tekst: Dade
foto: Maja
Površno gledano, ima li ičeg lakšeg? Isečeš krompir na štapiće i baciš na ulje. Ili, još bolje, u fritezu. I kroz 10-12 minuta pomfrit je gotov. I jeste jednostavno. Skoro da ne može biti jednostavnije. ALI.
Svi ste probali onaj pomfrit kod McDonald'sa. Savršen. Hrskav, a mekan. Žuta boja. Nije puno natopljen uljem. Čudesan pomfrit. Koliko vas je uspelo da napravi baš takav pomfrit? Nisam ni ja, da se razumemo. Možda jednom ili dvaput u životu. Međutim, za razliku od vas, ja sam sebi postavio i ono nezgodno pitanje. ZAŠTO? Zašto ja ne mogu da napravim isti pomfrit kao onaj koji jedem u Meku?
Osnovni razlog je vrsta krompira. Mnogi od vas misle da krompira ima dve vrste. Beli i crveni. U pravu ste, donekle. Postoji i takva podela, ali ona deluje gotovo komično ako se zna da se kod nas gaji oko 270 vrsta krompira. Ukoliko vas je ovaj podatak iznenadio, verujem da ćete se šokirati kad čujete da u Peruu, inače zemlji porekla krompira, ima oko 3000 vrsta.
Kada je McDonald's otvarao prvi restoran u tadašnjoj Jugosaviji, znate onaj na Slaviji, sećam se da sam pročitao konkurs u novinama gde Mek traži snabdevače krompirom. Naziv krompira je bio "taj i taj" i nogu bih svoju pojeo što nisam zapamtio taj naziv. A i da jesam koja korist od toga? Gde da ga kupimo? Pretpostavićemo da je to jedna od onih 270 vrsta, i takav pomfrit ne možemo napraviti, ali imamo šanse da napravimo nešto jako slično, a meni je to sasvim dovoljno. Nisam ja toliko zadrt, da mora da bude isti. Jesam malo, priznajem, ali TOLIKO nisam.
Zato, hajde da napravimo pomfrit.
Najpre da rešimo onaj problem oko vrste krompira. Čak i da sam zapamtio kako se taj krompir zove, možete li da zamislite lice onog seljaka na pijaci kad bih ja došao i rekao, na primer, "Dobar dan. Da li imate li Russet Burbank krompir?" "Šta bre? Ma ovo ti je Ivanjički krompir..." Ne bi nam ime mnogo pomoglo. Odabir krompira je jednostavan. Zimi ni jedan krompir ne valja, od mraza ili hladnoće se izgleda dogadja neka fermentacija u krompiru, i on u momentu kad se prži počne da zagoreva, a unutra ostane nepečen. Čim se na proleće pojavi mladi krompir, pa sve do duboko u zimu, gotovo svi krompiri su sasvim solidni da se od njih napravi pomfrit. Ako baš naletite na neki koji ne valja, pa, sledeći put ne kupujte kod tog seljaka, nego negde drugde.
Loš zimski krompir
Beli ili crveni? Pomfrit od belog krompir je fotogeničniji, to vam je onaj sa prve slike iz ovog posta. Retko će da zagori. Lepa žuta boja čak i kad je potpuno pečen, i tvrd. Mana mu je da je malo suv, i ima za nijansu lošiji ukus. Mnogo lakše ume da se raspadne u početku prženja. Crveni krompir bi bio bolji izbor, kada bi mogli da nađete pravi. Ako to niste u mogućnosti, a znam da niste, onda će vam pofrit često biti i gori i bolji od belog. Sve zavisi od vrste. Pa je odluka isključivo na vama.
