Krempite

Volim krempite ali baš nikada nisam razmatrala da ih napravim kod kuće. Krempite su za mene sinonim za poslastičarski kolač. A i momentalno mi se "javi" Taško Načić u sceni iz filma Davitelj protiv davitelja, gde iz poslastičarnice u kojoj je upravo udavio žrtvu i sad jede krempite, telefonom saopštava Sonji Savić, voditeljki radio emisije Rokolada, svoju muzičku želju, pesmu Beogradski davitelj. Domaći horor iz osamdesetih! A meni su i dalje pomalo jezive neke scene odande, zapravo mislim da je muzika fenomenalna, i da je glavni stub cele one bolesne atmosfere. Glavna numera mi je tako dobra, tako jaka, i uopšte mi ne zastareva, ni harmonijski a ni produkciono. Onaj Šaper je faca, skroz.

Medovik

Poslednja verzija recepta za medovik nalazi se ovde. Ovaj post je arhiviran i zatvoren za komentare.

 
Medovik, ruski kolač/torta od meda, izabran je za temu igre kuVarijacije. To je bio moj predlog, jer je utisak koji je na mene ostavio recept koji je na Coolinariki napisala Badrubuldura bio toliko jak, da sam poželela da se i ostali prime bar upola kao ja, i da ga zajedno pravimo =)

Čokoladni puž hlepčići

Please, scroll down for English

Januarski zadatak za ljubitelje testa okupljenih u grupi FFTO (Fresh From The Oven) su Chocolate buns, a zadala ga je Chele sa bloga Chocolate Teapot.

Odmah priznajem da se nisam nešto preterano obradovala, jer iz nekog razloga nisam baš obožavalac čokolade u dizanom testu. Ne znam zašto, jer sva testa volim, a i čokoladu volim. I čokoladne torte volim. I čokoladni krem preko palačinki volim. Ma i Eurocrem preko parčeta svežeg hleba volim. Ali recimo nikad ne bih kiflice punila nekim oblikom čokolade, ni krofne (pre bih stavila džem), u pekari ne bih odabrala kroasan sa čokoladom itd.

Reših u startu da pravim pola mere, koliko da ne propustim učešće. Spremila sam prvo krem (od pola mere) i ostavila da se hladi. Par sati kasnije kad sam pošla da radim testo shvatila sam da ću imati previše krema za pola mere testa, pa sam testo radila od pune mere. Kad sam testo razvukla i premazala kremom, dok sam pravila rolnu to je curilo na sve strane, ne znam šta bih radila sa celom merom fila. Osim da ga ukuvam dooosta gušće, pa da se maže debelo, ne znam.

Kako je testo bilo mekano nije mi baš bilo poslušno, sečenje i prenošenje isečaka na pleh je bilo propraćeno gundjanjem. Taj deo je protekao mrljavo, pužići se deformisali, sve sam živo zamazala, što nikako ne volim. Pečenjem su se zemičke malo "okupile". Bile su fine, to nam je bila večera, na dečiju radost :) Stariji sin (4 godine) je baš sladokusac, i kad je video šta pravim obilazio me je na svakih pet minuta ispitujući status buduće večere. Smešan mi je bio kad mi je dao dva velika komplimenta - "Mama, nešto ti mnogo dobro miriše u rerni!" i kasnije, dok je jeo "Ti si mama jedna naj-naj-najbolja kuvarica koju ja znam!" :)))) Naravno da se mama rastopila poput čokolade u toplom testu, ali i zbunila jer nikada nisam čula da on koristi ovakve sklopove. Mi se u kući ne čašćavamo takvim superlativima, a i zvučalo je kao da on poznaje još bar 50 dobrih kuvarica, pa sam mu ja sad najbolja :) Sve u svemu, slatko :)

I da, slučajno zaboravila da stavim kakao u testo (trebalo je i testo da bude tamno).

