Stollen

Please, scroll down for English

Stollen je kolač sa suvim voćem i (opciono) marcipanom, i karakterističan je kao božićni kolač u Nemačkoj. Meni ovo spada u kategoriju "kuglof-like" kolača, s razlikom što se Stollen pravi sa kvascem i ima malo šećera u testu, a kod nas je više uobičajen kolač tog tipa koji se pravi sa praškom za pecivo ili sodom, i malo je više sladak iznutra. Stollen je bio tema decembarskog izazova za ljubitelje testa po imenom Fresh from the oven, a zadala ga je Jules sa bloga Butcher, Baker.

Izazov veći od samog kolača za mene je bio marcipan. Iako ga deklarativno ne volim, tj. spada u nešto što mogu da pojedem ali nisam baš oduševljena, ipak sam htela da ga upotrebim u kolaču, da bih ispratila recept. Na par mesta za koja znam da su imala marcipan u prodaji, nisam uspela da nadjem. Rešila sam da ga sama napravim, po Željkovom receptu. Osim što sam dobila potreban sastojak za kolač, shvatila sam i zašto do sada nisam volela marcipan. U pitanju su arome! Marcipan napravljen SAMO od badema, prah šećera i šećernog sirupa mi se baš dopada. Aroma gorkog badema koja je inače karakteristična za Amaretto mene podseća na miris Carbofix lepka i totalno mi je odbojna. Tačno je to, za moj ukus, bio problem i sa industrijskim marcipanom ili proizvodima od njega.

Mladji sin je bio glavni pomagač kod skidanja ljuski sa blanširanih badema. Badem sam dalje prosušila u mlakoj rerni i samlela dva puta, kako je stajalo u receptu, ali opet nisam imala baš idealno sitno samleven prah. Što nije bio neki problem da se maricpan-testo ipak lepo zamesi.


Koliko sam shvatila, obavezan sastojak nemačkog Stollena su i kandirane trešnje, a ja sam ih preskočila, i stavila suvo voće koje sam imala - kajsije, šljive, groždjice i brusnice. Pečen kolač se premazuje rumom, pa otopljenim puterom, pa obilno posipa prah šećerom. To sam sve ispratila, iako nisam neki ljubitelj ruma. Mislim da nisam pogrešila jer rum ne osećam izdvojeno. Ili sam možda samo sazrela za neke ukuse koje ranije nisam volela.

Recept Simmon Rimera je bio detaljan i nisam imala nikakvih problema prilikom pripreme. Krajnji utisak je - odličan kolač, mirisan i ukusan, idealan za uz kafu ili šolju hladnog mleka.

Sastojci:
za testo
100 ml toplog mleka
½ kocke svežeg kvasca
prstohvat soli
3 kašičice šećera
225 g brašna
1 kašičica mešavine začina (ja stavila cimet, mustakni orah i sumac)
200 g mešanog suovg voća (ja stavila kajsije, šljive, groždjice i brusnice)
50 g listića badema
50 g putera
1 jaje
250 g marcipana (ako ga nemate, može se napraviti!)

za premazivanje i posipanje
oko 25 ml
25 otopljenog putera
50 g prah šećera

Postupak:
1. Istopiti kvasac u toplom mleku. Ostaviti sa strane.
2. U medjuvremenu u većoj posudi pomešati prosejano brašno, so, šećer i začine. Dodati iseckano suvo voće, badem listiće I omekšali puter, izmešati. Uliti mleko sa kvascem, i sve još jednom dobro izmešati.
3. Dodati jaje i mešati varjačom da se dobije meko testo, oko 5-6 minuta. Pokriti plastičnom folijom i ostaviti da odstoji 20 minuta. Posle tog vremena testo prabaciti na radnu površinu dobro posutu brašnom, ruke takodje posuti brašnom, pa premesiti nekoliko puta.
4. Razviti testo po dužini malo veće od pleha u kome će se peći (četvrtasti kalup za hleb) a po širini dovoljno da se može umotati rolna. Marcipan razviti u valjak malo kraći od dužine testa, staviti ga na sredinu testa i napaviti rolnu. Krajeve testa slepiti ili podviti ka unutra, da marcipan sa svih strana bude dobro upakovan. Prebaciti na pleh obložen papirom za pečenje tako da strana sa šavom ide dole. Pokriti plastičnom folijom i ostaviti da narasta jedan sat na toplom mestu.
5. Peći oko 30 minuta u rerni zagrejanoj na 180°C ili dok kolač ne dobije zlatno braon boju a sredina postane suva (proveriti čačkalicom).
6. Pečen kolač premazati rumom koristeći veću četkicu, zatim premazati otopljenim puterom i na kraju posuti prah šećerom. Ostaviti da se skroz ohladi pre sečenja.

