Grilijaž torta

U kuhinji nisam početnik, ali za torte skoro da jesam. Napravila sam 6-7 torti u životu, od čega je pola bilo neuspešno ;) Svašta drugo me je pre vuklo na usavršavanje od torti, ne znam ni sama zašto. Pre bih se upustila u neku avanturu sa testom nego sa korama i filovima.

I sad je došlo vreme da polako skapiram i ja neke osnove, te sam rešila da spojim lepo i korisno i napravim tortu klincu za rodjendan. Dugo sam motala po netu da nadjem šta je to što bih pravila, i odlučila sam se na ovu tortu iz dva razloga - jaka je, puna, sastojci dobri, spada u klasične torte a i recept je od drage Mignonne, za koju znam da ima odlične recepte, da je srdačna i fina, i da ću moći da je priupitam za savet ako zatreba :)

Svašta sam je pitala, ne bih vam baš o tome mnogo pisala (da vas ne zaboli stomak od smeha), i baš na sva pitanja sam dobila odgovore. Mignonne, KISS! I tako, nakon višednevnih psihofizičkih priprema krenula sam da pravim grilijaž tortu.


Grilijaž sam pripremila dan ranije i taj deo je tekao fino. Grilijaž sa mlevenim orasima je išao u kore, a drugi, sa seckanim orasima je bio namenjen posipanju preko fila. Sa korama isto nisam imala problema, i jako mi se svideo postupak - prvo se mute belanca, dodaje šećer, pa se u to samo bućne jedno po jedno žumance, sve vreme muteći mikserom, i posle se dodaje brašno i grilijaž. Taj deo kad bućnem žumanac u penu mi se baš svideo ;) Kore su ispale dosta debele, tj. na prvi pogled mi se tako činilo, a na kraju se ispostavilo da su ispale baš kako treba.

Fil me je malo mučio, jer sam pala u očaj kad su se kuvana žumanca skljokala nakon dodavanja čokolade. Tu sam digla uzbunu i odmah potražila on-line savete od Palachinke i naravno Mignonne, srećom obe su mi odgovorile brzo, i poenta je bila da se taj fil zaista tako ponaša, i da nastavim dalje. Završila sam fil, i sve vreme mi je delovalo da ga zapreminski ima malo, i da će mi podebele kore premazane ovim filom doći kao parče hleba namazano pekmezom. Ipak, taj fil je baš jak, a i kore su sočne i vlažne, i na kraju kad se to sve lepo sklopilo i ohladilo bilo je baš kako treba, nit' debele kore, nit' premalo fila.


Sa ukrašavanjem nisam tako vešta, probala sam da izvučem bordure od puter-kreme, malo je vrljavo, ali dobrooo :)

Torta je super, SUPER ukusna, jaka je kao grom. Po nekom mom mišljenju ovo je prava torta - torta i treba da bude nešto nesvakodnevno i nešto u čemu će se uživati po malo.

Tih dana u poseti mi je bila Palachinka, i zajedno smo listale neku knjižurdu sa Pierre Hermé-ovim receptima, u kojoj je svaki kolač umetnost, malo remek delo. I dok smo se divile toj raskoši, Palachinka je, jedući parče Grilijaž torte, kroz polu-uzdah prokomentarisala: "Ali oni neće napraviti nikada nešto ovako ukusno!". Pa, da li postoji veća pohvala od ove?!


Pošto nismo imali proslavu rodjendana, ova torta je bila jedino čime smo u krugu porodice obeležili treći rodjendan mladjem sinu, i niko nije imao komentar niži od vanprosečnog.

Ja tudje recepte obično zabeležim na svoj način, ali kad su torte u pitanju to još ne umem da radim. Recept je ovde, i najtoplije ga preporučujem! Mignonne, hvala!

2010/12 update: Recept dodajem na spisak isprobanih u okviru igre FBI rukavice, gde je u novembru/decembru Lanin blog La cuisine creative bio pod istragom.