Poluuspeli French Macarons

Do juče sam mislila da neću učestvovati u ovom krugu kuVarijacija, u kojoj su tema Macarons. Zašto? Zato što znam da se puno prašine diže oko njih, znam da je nekome ko pravi prvi put a ni inače nema velikog iskustva sa meringue-om velika šansa da ne uspeju, i zato što nisam nalazila da puslice sa bademom moraju biti nešto toliko spektakularno da bi me navele da izgorim od želje da ih napravim. A onda je proradio onaj crvić izazova, i promenila sam odluku. Bukvalno u 5 do 12, rodili su se moji prvi macarons.



Što se tiče pripreme, nisam htela da mi predradnje odvuku snagu. Kupila sam blanširani badem u listićima, pa ga na suvom teflonskom tiganju na tihoj vatri malo prepekla. Usitnila u mini seckalici, pomešala sa prah šećerom (ne 200 g nego 125, jer sam videla puno primedbi kako je previše šećera) i sve zajedno ostavila opet u teflonu preko isključene ringle da se još malo prosuši. Probala sam da prosejem, ali kroz sito je izlazio samo prah šećer. Ok, nisam ni očekivala da postignem da mi badem bude kao prah, tako da sam bila zadovoljna.

Belanca sam imala u frižideru, ostatak od nečega, sigurno su stajala desetak dana. Setila sam se da sam negde pročitala da je za macarons dobro da su belanca malo "odležala". To što sam ih već imala mi se učinilo baš kao signal dobre sreće i dalo mi je impuls da nastavim da verujem da će sve biti super. Belanca sam umutila sa kristal šećerom koji sam dodavala malo po malo, pa ručno umešala bademe sa šećerom i veliku kašiku kakaa (što nije dovoljno, jedva da su promenili boju). Mešajući postmatrala sam kako se ponaša onaj "repić" koji se pravi kad izvučem varjaču, i delovalo mi je da je previše čvrst. Onda sam još minut-dva mešala, i mislim da sam time uspela da dobijem malo mekši sneg, čiji se "repić" utapa, ne baš 100% ali prilično.

Prebacila sve u kesu za dekoracije, a na vrhu mi je bio nastavak sa širokom rupom (cca 1.5 cm). Dok sam punila kesu već je sve počelo da mi curi, pa ja nekako držala prstom tu rupu zbog čega sam celu kesu držala nisko, pa sam zamalo sve prosula na sebe u jednom trenutku... Na dva velika pleha sam istisnula oko 65 barica. Zapravo ih nisam ni istiskivala nego samo puštala da polako cure iz kesice, i opet prstom zatvarala kad bi iscurelo dovoljno. Oblici su bili manje ili više kružni, al' dobro, da ne cepidlačim, izgladali su relativno ok.

Pečenje sam započela na 125°C, i posle desetak minuta podigla na 150°C. Pekla sam oba pleha odjednom, misleći da ću im na pola vremena pečenja zameniti mesta. Kad sam već stavila oba pleha u rernu setih se da se za puslice generalno ne sme otvarati rerna prvih ne-znam-koliko minuta, pa sam odustala od menjaže plehova, računajući da je temperatura ipak dovoljno niska da se neće destiti da se gotove puslice puno razlikuju. Sedela sam pred rernom k'o pred TV-om i čekala vidim šta će da se dešava =) A nije se desilo ništa!!! Nije se formirao penasti prsten, ni u najavi. Same puslice jedva da su se pomerile, tj. u širinu nisu uopšte, a u visinu samo malo. Posle nekih 20-22 minuta pečenja izvadila sam gornji pleh, donji podigla i ostavila još par minuta da bi se dopekli odozgo.

Ipak, bilo je prilično ralzlike izmedju puslica sa gornjeg i donjeg pleha. Ove sa gornjeg su bile loptastije, ali očigledno se nisu dovoljno ispekle odozdo, verovatno zbog pleha koji je bio ispod. Te puslice sa gornjeg pleha sam teže skidala, iako sam se poslužila trikom sa vlaženjem papira sa donje strane. Na samoj sredini puslice jednostavno nisu bile ispečene, i taj deo se kao žvaka lepio za papir. Odvojila sam ih od papira nekako, i shvatila da će zbog tih rupa ova tura primiti više fila, što u neku ruku i nije loše :)

Puslice sa donjeg pleha su bile super ispečene, samo sam ih podigla sa papira bez ikakvih pomagalica. One su bile pljosnatije, što bi za Macarons i trebalo. Gornja površina nije baš idelano ravna, nekako je blago kvrgava, ne znam bolje da objasnim :) Puslica nisu imale čuveni penasti prsten, i sve su imale poneku rupicu po površni - kao da sam imala balončiće vazduha u umućenim belancima koji su se krili dok nisu počeli da se peku.

Tako da - mogu smatrati da sam bila poluuspešna. Uspeli su mi u smislu da ipak nisu ispucali ili se totalno izobličili, i da su nekome ko nema pojma o specifičnostima fransuskih macaronsa bili i više nego dobri ("Kad će te puslice? Kakve makarone, makarone su sa sirom!?"). A neuspeli su jer ipak nemaju potrebne specifičnosti ;)

Moj utisak da je ovaj kolačić stvarno precenjen. Ustvari me je najviše razočaralo što se badem i ne oseća nešto specijalno. Krem sam napravila od bele čokolade i slatke pavlake, beli ganache, i u zbiru je sve bilo baš jako slatko. Što meni obično ne smeta, ali sada sam valjda već bila prezasićena slatkišima u toku dana i uveče mi je bilo zlo od šećera. Dragi se nije bunio, osim na ukupan broj gotovih kolačića, svega 30-32 komada.

Mislim da sam pogrešila što nisam odmah pekla na 150°C i da zato nisam dobila penasti prsten, i da je ipak plehove trebalo peći odvojeno. Ali sigurna sam da ni onda ne bih dobila identične puslice, jer bi se drugi pleh duže sušio na vazduhu. I mislim da ću se radije odlučiti na pravljenje padobranaca, ako me u budućnosi obuzme želja za orašastim puslicama.

Recept je ovde. A ovde je pregled svih učesnika i njihovih radova.