Kada smo konačno kupili taj siroti krompir, postupak je manje više poznat. Ali, uvek ima nekih caka koje nije loše znati. Krompir se očisti od ljuske, i iseče na tanke štapiće. Obavezno se dobro opere, jer ako nije opran, skrob ume da se ponaša kao lepak pa se štapići krompira lepe jedan za drugi, prilikom prženja. Iz istog razloga se i ne soli presan, nego tek na kraju. So isteruje vodu iz krompira, a ta voda je puna skroba, a skrob se ponaša kao lepak... Vala kad krenem da ponavljam, ne znam šta je dosta.
Pomfrit se uvek prži na dosta ulja, mora da ogrezne. I prži se na najžešćoj vatri koju vaš šporet može da proizvede. Idealna sprava za prženje pomfrita je friteza. Ko nema, dobra je i šerpa.
Da pomfrit ne bi bio previše mastan, treba ga vaditi iz vrelog ulja, tj. ulja koje snažno vri. Nipošto ga ne ostavljajte da se hladi u ulju. Sem ako niste ljubitelj masnog pomfrita. Ja nisam, ali umem to ponekad namerno da uradim, ako znam da će meso biti, recimo, rinflajš. Uz kuvano meso, meni nekako ide mastan krompir. Ili ako se radi o nekom hladnom posnom pečenom komadu buta. Ja to ne mogu da progutam, a da mi ne zastane u grlu, tako da svojoj porodici izvadim pomfrit na tacnu, a svoj ostavim da se malo izležava u ulju dok se hladi.
Ima onih kojii tvrde da je potrebno prvo krpom osušiti krompir pre nego što ga ubacite u ulje. Čak i u mnogim kuvarima piše da je to obavezno, ali ne navode zašto. Ovo je savet koji čak i ima nekog smisla. Suv krompir manje prska kad ga ubacite u ulje, pa je manja šansa da se ispečete. Ja ga ne sušim. Kada ga sipam u ulje, ne istresem sve odjednom, nego prvo u sredinu šerpe ubacim par krompira. Premalo ih je da bi izazvali bilo kakvo prskanje. Na njih sipam još jednu šaku, pa na njih još jednu... Pošto ova gomila na sredini, a uvek se napravi brdašce od krompira, ne leži u ulju, sem onih donjih krompirića koji po prirodi stvari u ulju leže još od prvog sipanja, to brdašce naravno ne može da prska kad nije u ulju, pa je potpuno bezopasno. Kad ste sipali sav krompir, onda vaše ruke i nisu u opasnosti, jer ćete uhvatiti šerpu za ručku i prodrmati je. Od tog drmanja krompir će skliznuti u ulje, i proces prženja može da počne.
Kad smo već kod drmanja šerpe, nije loša i ovakva preporuka - pomfrit se ne meša prilikom prženja. Zašto?
Na početku dok je još sirov, nema ni potrebe, jer ništa nećete postići ako one sa vrha premestite da budu dole. Krompir je krompir, šta ima veze koji je gore a koji je dole.
Kada krompir počne da cvrči pa u narednih pet minuta, to ne treba da radite, jer krompir siguno još nije počeo da zagoreva, a u tih pet, šest minuta on je jako mekan. Svako mešanje bi takav krompir oštetilo. Ako ste baš uporni, moglo bi vam se dasiti da to što mešate, više i nije pomfrit nego nakakav pire od krompira. Dok je krompir mekan, imate pravo samo da prodrmate šerpu. Kol'ko da oni koji su se zalepili za dno, i koji bi sigurno počeli da zagorevaju, mogu da se oslobode dna, i da razdragano plivaju po ulju. Krompir je lakši od ulja, jer ima u sebi mnogo mehurića vazduha, i jedva čeka da ispliva sa dna na površinu. Ako ima dovoljno ulja, a treba da ga bude, iznenadićete se kako se on sam od sebe meša. Svi oni sa dna su prženjem dobili više vazduha i plivaju ka površini da se nadišu :) ili šta god bio razlog tog nastojanja da se izađe na površinu.