Sastojci:
testo
500 g brašna
25 g kakaa (trebalo je, ja zaboravila)
40 g šećera
1 kašičica soli
1/2 kvasca
60 g putera
250 ml mleka
2 jaja

krem (Creme Patissiere)
3 žumanca
80 g šećera
25 g brašna
1 kašika kakaa
250 ml mleka
pola štapića vanile

i još
200 g čokolade za kuvanje, iseckane na komadiće
1 žumance + malo mleka, za premazivanje

Postupak:
1. Pripremiti krem. U šerpicu sipati mleko, 40 g šećera i šipku vanile prethodno rasečenu po dužini, staviti da se ugreje, skloniti čim krene da vri. Žumanca i šećer umutiti mikserom, dodati brašno i još malo mutiti, pa u to uliti polovinu mleka, promešati. Razmućena žumanca sada uliti u šerpicu sa ostatkom mleka, kuvati na tihoj vatri dok krem ne počne da se zgušnjava, sve vreme mešajući. Ohladiti, prvo na sobnu temperaturu a posle i u frižideru.
2. Kvasac razmutiti u malo mlakog mleka. Brašno prosejati, dodati šećer, so i kakao. Dodati razmućeni kavsac, omekšali puter i jaja, promešati da brašno pokupi tečnost. Dodati ostatak mleka u dva-tri navrata, pa umesiti glatko testo (može varjačom, ne mora rukom). Pokriti i ostaviti 45 minuta do 1 sat.
3. Testo premesiti i razviti na dimenziju 50x30 cm (ili već koliko hoćete), premazati kremom ostavljajući jednu dužu ivicu bez krema, posuti čokoladom iseckanom na kockice, uviti rolnu. Seći kriške debljine dva prsta, pa redjati na pleh. Premazati žumancetom razmućenim sa malo mleka, ostaviti još pola sata do sat. Peći oko 15 minuta na 180-200°C.

Recept za štampu
Roundup


Chocolate buns were January challenge for the FFTO group, chosen by Chele of Chocolate Teapot.

I must admit that I am not a big fan of chocolate inside of a sour dough, even though I am a big fan of those two separately. However, I gave those buns a try, and they turned out nice. My four year old son was really upset while waiting for his dinner, and once he got it he said "Oh, Mom, you are the best-best-best baker I have ever met!", with childish honesty in his voice. My heart melt down instantly, just like chocolate chips inside those buns ;)

Somehow I found that the half of the amount of the Creme Patissiere was more than enough for this amount of dough. A dough itself was pretty soft and it was not easy to make a roll. Cutting and transferring those cuts was even more a challenge - the creme was leaking all around, and my raw rolls looked like a mess. However, baking have sticked them together. They came out really soft and fluffy, and tasted nice. And yes, I somehow managed to forget to put cocoa powder in the dough, so this is why my buns are albino ;)

I don't think I'll be making this again, but it was a challenge, definitely.

Recipe in English

Japanski Cheesecake

Fotkice ovog kolača na Andreinom blogu Voće i povrće su me kupile, momentalno. Japanski cheesecake je zaista popularan recept na netu, kako je Andrea i rekla. Gledajući slike sa neta stekla sam utisak da je ovaj kolač pokušaj kombinovanja Chiffon tj. Sponge Cake-a, za kojim vidim da su istočnjačke domaćice potpuno lude, i njujorškog Cheesecake-a.

Probala sam, i malko se razočarala. Kolač je uspeo, recept je dobar, ali sam ja u glavi stvorila druga očekivanja, koja se nisu ispunila.

Ovo je sočno, meko. Jedva da je slatko. Jaja se baš osećaju. Mene je ukusom podsetilo na koh od griza, valjda zbog tog intenzivnog ukusa jaja, i zbog mleka i mekoće. Samo je manje slatko od koha. Andrea je predložila da se kolač servira uz preliv od džema od šljiva ugrejanog sa malo rakije. Ja sam kolač obilno prelila domaćim džemom od višanja (ne ovo parče, to je bilo za slikanje, umereno preliveno :), bez dodavanja alkohola, i tako serviran je bio ooodličan :D

Dok sam pregledala svoje fotke ovog kolača rodila mi se jedna sasvim nova ideja, ali o tome drugi put, tj. ako ideja doživi realizaciju :)

Andrein blog je ovog meseca pod FBI istragom, i ovo je moja ulaznica.

