tekst: Dade
foto: Maja
Nije ni malo lako gostovati kod Maje. Maja je lepo uredila svoj blog. Ume i da piše i da napravi lepu fotografiju. Ja volim njen blog, uživam dok čitam i recepte i iskreno mišljenje o tome što je upravo napavila. Zato mi je teško da donesem odluku o gostovanju na takvom mestu. Nisam ja dostojan da gostujem tu.
Verujte, dao sam sve od sebe da je odgovorim. Ne vredi. Uvrtela je sebi u glavu kako ja umem da pišem.. Ma, nema teorije da odustane, uporna k'o mazga. "Hoću da gostuješ, sa pečenim sarmama, na mom blogu..." I šta ćeš? Rešio sam da joj ispunim želju. Čuj, "rešio", morao sam. Ne znam da li ste imali prilike da vidite Maju? Metar i žilet, nema šta da je vidiš. A energična i uporna... Na kraju bi me još i tukla. Zamislite, ustanem ujutru, a oko plavo. Ovolika šljiva :)))
No, preživeo sam. Čak je i blog preživeo, mislim, to gostovanje. Međutim, nisu prošla ni četiri meseca, evo nje opet. "Dade, kad ćeš da napišeš one članke o krompiru? Obećao si mi." Znate šta? Više ni ne pokušavam da se branim. Lakše je sesti i otkucati par stranica nego ubeđivati se sa tako tvrdoglavom osobom. A i drugari smo već dugo, gde mogu da je odbijem. I, evo te priče o krompiru.
Zašto baš o krompiru? Pa ako se sećate, u tom tekstu o sarmicama ima jedna rečenica koja će vam pomoći da razumete.
Ja lično, sarmice volim da jedem sa pomfritom. Ali pošto ja pomfrit volim da jedem i uz pire krompir, ne verujem da sam JA baš pravo merilo stvari. Probajte sa... probajte bez... pa se opredelite sami.
Stiče se utisak da sam ja nekakav pomfritomanijak. Odmah da se razumemo. Volim ja pomfrit. Ko ne voli pomfrit? Ali moja stvarna velika ljubav ne pripada njemu, nego krompir pireu. Lično mislim da ne postoji bolji ručak od bečke šnicle sa krompir pireom. Može i zelena salata.
Dok sam bio mali, kad god bi me Melanija pitala „Šta hoćeš danas za ručak?“ znao se odgovor. „Bečku šniclu sa pireom.“ Kad joj je prekipelo, rešila je da me nauči pameti. Mesec dana je svakog dana pravila bečku i pire. I tako se, eto, desilo da kad me danas pitaju koji mi je najlepši period u životu, ja bez razmišljanja mogu da odgovorim „To je onih mesec dana kada je Melanija svakog dana pravila najlepši ručak na svetu“.
Jedini krompir koga možda i više cenim od pirea je francuski krompir. A od francuskog krompira samo je onaj, takozvani krompir u gaćama, možda bolji... A ruku na srce, sve njih nadmašuje dobro napravljen pomfrit. Jasno vam je zašto će ovo moje novo gostovanje biti posvećeno krompiru.
Verujem da ste uočili moju očigledno vrlo izraženu potrebu da budem opširan. Dokle je to otišlo najbolje se može uočiti čak i u ovim tekstovima koji slede. Morali su biti razbijeni u tri poglavlja. Možete li da verujete? Krompir u rerni, pomfrit i krompir pire. U tri poglavlja? Za neverovati.
Najjednostavniji način spremanja krompira je onaj koji se peče u rerni, zajedno sa ljuskom. Naravno da je najjednostavniji kad ne mora da se guli. Mnogi ga zbog te ljuske zovu i krompir u gaćama. Jedini posao oko ovog krompira je da se dobro opere, najbolje da se rapavom stranom sunđera izriba pod mlazom vode. Može se peći i ucelo, ali ja lično više volim da ga presečem na pola, posolim taj presek, okrenem da stoji na gore, a onda složim u tepsiju pa u rernu. Vreme pečenja je oko 45 minuta na 220°C, što je baš zgodno jer to vreme možete korisno iskoristiti da usolite luk.
Usoliti luk je pipav posao. Ali, isplati se. Krompir u rerni bez usoljenog luka meni je nezamisliv. Vama naravno nije, jer nikada niste probali usoljen luk, zato ću tu nadasve okrutnu nepravdu odmah ispraviti.