Pri kraju, kada je sav krompir dobio zlatno žutu boju, i postao hrskav i čvrst, nemate nikakvu potrebu da ga mešate, jer kao što sam rekao, ako ste stavili dovoljno ulja krompir se promešao i sam. Ima onih koji bi da štede na ulju, pa kad ulja nema dovoljno, stvara se potreba da se krompirići tokom prženja promešaju. E, za takve je ovaj momenat pravi. Tek sad kad je krompir dobio zlatno žutu boju, možete ga i promešati. Malo vas mrko gledam jer štedite na ulju, ali nek' vam bude.
Nije ova priča o pomfritu još gotova. Doduše ovo što sledi nije pomfrit u klasičnom smislu, ali je isto tako krompir koji se prži tj. peče na ulju, i mislim da je dobro da i to znate. Čisto ako vam dosadi pomfrit, a ne znate šta biste jeli, recimo, uz sladoled od malina. Šta me gledate tako zapanjeno? Pa šta vi mislite da ja nisam čitao vaše recepte po blogovima? Ako vi možete da stavljate ananas na svinjsko pečenje, ili da valjate bombice od sira i šunke u rendanu koru od limuna - što ja ne bih mogao da jedm pomfrit uz sladoled od maline?
Uzmite jedan kilogram krompira i očistite od ljuske, isecite na kolutiće debljine par milimetara, kao za musaku. Onda to operite pod hladnom vodom i iscedite svu vodu. Sipajte unutra soli, ili Vegete, ako imate bosiljak, ili origano. Nemojte preterivati sa začinima, ali jedan od tih mirisnih začina ipak stavite. Sipajte i pola šolje ulja u taj krompir, i sve to rukama promešajte. Ulje treba da zamasti svaku ovu krišku krompira, i to je više nego dovoljno. Istresite to u pleh, pa u rernu. Neka se lepo tamo krčka dok krompir ne dobije zlatno žutu boju. Ako volite da vam svi krompiri budu hrskavi, tvrdi i reš, onda možete i da ga promešate nakon 15 minuta. Ovo nije obavezno jer biće tu i takvih krompira kakve vi volite. Nakon 45 minuta krompir je verovatno gotov, pa možete da vadite pleh, i krompir sipate u činiju. Ovaj "pomfrit" po izgledu ne liči, a ni po ukusu ne liči, jer miriše na origano, bosiljak ili Vegetu, ali to jeste pomfrit. Znate šta nije pomfrit?
Evo ovako uradite. Krupno isecite krompir, na četiri kriške ako je sitniji, i posolite ga pa ga stavite u ekspres lonac. Sipajte pola šolje ulja, poklopite, i turite na ringlu da se to kuva/peče jedno 45 minuta. Ohladite i otklopite, i unutra ćete dobiti neverovatno ukusan mekani krompir kuvan na pari, a oni donji će biti kao kad ih pečete u masti od pečenja. Ovakav krompir treba istresti u činiju i to sa uljem bez ceđenja, kako bi oni gornji koji su se kuvali na pari, a u činiju po prirodi stvari došli kao prvi i leže na dnu, mogli da upiju ulje koje im je bilo uskraćeno dok se proces pečenja odvijao. Izvrstan je to krompir, ali nije pomfrit.
Izvinite, nisam čuo pitanje? "Da li može unutra i malo slanine?" Može, naravno! :)
I tako smo konačno stigli i do „najkomplikovanijeg“ načina pripreme krompira (navodnici su ovde stvarno umesni), a to je krompir pire. Više - u sledećem postu :)
foto: Maja
Površno gledano, ima li ičeg lakšeg? Isečeš krompir na štapiće i baciš na ulje. Ili, još bolje, u fritezu. I kroz 10-12 minuta pomfrit je gotov. I jeste jednostavno. Skoro da ne može biti jednostavnije. ALI.
