati i mešati za to vreme, tek kad mikrotalasna odsvira kraj. Četkicu umakati u otopljenu čokoladu i premazati ivice kalupa. Ohladiti 15 minuta u frižideru. Ponovo premazati čokoladom (ako se stegla ponovo otopiti), da se dobije deblji sloj čokolade. Opet ohladiti.
3. Skuvati fil. U šerpicu sipati slatku pavlaku, šećer, med i puter i na tihoj vatri mešati dok se šećer ne otopi. Pojačati vatru, ali ne na maksimum, dodati kašičicu griza i kuvati dok ne počne da se zgušnjava. Umešati kokice amaranta. Ostaviti da se prohladi pa puniti kalupe ostavljajući malo mesta za završni sloj čokolade. Ohladiti bar pola sata u frižideru.
4. Preko hladnog fila naneti sloj otopljene čokolade, tj. zatvoriti svaku pralinu. Ostaviti sve u frižider na par sati pa izvaditi iz kalupa i poredjati na tacnu.