Update: nakon što sam postavila sliku i opisala utiske na Coolinariki, iz diskusije sa Snjezanom dosla sam do zaključka da moj japanac nije bio po teksturi uspešan kao original. Bila sam sumnjičava da li, i koliko, ukus i tekstura zavise jedno od drugog, pa sam ponovo napravila kolač. Lepše mi je ispao drugi put što se tiče teksture, bio je sundjerast i penast, baš kako treba. Ukus je bio za nijansu bolji, jer sam malo povećala količinu šećera i dodala vanilu, ali opet mi kolač nije dovoljno definisan, i stojim iza stava da se previše osećaju jaja. Zamiriše mi sve na kajganu, tako nekako. Ovaj put preliv je bio od slatkog od kupina, e, tako je bio extra :)


Sastojci:
250 g neslanog sremskog sira
50 g putera
150 g šećera
100 ml mleka
80 g brašna
6 jaja
sok od pola limuna
prstohvat soli
prah šećer
džem/slatko od višanja (ili drugi kiselkasti džem)

Postupak:
1. Puter i sir ostaviti na sobnoj temperaturi da malo omekšaju. Uključiti rernu na 150°C. Staviti 1.5 litar vode da proključa.
2. Razdvojiti žumanca od belanaca. Belanca mutiti mikserom, pa kada se napravi pena dodati šećer i prstohvat soli i nastaviti mućenje dok se ne dobije čvrst sneg.
3. Sir i puter umutiti mikserom, na najmanjoj brzini. Dodati sok od limuna i jedno po jedno žumance, stalno mešajući. Umešati mleko, pa dodati brašno, malo po malo, muteći mikserom sve vreme. Na kraju lagano umešati sneg od belanaca, žicom.
4. Okrugli pleh, po mogućstvu sa odvojivim stranicama, obložiti papirom za pečenje, i dno i stranice s unutrašnje strane, a spolja ga obložiti aluminijumskom folijom i to u bar tri sloja (ja sam pekla u običnom plehu, pa nije bilo potrebe za folijom). Sipati testo u pleh, a pleh spustiti u veći dublji pleh, staviti u rernu pa uliti vrelu vodu. Pleh sa kolačem treba da je do pola u vodi (moj je bio nešto manje). Peći oko 1h bez otvaranja rerne. Pečen kolač ostaviti u otvorenoj rerni da se polako hladi, pa izvaditi iz kalupa. Poslužiti preliveno džemom od višanja, ili drugim kiselkastim džemom, koji se prethodno zagreje i malo razredi nekim žestokim pićem ili običnom vodom.

Japanese Cheesecake

Ingredients:
250 g cream cheese
50 g butter
150 g sugar
100 ml milk
80 g flour
6 eggs
juice form 1/2 lemon
a pinch of salt
some icing sugar
some sour-tasting jam or marmalade (sour cherry, apricots, etc)

Directions:
1. Take butter and cheese on room temperature to get soften. Turn the oven to 150°C. Bring 1.5 l of water to boil.
2. Separate egg yolks from egg whites. Whisk the whites using a mixer, add sugar and salt and keep mixing until foamy.
3. Blend cheese and butter together using mixer on lowest speed. Add lemon juice and egg yolks, one by one, whisk all the time. Pour the milk in, than gradually add the flour. Finally, gently whisk in the egg whites, using a whisk, not mixer.
4. Line the round pan with baking paper, and pour the batter in. Place the cake pan into roasting pan, then all together in the preheated oven and pour hot water into a bigger pan. Bake for about an hour, without opening oven door. Leave it in the oven to cool slowly, let cool completely before taking out. Dust with icing sugar. Heat some jam or marmalade with your favorite brandy or just water, and pour over slice of cake before serving.