Roundup


Stollen is a kind of fruitcake with marzipan, popular as a Christmas cake in Germany. For me, it is a kind of Gugelhupf-like cake, with yeast instead of baking powder or soda, and with less sugar added to the dough itself. Stollen was December challenge for Fresh from the oven event, selected by Jules of Butcher, Baker.

For my very case, the challenge of challenges was to prepare marzipan. I used to say for myself that I don't like the taste of Marzipan. But I wanted to follow the recipe completely and intended to use it. A few stores who always had marzipan haven't had it this time, so I decided to make it from the scratch following Zeljko's recipe (recipe in Serbian). What I got is more then just Stollen ingredient - I got revelation that I don't like the aroma of bitter almond, not marzipan itself! My marzipan was made out of ground almonds, icing sugar and sugar syrup, and I really enjoyed the taste. The smell of store bought marzipan reminds me of "Carbofix" glue, a paper glue which was widely used in my country when I was a child. Amaretto has the same smell, and I don't like it neither.

My younger son was assisting with marzipan production, he was removing skin from freshly blanched almonds :) This step was followed by drying the almonds in the oven preheated to 45-50°C, and grounding them. I couldn't manage to get the finest almond powder, but it made no harm to final almond paste.


If I understood well, glaced cherries are a must ingredient of German Stollen, but I had to skip them as I only had dried fruits that are common for me - apricots, plums, raisins and cranberries. Once baked, cake is to be brushed with rum and melted butter, then dusted generously with icing sugar. I followed those instructions completely, even though rum taste is another thing I don't like. I'm glad I did it, as I can say that I couldn't "feel" the rum taste separately, it just added that something to the glaze. Or maybe I'm just getting older and more opened for new tastes in general.

Recipe originates from Simon Rimmer, and it was really easy to follow, I had no problems with it at all. My overall opinion is - excellent cake, ideal when served with a cup of coffee or a cup of cold milk.

Merry Christmas and Happy New Year!

Ingredients:
100 ml warm milk
20 g fresh yeast
pinch salt
3 tsp caster sugar
225 g plain flour, plus extra for dusting
1 tsp ground mixed spice
200 g mixed dried fruit
50 g flaked almonds
50 g unsalted butter
1 free-range egg, beaten
250 g marzipan

To finish
rum
25g butter, melted
50g icing sugar

Directions:
1. Place the milk and yeast into a bowl and mix well. Leave to sit for 5-6 minutes.
2. Meanwhile, sift the salt, sugar, flour and mixed spice into a large bowl. Add the dried fruit, almonds and butter and mix well then stir in the yeasty milk and mix well.
3. Add the egg and stir to form a dough. Knead the dough for 5-6 minutes, then cover and leave to prove for 20 minutes. Uncover the dough and turn out onto a clean, floured work surface. Knock the dough back to reduce the volume, then knead the dough for 3-4 minutes.
4. Push the dough out by hand into a flat oval shape about 23cm x 18cm/9in x 7in. Roll the marzipan into a sausage shape a little shorter than the dough. Place the marzipan into the center of the dough, then fold over the sides of the dough to seal in the marzipan. Then fold in the ends of the dough to contain the marzipan and help give the dough shape. Place the stollen seal-side down onto a greased baking tray. Cover and place somewhere warm to prove for one hour.
5. Preheat the oven to 180C. Place the stollen on the baking tray into the oven to bake for about 30 minutes, or until golden-brown and cooked through.
6. To finish, remove the stollen from the oven, brush with the rum then melted butter and dust liberally with icing sugar immediately. Allow the stollen to cool, then serve in slices.

Čokoladni keksići

Decembar je uvek nekako užurban. Sve se nešto iskvadrira, svuda neke gužve i redovi, ljudi kao da polude pa tovare i kupuju mahnito kao da očekuju apokalipsu a ne novu godinu. Volim ja prazničnu atmosferu, ali to je ona atmosfera koja može da se postigne samo kod kuće, ona toplina kojom zrači od lampica u crveno obojena dnevna soba sa velikom okićenom jelkom, i najiskrenija dečija radost koja neobičnom snagom puni prostor. Ali jednostavno ne podnosim gužve i krkljance, i u drugoj polovini decembra maltene da ne ulazim ni u kakve radnje, ne bih li se iole spasla te neke lebdeće napetosti.