Uzmite jednu veliku glavicu luka. Očistite je od ljuske ali tako da vam peteljka ostane. Nemojte je odseći. Koren odsecite i poravnajte a peteljku ostavite, bez obzira što joj je vrh žuto-braon boje. To ne smeta. Onda uzmite jednu šolju i luk peteljkom na dole stavite na otvor šolje. Možete sve to raditi i bez šolje ali je za početnike ovako lakše.
Sad treba oštrim nožem seći kriščice luka ali tako da ne prosečete do kraja. Kad prosečete do pred kraj, vratite nož naviše, pa pređite na sledeći rez. Debljina ovih kriški bi trebalo da bude samo 1-2 mm. Ako vam je to pretanko (nemate još iskustva) za prvi put možete seći i deblje kriške, ali ipak to radite što god možete tanje. Kod prvih par kriščica ćete morati da pazite da ne prosečete luk do kraja, ali kad nož dođe do ruba šolje, više nema tih problema. Nož ne može ići dalje od ruba, pa možete da se skoncentrišete samo na to da vam kriške budu što tanje.
Kada ste isekli celu glavicu luka, vrhom noža razdvojite prvi rez i nek stoji razdvojen. Vrh noža umočite u so. Pošto je vrh noža vlažan, jer je malopre bio u dodiru sa lukom, na njemu će ostati mala količina soli, koju treba doneti do onog razdvojenog dela između prve i druge kriške, i nož provući između tih kriški kako bi se so sa vrha premestila između kriški. Tako radite sve dok i poslednja kriška ne dobije svoju dozu soli. Ovako pripremljen luk okrenite sada peteljkom na gore, napravite dubok rez kroz tu peteljku skoro do polovine luka, i u taj rez sipajte još malo soli. Ovaj rez neka bude pod 90 stepeni u odnosu na one listiće. Luk tada stavite na tanjir i neka odstoji, bar pola sata. Luk će početi da otpušta vodu, pa ga treba uhvatiti sa obe šake i snažno pritisnuti, kao kad pravite grudvu od snega, kako bi što više vode iscedili iz luka. Ukoliko su vam listići deblji nego što sam ja predložio, luk će i tada biti odličan, ali ga treba pustiti da odleži bar jedan sat pre nego što krenete da ga cedite.
To je sve. Luk je spreman da se posluži uz krompir.
Verujem da će mnogi koji to nisu probali reći "Bljak. Šta tu ima lepo? Luk i krompir. Kakvo je to jelo?" Deluje prozaično, ali verujte mi da je ovo jelo mnogo više od sume svojih delova.
Neko ovako pripremljen krompir voli sa kajmakom, ali moj favorit je puter. Isečem krišku krompira, malo posolim, odozgo stavim malo putera, i pre nego što se puter otopi, strpam u usta. Onda tome dodam malo onog usoljenog luka, a bogami neretko i šniticu slanine. Nije normalno kako ova kombinacija ukusa ume da me usreći. I da vam kažm iskreno, uopšte nisam jedini. Često jedemo ovu kombinaciju kad nam banu gosti, a u kući nema neki izbor hrane. Krompira, luka i putera, Bogu hvala, uvek ima.
Sledeći način pripreme krompira, kad sam već krenuo od najjednostavnijeg, je svakako pomfrit. Ali o tome, u sledećem postu :)
Recept za štampu
foto: Maja
Nije ni malo lako gostovati kod Maje. Maja je lepo uredila svoj blog. Ume i da piše i da napravi lepu fotografiju. Ja volim njen blog, uživam dok čitam i recepte i iskreno mišljenje o tome što je upravo napavila. Zato mi je teško da donesem odluku o gostovanju na takvom mestu. Nisam ja dostojan da gostujem tu.
Verujte, dao sam sve od sebe da je odgovorim. Ne vredi. Uvrtela je sebi u glavu kako ja umem da pišem.. Ma, nema teorije da odustane, uporna k'o mazga. "Hoću da gostuješ, sa pečenim sarmama, na mom blogu..." I šta ćeš? Rešio sam da joj ispunim želju. Čuj, "rešio", morao sam. Ne znam da li ste imali prilike da vidite Maju? Metar i žilet, nema šta da je vidiš. A energična i uporna... Na kraju bi me još i tukla. Zamislite, ustanem ujutru, a oko plavo. Ovolika šljiva :)))
No, preživeo sam. Čak je i blog preživeo, mislim, to gostovanje. Međutim, nisu prošla ni četiri meseca, evo nje opet. "Dade, kad ćeš da napišeš one članke o krompiru? Obećao si mi." Znate šta? Više ni ne pokušavam da se branim. Lakše je sesti i otkucati par stranica nego ubeđivati se sa tako tvrdoglavom osobom. A i drugari smo već dugo, gde mogu da je odbijem. I, evo te priče o krompiru.
