Pošla koka na pijacu

Pošla koka na pijacu,
nosi jaje da prodaje.
U baricu stala,
nogu uprljala.

Kaže koka travi:
- Hadje, travo, briši nogu.
Trava kaže:
- Neću!

Kaže koka:
- Čekaj, čekaj. Sad će doći jaga, pa će da te pase.
- Odi, jago, pasi travu.
Jaga kaže:
- Neću!

Kaže koka:
- Čekaj, čekaj. Sad će doći kuca, pa da te ugrize.
- Odi, kuco, grizi jagu.
Kuca kaže:
- Neću!

Kaže koka:
- Čekaj, čekaj. Sad će doći štap, pa da te izbije.
- Odi, štape, udri kucu.
A štap kaže:
- Hoću!

Štap udari kucu,
kuca grize jagu,
jaga pase travu,
trava briše koki nogu.

Ode koka na pijacu,
nosi jaje da prodaje.
Kupio ga Duka,
da ga pofuka.
Skuvo mu ga čiča,
i gotova priča.

Dragutin Kostić, Dukine priče (izdanje 1933, Beograd)


Duka je moj otac, Dušan. Dukine priče su zbirka priča i pesama koju je Dragutin, moj deda, posvetio sinu. Dragutin se bavio književnošću, pisao je, ali i zapisivao narodne pesme i priče. Dukine priče su jedna takva mešovita zbirka.

Današnji Duka je, na porodičnom okupljanju povodom Uskrsa, strpljivo pozirao sa svojim unučićima, u nadi da ćemo napraviti bar jedan snimak gde svi gledaju u aparat i niko ne pravi grimasu. Jedva smo uspeli :)

Srećan Uskrs!