Kvrguša

Mene je ime odmah privuklo, nekako mi zvuči narodski. Kvrgava površina - pa kvrguša.

Krekeri sa nadevom od majoneza i jabuke

Nakon što sam obnovila sećanje na zaboravljenu a odlično ukusnu kombinaciju majoneza i jabuke, napravila sam od istih sastojaka nadev za krekere. I opet je kombinacija bila odlična!

A i krekera sam se podsetila, nisam ih pravila sto godina. Dohvatim svoju naaaajstariju svesku sa receptima jer pamtim da je u njoj zapisan recept za krekere koji se peku u grillu. Pročitam, sklopim svesku, triput odmahnem glavom u znak neverovanja da sam ikada pravila krekere na taj način, jer se navodi užasno mnogo masnoće. Ove krekere sam započela tako što sam u glavi odredila količinu masnoće koju imam nameru da upotrebim za 400 g brašna, pa dodavala ostalo do neke dobre gustine. Merila sam i zapisala, pa evo.

Sastojci:
400 g oštrog brašna
1 kesica praška za pecivo
1.5 kašičica soli
1 jaje
125 g putera sobne temperature
80 g feta sira
100 ml mleka
+ 50 g mlevenih oraha

za nadev (koji je dovoljan za polovinu krekera):
100 g majoneza
2 srednje jabuke
1-2 kašičice rena
malo seckanog peršuna
malo mlevenih oraha
kečap

Postupak:
1. U posudu za mešenje sipati brašno, prašak za pecivo i so, promešati.
2. Dodati jaje, omekšali puter, izgnječeni feta sir i mleko. Sjediniti varjačom pa mešenje nastaviti rukom, dok se ne dobije kompaktna nelepljiva lopta. Opciono, u polovinu testa umešati mlevene orahe, da bi se dobile dve vrste krekera.
3. Otkidati male komade testa i izmedju dlanova oblikovati kuglice, malo ih spljoštiti. Redjati otprilike po 8 komada u električni grill, dobro pritisnuti gornji deo grilla da se krekeri spljošte i rašire, pa peći nekoliko minuta, dok lepo ne porumene. Otprilike treba da se dobije 50-ak krekera.
4. Za nadev - jabuke oguliti i iseći na kockice, dodati majonez i ren. Nadevati krekere pa posuti mlevenim orasima i seckanim peršunom, a na vrh svake gomilice kapnuti kečap. Ova količina nadeva je dovoljna za 20-ak krekera.

Crackers with apple-mayonnaise filling

Ingredients:
400 g flour
2 tsp baking powder
1.5 tsp salt
1 egg
125 g butter, room temperature
80 g feta cheese
100 ml milk
+ 50 g ground walnuts

For the filling (enough for half of crackers amount):
100 g mayonnaise
2 middle sized apples
1-2 tsp grated horseradish
some finely chopped parsley
some ground walnuts
a few drops of ketchup

Directions:
1. Whisk flour with baking powder and salt in a baking bowl.
2. Add egg, softened butter, crushed feta and milk. Start kneading the dough with a wooden spoon, then continue by hands until it forms a nice non-sticky ball. Optionally, add 50 g of ground walnuts into half of the batter, to get two types of crackers.
3. Twitch small peaces of the dough and roll balls between your hands, flatten them a little. Place about 8 peaces at the electric grill, and bake for a few minutes, closed, pushing upper half of grill to get crackers flatten even more. You should get about 50 crackers, 4-5 cm in diameter.
4. For the filling - peel and dice the apples, add mayonnaise and horseradish. Fill the crackers, then sprinkle with some ground walnuts and chopped parsley. Add a drop of ketchup at the top. This should be enough for about 20 crackers.