Zašto baš o krompiru? Pa ako se sećate, u tom tekstu o sarmicama ima jedna rečenica koja će vam pomoći da razumete.
Ja lično, sarmice volim da jedem sa pomfritom. Ali pošto ja pomfrit volim da jedem i uz pire krompir, ne verujem da sam JA baš pravo merilo stvari. Probajte sa... probajte bez... pa se opredelite sami.
Stiče se utisak da sam ja nekakav pomfritomanijak. Odmah da se razumemo. Volim ja pomfrit. Ko ne voli pomfrit? Ali moja stvarna velika ljubav ne pripada njemu, nego krompir pireu. Lično mislim da ne postoji bolji ručak od bečke šnicle sa krompir pireom. Može i zelena salata.
Dok sam bio mali, kad god bi me Melanija pitala „Šta hoćeš danas za ručak?“ znao se odgovor. „Bečku šniclu sa pireom.“ Kad joj je prekipelo, rešila je da me nauči pameti. Mesec dana je svakog dana pravila bečku i pire. I tako se, eto, desilo da kad me danas pitaju koji mi je najlepši period u životu, ja bez razmišljanja mogu da odgovorim „To je onih mesec dana kada je Melanija svakog dana pravila najlepši ručak na svetu“.
Jedini krompir koga možda i više cenim od pirea je francuski krompir. A od francuskog krompira samo je onaj, takozvani krompir u gaćama, možda bolji... A ruku na srce, sve njih nadmašuje dobro napravljen pomfrit. Jasno vam je zašto će ovo moje novo gostovanje biti posvećeno krompiru.
Verujem da ste uočili moju očigledno vrlo izraženu potrebu da budem opširan. Dokle je to otišlo najbolje se može uočiti čak i u ovim tekstovima koji slede. Morali su biti razbijeni u tri poglavlja. Možete li da verujete? Krompir u rerni, pomfrit i krompir pire. U tri poglavlja? Za neverovati.
Najjednostavniji način spremanja krompira je onaj koji se peče u rerni, zajedno sa ljuskom. Naravno da je najjednostavniji kad ne mora da se guli. Mnogi ga zbog te ljuske zovu i krompir u gaćama. Jedini posao oko ovog krompira je da se dobro opere, najbolje da se rapavom stranom sunđera izriba pod mlazom vode. Može se peći i ucelo, ali ja lično više volim da ga presečem na pola, posolim taj presek, okrenem da stoji na gore, a onda složim u tepsiju pa u rernu. Vreme pečenja je oko 45 minuta na 220°C, što je baš zgodno jer to vreme možete korisno iskoristiti da usolite luk.
Usoliti luk je pipav posao. Ali, isplati se. Krompir u rerni bez usoljenog luka meni je nezamisliv. Vama naravno nije, jer nikada niste probali usoljen luk, zato ću tu nadasve okrutnu nepravdu odmah ispraviti.
Uzmite jednu veliku glavicu luka. Očistite je od ljuske ali tako da vam peteljka ostane. Nemojte je odseći. Koren odsecite i poravnajte a peteljku ostavite, bez obzira što joj je vrh žuto-braon boje. To ne smeta. Onda uzmite jednu šolju i luk peteljkom na dole stavite na otvor šolje. Možete sve to raditi i bez šolje ali je za početnike ovako lakše.
Sad treba oštrim nožem seći kriščice luka ali tako da ne prosečete do kraja. Kad prosečete do pred kraj, vratite nož naviše, pa pređite na sledeći rez. Debljina ovih kriški bi trebalo da bude samo 1-2 mm. Ako vam je to pretanko (nemate još iskustva) za prvi put možete seći i deblje kriške, ali ipak to radite što god možete tanje. Kod prvih par kriščica ćete morati da pazite da ne prosečete luk do kraja, ali kad nož dođe do ruba šolje, više nema tih problema. Nož ne može ići dalje od ruba, pa možete da se skoncentrišete samo na to da vam kriške budu što tanje.