Nije slučajnost što ovog meseca pod FBI istragom imamo blog Sweet Corner koji vodi Jasenka. Jasenka je mlada i talentovana, sa lakoćom pravi slatkiše svake vrste, a nije joj problem ni da spremi 15-ak torti za dva dana! Njen blog je prepun divnih keksića, torti i poslastica uopšte. Kako u prazničnoj atmosferi primat imaju raskoš i čulna uživanja, i po nepisanom pravilu dozvolićemo sebi i poneki ekstrem, a tek ulaskom u novu godinu ponovo vratiti samosvest na default, to sam i ja planirala da novogodišnju večeru samo mrvicu odlepim od obične. Ako ničim, a ono nekom finom tortom. Takvih je na Sweet Corner blogu jako mnogo, i problem mi je da odlučim koju bih pravila, ali smisliću se uskoro. I to će biti moja "glavna" ulaznica za igru FBI rukavice.


A do tada, evo divnih prhkih keksića od čokolade sa Jasenkinog bloga. Moja je jedina zamerka što osećam sodu bikarbonu u pečenom keksu, i mislim da ću je sledeći put izostaviti (jer u testo ide i prašak za pecivo, pa kontam da ne mora i jedno i drugo). Osim toga - keksići su divni, prhki i ne preslatki, a opet dovoljno čokoladni i ukusni.

Sastojci:
300 g brašna
30 g kakaa
1 ravna kašičica sode bikarbone (?!)
1 ravna kašičica praška za pecivo
120 g tamne čokolade
125 g putera
200 g šećera
2 jaja
prah šećer
sok od limuna

Postupak:
1. Čokoladu otopiti na pari ili u mikrotalasnoj, i ostaviti da se skroz ohladi. Kad počne da se zgušnjava spremna je za dodavanje u testo.
2. Pomešati brašno, kakao, sodu i prašak za pecivo. U drugoj posudi mikserom dobro umutiti puter sa šećerom, pa dodati jedno po jedno jaje, i opet dobro umutiti. Zatim dodati skroz ohlađenu čokoladu i sve zajedno umutiti. Malo po malo dodavati brašno i mešati dok se ne dobije jednolična smesa. Podeliti je u dve kugle, zamotati u plastičnu foiju i ostaviti u fržideru par sati ili preko noći.
3. Testo premesiti na pobrašnjenoj podlozi, tanko razvaljajti na otprilike 0,5 cm i raznim kalupima vaditi oblike, redjati ih na pleh obložen papirom za pečenje i peći oko 10 minuta na 180°C. Ostaviti da se malo ohlade. Ako se želi, keksići se mogu premazati mešavinom prah šećera i soka od limuna (razmućenim u gustini jogurta, i još gušće), i posuti čokoladnim ili drugim ukrasnim mrvicama. Čuvati u zatvorenoj kutiji.

Chocolate Cookies
Ingredients:
300 g all purpose flour
30 g cocoa powder
1 flat tsp baking soda
1 flat tsp baking powder
120 g dark chocolate
125 g butter
200 g sugar
2 eggs
some icing sugar and lemon juice for icing

Directions:
1. Melt chocolate in a double boiler or in microwave oven, and let cool. Once it starts to thicken it is ready to get it into batter.
2. Combine dry ingredients - flour, cocoa, soda and baking powder. Mix butter with sugar using a mixer, adding eggs one by one. Pour the chocolate in, and mix all together. Gradually add flour and knead the dough to get smooth batter without crumbles. Half batter into two balls, wrap them tightly in cling film and let cool in the fridge for a few hours or overnight.
3. Dust the working surface with the flour and re-knead the dough, then roll it out in 0,5 cm thick sheet, use desired cookie cutter ti cut the dough. Place those shapes on the baking pan lined with baking paper, and bake for about 10 minutes in the oven preheated to 180°C. Once cooled, decorate with thick mixture of icing sugar and lemon juice and sprinkles of your choice. Store in the airtight container.

Grilijaž torta

U kuhinji nisam početnik, ali za torte skoro da jesam. Napravila sam 6-7 torti u životu, od čega je pola bilo neuspešno ;) Svašta drugo me je pre vuklo na usavršavanje od torti, ne znam ni sama zašto. Pre bih se upustila u neku avanturu sa testom nego sa korama i filovima.

I sad je došlo vreme da polako skapiram i ja neke osnove, te sam rešila da spojim lepo i korisno i napravim tortu klincu za rodjendan. Dugo sam motala po netu da nadjem šta je to što bih pravila, i odlučila sam se na ovu tortu iz dva razloga - jaka je, puna, sastojci dobri, spada u klasične torte a i recept je od drage Mignonne, za koju znam da ima odlične recepte, da je srdačna i fina, i da ću moći da je priupitam za savet ako zatreba :)

Svašta sam je pitala, ne bih vam baš o tome mnogo pisala (da vas ne zaboli stomak od smeha), i baš na sva pitanja sam dobila odgovore. Mignonne, KISS! I tako, nakon višednevnih psihofizičkih priprema krenula sam da pravim grilijaž tortu.