Francuski slani kolač od sira i maslina

Nekako sam nabasala na ovo. Ne treba da objašnjavam da me je slika očarala, a kad sam medju sastojcima videla sir, namirnicu koju je Nada zadala za januarski krug igre "ajme, koliko nas je!" (Nada je kasnije 'ladno obrisala svoje postove, kako onaj gde je objavila temu, tako i drugi sa svim radovima pristiglim na temu "sir", pa svi koji su učestvovali - puj' pike, ne važi...), znala sam šta mi je činiti. Ovaj fini slaniš se u referal receptu zove French Olive Cake. Za neka moja merila trebalo bi da ima malo više brašna (od 100 g koliko ovde ima) i malo hlebastiju teksturu da bi bio cake, meni je ovo pre neki slani clafoutis. Sir je trebalo da bude Gruyère, ali otkud mi to?! Ja krknula ono što imam, a to je bio Karavan, dimljeni, i mislim da je bio pun pogodak. U toku pečenja slučajni prolaznik bi garantovao da je u rerni nešto sa slaninom. A ono ni mrve slanine unutra, nego aroma dima od Karavana.

Kaže u receptu da se slani kolač servira isečen na kockice, uz sos od jogurta, vlašca i peršuna. Ja sam isekla kriške, a za sos sitno-sitno iseckala pola vezice rukole i komad praziluka, pa pomešala sa kiselim mlekom. Koliko je ovo bila dobra kombinacija! Iznova sam se zaljubila u rukolu ♥!


Sastojci:
100 g brašna
1/2 praška za pecivo (ja mislim da ovo ničemu ne služi, drugi put izbacujem!)
1/2 kašičice soli
4 jaja
250 ml mleka
100 g rendanog dimljenog kačkavalja
100-120 g maslina bez koščica, vrsta po želji
1 kašika maslinovog ulja

pola veze rukole
komad praziluka, oko 5-6 cm
200 ml kiselog mleka

Postupak:
1. Pomešati brašno, prašak za pecivo i so. Dodati 4 jaja, prethodno samo malo razmućena viljuškom, pa žicom sjediniti jaja i brašno dok smesa ne postane glatka, bez grudvica. Zatim dodati mleko, kačkavalj, masline i maslinovo ulje, dobro izmešati i ostaviti sat-dva da odstoji.
2. Promešati, prebaciti u četvrtasti duguljasti pleh (za hleb) koji je prethodno obložen papirom za pečenje. Peći oko 40 minuta na 180-200°C, ili dok površina ne dobije fino zlatan ton, a sredina bude pečena. Ostaviti da se ohladi, ne mora skroz, ali teško će se seći ako je baš vruć.
3. Sitno iseckati rukolu i praziluk pa pomešati sa kiselim mlekom. Ohladjen slani kolač iseći na kriške, pa servirati preko sveže rukole i uz pripremljen sos.

Original Recipe in English.

Karamel kocke

Imam jednu knjigu, pozajmljenu od mame, zove se Super domaćica, izdata 1988. Da sada u knjižari naletim na ovu knjigu nikada je ne bih kupila jer je nekako za moja merila nedovoljno detaljna, objašnjenja nisu potpuna i sl. U toj knjižici ima recepata za torte, kolače i koktele, kozmetiku, biljne lekove, i raznih saveta. Čitajući savete možete naći pregršt onih koji se odnose na pušenje. Čitajući jedan, momentalno sam odgledala sliku tadašnje kuće ili radne prostorije prepune dima i pušača. Hvala bogu, ipak su se neke stvari promenile. Citiram:

Ohridski čomlek

Čomlek je bio naša novogodišnja večera i mogu reći da nam se dopao. Mislim da bi bilo još bolje da nije bilo onoliko čorbice koliko je bilo, tj. ja bih smanjila količinu vina kojim se naliva meso i luk. Ili ubacila koji komad krompira. Ok, to više ne bi bio čomlek, ali sigurna sam da bi bilo ukusno.