Kada ste isekli celu glavicu luka, vrhom noža razdvojite prvi rez i nek stoji razdvojen. Vrh noža umočite u so. Pošto je vrh noža vlažan, jer je malopre bio u dodiru sa lukom, na njemu će ostati mala količina soli, koju treba doneti do onog razdvojenog dela između prve i druge kriške, i nož provući između tih kriški kako bi se so sa vrha premestila između kriški. Tako radite sve dok i poslednja kriška ne dobije svoju dozu soli. Ovako pripremljen luk okrenite sada peteljkom na gore, napravite dubok rez kroz tu peteljku skoro do polovine luka, i u taj rez sipajte još malo soli. Ovaj rez neka bude pod 90 stepeni u odnosu na one listiće. Luk tada stavite na tanjir i neka odstoji, bar pola sata. Luk će početi da otpušta vodu, pa ga treba uhvatiti sa obe šake i snažno pritisnuti, kao kad pravite grudvu od snega, kako bi što više vode iscedili iz luka. Ukoliko su vam listići deblji nego što sam ja predložio, luk će i tada biti odličan, ali ga treba pustiti da odleži bar jedan sat pre nego što krenete da ga cedite.
To je sve. Luk je spreman da se posluži uz krompir.
Verujem da će mnogi koji to nisu probali reći "Bljak. Šta tu ima lepo? Luk i krompir. Kakvo je to jelo?" Deluje prozaično, ali verujte mi da je ovo jelo mnogo više od sume svojih delova.
Neko ovako pripremljen krompir voli sa kajmakom, ali moj favorit je puter. Isečem krišku krompira, malo posolim, odozgo stavim malo putera, i pre nego što se puter otopi, strpam u usta. Onda tome dodam malo onog usoljenog luka, a bogami neretko i šniticu slanine. Nije normalno kako ova kombinacija ukusa ume da me usreći. I da vam kažm iskreno, uopšte nisam jedini. Često jedemo ovu kombinaciju kad nam banu gosti, a u kući nema neki izbor hrane. Krompira, luka i putera, Bogu hvala, uvek ima.
Sledeći način pripreme krompira, kad sam već krenuo od najjednostavnijeg, je svakako pomfrit. Ali o tome, u sledećem postu :)
Recept za štampu
Krompir u ljusci me podseca na detinjstvo,baka ga je cesto spremala,jedino sto ga mi zovemo krompir u kaputu:)
ReplyDeleteZaista lep post!
Krompir u ljusci me podseca na detinjstvo,baka ga je cesto spremala,jedino sto ga mi zovemo krompir u kaputu:)
ReplyDeleteZaista lep post!
jako lijep post i gostovanje, baš baš mi se sviđa, krumpiri izgledaju tako slasno, a obožavam i taj seoski štih na koji me cijelo jelo podsjeća! svaka čast! :))
ReplyDeletekrumpir u ljusci me pratio kroz cijelo djetinjstvo, sad ponekad u hladne zimske dane navečer znamo staviti krumpira da se podsjetimo... mi smo ga uvijek premazivali sa kosanom mašću, danas u novije vrijeme kad je teže mast naći kositimo maslac
ReplyDeleteMaja je u pravu, trebao bi cesce da gostujes tu na blogu, bas mi je bilo zanimljivo citati ceo post...a u slicnoj sam situaciji, jer jednog druga vec duze vremena nagovaram da gostuje na mom blogu, fino kuva i fotka, ali nikako da docekam!;)))
ReplyDeleteOve krompirice moj tata ima obicaj da zove "krompiri u caksirama", valjda je to tako poznato za Lale...ali moram priznati da prvi put cujem da se luk priprema na ovaj nacin, i bas sam se pitala kakav je to cvetic na tanjiru na prvoj fotki, izgleda kao hrizantema...vrlo dekorativno!;)) I jedva cekamo sledeci nastavak iz ovog serijala o krompiricima...samo ti Majo njega podseti!;))))
p.s. vracam tanjir koji sam pre desetak dana pozjamila sa torticom na ovom blogu...da ne bude prazan, napunila sam ga sa danasnjom strudlom od cimeta!;)))
Hvala devojke.
ReplyDeleteMignonne, tebi dodatno hvala za strudlu! :)
Isto kao i Mignonne mi to zovemo krompir u caksirama, po lalinski, s tim sto ga mu je moja mama dodavala malo dalmatinskog smeka, viljuskom malo zgnjeci meksu starnu kropira pa ga prelije maslinovim uljem, doda krupnu morsku so i sveze samleven biber. Fantasticno.
ReplyDeleteI ja prvi put cujem za ovaj luk i sigurno cu ga isprobati.
Majo, molim te, ne dozvoli da predugo cekamo sledeci post...:))
Pozz
Čao Moljac,
ReplyDeletedrago mi je da se opet sretnemo i ispričamo, jer ti si jedna od retkih koja je napravila pečene sarme, a kao što si i sama primetila, mnogo su dobre i šteta bi bilo da takvo jelo ode u zaborav. Tako, ja TEBI apsolutno verujem da ćeš probati i usoljen luk. Verujem ti da ga nigde nisi ni videla ni probala, jer tapriča počinje tamo negde u praistoriji kad sam ja imao 3-4 godine.