Grilijaž sam pripremila dan ranije i taj deo je tekao fino. Grilijaž sa mlevenim orasima je išao u kore, a drugi, sa seckanim orasima je bio namenjen posipanju preko fila. Sa korama isto nisam imala problema, i jako mi se svideo postupak - prvo se mute belanca, dodaje šećer, pa se u to samo bućne jedno po jedno žumance, sve vreme muteći mikserom, i posle se dodaje brašno i grilijaž. Taj deo kad bućnem žumanac u penu mi se baš svideo ;) Kore su ispale dosta debele, tj. na prvi pogled mi se tako činilo, a na kraju se ispostavilo da su ispale baš kako treba.

Fil me je malo mučio, jer sam pala u očaj kad su se kuvana žumanca skljokala nakon dodavanja čokolade. Tu sam digla uzbunu i odmah potražila on-line savete od Palachinke i naravno Mignonne, srećom obe su mi odgovorile brzo, i poenta je bila da se taj fil zaista tako ponaša, i da nastavim dalje. Završila sam fil, i sve vreme mi je delovalo da ga zapreminski ima malo, i da će mi podebele kore premazane ovim filom doći kao parče hleba namazano pekmezom. Ipak, taj fil je baš jak, a i kore su sočne i vlažne, i na kraju kad se to sve lepo sklopilo i ohladilo bilo je baš kako treba, nit' debele kore, nit' premalo fila.


Sa ukrašavanjem nisam tako vešta, probala sam da izvučem bordure od puter-kreme, malo je vrljavo, ali dobrooo :)

Torta je super, SUPER ukusna, jaka je kao grom. Po nekom mom mišljenju ovo je prava torta - torta i treba da bude nešto nesvakodnevno i nešto u čemu će se uživati po malo.

Tih dana u poseti mi je bila Palachinka, i zajedno smo listale neku knjižurdu sa Pierre Hermé-ovim receptima, u kojoj je svaki kolač umetnost, malo remek delo. I dok smo se divile toj raskoši, Palachinka je, jedući parče Grilijaž torte, kroz polu-uzdah prokomentarisala: "Ali oni neće napraviti nikada nešto ovako ukusno!". Pa, da li postoji veća pohvala od ove?!


Pošto nismo imali proslavu rodjendana, ova torta je bila jedino čime smo u krugu porodice obeležili treći rodjendan mladjem sinu, i niko nije imao komentar niži od vanprosečnog.

Ja tudje recepte obično zabeležim na svoj način, ali kad su torte u pitanju to još ne umem da radim. Recept je ovde, i najtoplije ga preporučujem! Mignonne, hvala!

2010/12 update: Recept dodajem na spisak isprobanih u okviru igre FBI rukavice, gde je u novembru/decembru Lanin blog La cuisine creative bio pod istragom.

Janija od luka

Ovo je čorbasto, kuvano jelo od luka. Kuva se duuugo, dok se luk maltene ne istopi, i odlično je! U osnovi je recept iz Velikog narodnog kuvara, izdanje 1967, strana 249, Vegetarijanska janija, malo izmenjen.

Gibaničice

Ovo je recept sa Coolinarike, od drage Micke47. Delovalo mi je da su gibaničice super jednostavne i dobre kao sitan zalogaj za neko posluženje, pa sam isprobala recept. Umesto margarina sam stavila puter. Jako je uskusno, samo možda može malo manje masnoće da se stavi. Drugi put sam umesto margarina/putera stavila kiselu pavlaku, i jesu bile manje masne (i za mikronijansu manje ukusne, ali i dalje super).

Ježić od krompira

Kad se deca igraju hranom, mame se ljute. A kad mame daju deci krompire da prave ježiće, onda je to u redu!? ;)

Ovu aktivnost sam videla u jaslicama u koje je (kratko) išao stariji sin. Potrebno je par krompira, gomila čačkalica, par kolutova šargarepe, i šta vam se još nadje pri ruci. I nekoliko pari malih ruku koje će to sve iskombinovati.

Stariji sin (4 god) je pokušao da napravi neku drugu životinju, ne ježa, i više se posvetio oslikavanju krompira nego zabadanju čačkalica. Ja sam mu malo pomogla oko postavljanja nogu, i ovo gore je njegova životinjica.

Mladji sin (3 god) je bio totalno ispunjen samo euforičnim probadanjem krompira i skoro doživeo razočarenje kad je napunio krompir do te mere da ne može više ni jednu čačkalicu da ubode. Trebalo je slikati izraz lica dok je bockao krompir, tu sreću i ushićenje nemoguće je drugačije dočarati :)