Majonez i jabuka

U osnovnoj školi najbolja drugarica mi je bila Madjarica, Kinga Pallos, devojčica čiji su roditelji radili u madjarskoj ambasadi u Beogradu. Njen tata je bio kuvar u ambasadi, pa je sa porodicom došao na četiri, tj. pet godina iz Budimpešte u Beograd.

Kinga i ja smo delile klupu od drugog do šestog razreda. Ona je bila malo drugačija od ostale dece. Osim što je svima bila neobična jer je bila stranac, imala je drugačije navike. Za užinu je uvek donosila sendviče koje niko nije želeo da proba. Osim mene :) Kada sam prvi put zagrizla šnit sveže jabuke izmedju dva tanko isečena parčeta belog hleba namazana samo majonezom, nisam baš bila oduševljena. Ali posle dva, tri zalogaja shvatila sam da mi se takav sendvič zapravo svidja, i nadalje bih rado menjala pola svog šunka-sir sendviča za pola njenog. Sećam se i da je Kinga donosila sendviče umotane u providnu plastičnu foliju, koja u ono vreme nije postojala da se kupi kod nas. Svima je ta folija delovala kao nešto fensi, naspram klasične aluminijumske u koju su bile pakovane naše užine.

Kinga je neverovatnom brzinom naučila srpski, ni dana nije išla na dopunsku nastavu, znala je jednako latinicu i ćirilicu, bila je odličan djak, a u petom razredu je ostalima pomagala oko gramatike i pravopisa. Kada se Kinga vratila u Madjarsku, neko vreme smo bile u kontaktu - znam da je tamo upisala hrvatsku gimnaziju, da se u njoj zaljubila u profesora francuskog zbog kojeg je čekala da postane punoletna i prestane da mu bude djak i ostvari vezu sa njim, znam da je studirala francuski jezik i književnost i živela u nezvaničnom braku sa tim svojim profesorom, da je spremala Ph.D, i posle je naše prijateljstvo palo u zaborav. A tako i moja navika da pojedem sendvič sa majonezom i jabukom.

Dok sam noćas u sitne sate mućkala Selminu paštetu od džigerice sa jabukom, koja mi je, čim sam je ugledala, izazvala glad i želju da je probam ODMAH (i odlična je, Selma, hvala!), setih se i jabuke sa majonezom, neobičnog ali ukusnog punjenja za djački sendvič. Setila sam se Kinge i njenog tate, setila sam se naše "sveske za dopisivanje" koju i dan danas čuvam, a koju smo naizmenično nosile kući, jedan dan jedna, drugi dan druga, i u njoj, pišući jedna drugoj, ostavile zabeležena naša razmišljanja iz tog nekog uzrasta od 11-12 godina. Kad sad prelistavam tu svesku shvatam koliko je Kinga bila zrela za svoj uzrast, a koliko sam ja bila blentava : /

Jutros su moji momci doručkovali hleb namazan do pola paštetom, a od pola majonezom, sa kriškom sveže jabuke odozgo. Mimo mojih očekivanja kombinacija se svima dopala, iako su svi prvo pojeli deo sa paštetom ;)

Jabuku u ulozi salate za sendvič saljem Andrei, autorki bloga Shangri la Food, koja je u decembru 2009. bila domaćica igre ajme, koliko nas je! i zadala jabuku za temu. Igru je pre godinu i po dana pokrenula Snjezana sa bloga Dalmacija down under.

- - - - - -
03. 01. 2010 update:
nakon što je moja drugarica Ceca pročitala ovaj post, potražila je Kingu na FB, i pronašla je! Ja sam obrisala nalog sa FB odavno, ali sada sam ga reaktivirala, i upravo sam razmenila poruku sa Kingom! :) Božeeeee, koja navala nostalgije i nekih divnih osećanja, ovo je čudo!

Kolač od blata

Kolač od BLATA? Aha ;) Tj. u pitanju je samo doslovno preveden Mud Cake.