Išao sam svakog leta kod dede i babe na selo, i kao najmlađe dete od mnogoljudne familije, uglavnom provodio vreme sa deda Božom, starim "patrijarhom" koji je umeo da zaposli sav taj narod oko sebe, a sebi dodeljivao "vrlo teške zadatke" tipa čuvanja vinograda.
Nije deda Boža baš nešto umeo sa decem, ali sam premali bio za čuvanje krava a svakom drugom bih više smetao. Ni ja ne umem sa decom, to nam je valjda u krvi, ali u tom vinogradu smo mi provodili dosta vremena ćuteći svako u svom svetu. Deda i unuk. Sede u hladu kruške, i ćute. Kad ogladnimo, deda je vadio dva komada slanine (prava slanina skoro bez mesa) i naticao ih na dva pruta. Palio je vatru i objasnio mi je i kako se pali vatra, a i kako to treba raditi u vezi slanine. Kad se slanina malko istopi, i mast krene da kaplje, onda je staviš iznad one komadeške hleba odvaljene od vekne od 3kg, i pustiš da se taj hleb natopi. Onda opet sleninu vratiš pored vatre, "PORED VATRE sam rekao". Umeo je deda Boža samnom. Puštao me je da radim šta god hoću, ali kada su važne stvari u pitanju, znao je i da podvikne. A slanina JESTE važna stvar. I tako, dok slanina cvrči, a ja cedim mast na hleb, deda Boža je čisio dve velike glavice luka. Imao je onaj perorez koji se zove KALEMAR i izuzetno je oštar, jer za kalemljenje voćki ne može se koristiti tup nož. Ni za seckanje luka se ne može koristiti ništa što je tupo. Nikada mi deda Boža nije dao taj nož u ruke, da se ne isećem, ali sam ja jako pomno pratio kako on to radi. Sve što sam tada saznao, ispričao sam ti kroz ovaj post. Veruj mi, od TOG luka ne postoji ništa bolje ako se jede uz slaninu sa raštilja, a mnogo mnogo kasnije sam ga probao i uz krompir u čakširama, (koji se stvarno tako zove, a ne znam zašto ja sam ga prekrstio u krompir u gaćama. Valjda je to bio nečiji štos, pa je prihvaćen, i ostao).
Nadam se Moljac da ćeš me poslušati i ovog puta, i da ćeš uživati...reko bih da mi imamo sličan ukus.
Pozdravljam te, a pozdravljam i sve druge posetiteljke a naročito Mignonne, na čijem blogu uživam zadnjih nekoliko dana, a povremeno malo i časkamo. Ni bilzu, koliko bih želeo, nego onoliko kolko mi slobodno vreme dozvoli.
Pozdrav Dade,
ReplyDeleteSarme su postale deo nase redovne ishrane, a sluzili smo ih i gostima i svima su se dopale. A luk ce da bude cim se ukaze prilika da ga uz nesto lepo spremim...
Dede su nam slicne cini i se, po cutanju, nozu i misljenju o slanini. Moj je ponekada govorio mojoj mami dok smo bili deca, sto nam kupuje pastete i salame kad ima slanine...jeli smo slninu al nismo mogli bas svaki dan...
Javicu kakav nam je luk bio i dal sam se mnogo namucila spremajuci ga...
:))
Izvini Moljac malo kasnim sa odgovorom, al eto ipak se na kraju nađe malo vremena. Uostalom sama si kriva, rekla si Maji da me pritisne da ne bi čekali dugo na sledeći post. I šta ćeš ona te je baš ozbiljno shvatila :)))
ReplyDeleteŠalim se naravno, a stvarno mi je drago da se mi razumemo i da se još nekom sviđa to što se sviđa meni. Lepo je znati da svo to pisanje nije bilo uzalud. Hvala ti Moljac što nas čitaš, i podržavaš.
Pridržavala sam se svih Dadetovih pravila i u roku od 45 minuta imala božnstven obrok na stolu! Svim svojim čulima sam uživala u njemu! I nisam ga ni sa kim podelila! ;)
ReplyDeleteSamo da javim da sam isprobala luk, zajedno sa krompirom u caksirama i odlican je. Uz neki rostilj bi isao isto super...
ReplyDeleteHvala sto si probala! :)
ReplyDelete