Svi ste probali onaj pomfrit kod McDonald'sa. Savršen. Hrskav, a mekan. Žuta boja. Nije puno natopljen uljem. Čudesan pomfrit. Koliko vas je uspelo da napravi baš takav pomfrit? Nisam ni ja, da se razumemo. Možda jednom ili dvaput u životu. Međutim, za razliku od vas, ja sam sebi postavio i ono nezgodno pitanje. ZAŠTO? Zašto ja ne mogu da napravim isti pomfrit kao onaj koji jedem u Meku?
Osnovni razlog je vrsta krompira. Mnogi od vas misle da krompira ima dve vrste. Beli i crveni. U pravu ste, donekle. Postoji i takva podela, ali ona deluje gotovo komično ako se zna da se kod nas gaji oko 270 vrsta krompira. Ukoliko vas je ovaj podatak iznenadio, verujem da ćete se šokirati kad čujete da u Peruu, inače zemlji porekla krompira, ima oko 3000 vrsta.
Kada je McDonald's otvarao prvi restoran u tadašnjoj Jugosaviji, znate onaj na Slaviji, sećam se da sam pročitao konkurs u novinama gde Mek traži snabdevače krompirom. Naziv krompira je bio "taj i taj" i nogu bih svoju pojeo što nisam zapamtio taj naziv. A i da jesam koja korist od toga? Gde da ga kupimo? Pretpostavićemo da je to jedna od onih 270 vrsta, i takav pomfrit ne možemo napraviti, ali imamo šanse da napravimo nešto jako slično, a meni je to sasvim dovoljno. Nisam ja toliko zadrt, da mora da bude isti. Jesam malo, priznajem, ali TOLIKO nisam.
Zato, hajde da napravimo pomfrit.
Najpre da rešimo onaj problem oko vrste krompira. Čak i da sam zapamtio kako se taj krompir zove, možete li da zamislite lice onog seljaka na pijaci kad bih ja došao i rekao, na primer, "Dobar dan. Da li imate li Russet Burbank krompir?" "Šta bre? Ma ovo ti je Ivanjički krompir..." Ne bi nam ime mnogo pomoglo. Odabir krompira je jednostavan. Zimi ni jedan krompir ne valja, od mraza ili hladnoće se izgleda dogadja neka fermentacija u krompiru, i on u momentu kad se prži počne da zagoreva, a unutra ostane nepečen. Čim se na proleće pojavi mladi krompir, pa sve do duboko u zimu, gotovo svi krompiri su sasvim solidni da se od njih napravi pomfrit. Ako baš naletite na neki koji ne valja, pa, sledeći put ne kupujte kod tog seljaka, nego negde drugde.
Loš zimski krompir
Beli ili crveni? Pomfrit od belog krompir je fotogeničniji, to vam je onaj sa prve slike iz ovog posta. Retko će da zagori. Lepa žuta boja čak i kad je potpuno pečen, i tvrd. Mana mu je da je malo suv, i ima za nijansu lošiji ukus. Mnogo lakše ume da se raspadne u početku prženja. Crveni krompir bi bio bolji izbor, kada bi mogli da nađete pravi. Ako to niste u mogućnosti, a znam da niste, onda će vam pofrit često biti i gori i bolji od belog. Sve zavisi od vrste. Pa je odluka isključivo na vama.
Kada smo konačno kupili taj siroti krompir, postupak je manje više poznat. Ali, uvek ima nekih caka koje nije loše znati. Krompir se očisti od ljuske, i iseče na tanke štapiće. Obavezno se dobro opere, jer ako nije opran, skrob ume da se ponaša kao lepak pa se štapići krompira lepe jedan za drugi, prilikom prženja. Iz istog razloga se i ne soli presan, nego tek na kraju. So isteruje vodu iz krompira, a ta voda je puna skroba, a skrob se ponaša kao lepak... Vala kad krenem da ponavljam, ne znam šta je dosta.
Pomfrit se uvek prži na dosta ulja, mora da ogrezne. I prži se na najžešćoj vatri koju vaš šporet može da proizvede. Idealna sprava za prženje pomfrita je friteza. Ko nema, dobra je i šerpa.
Da pomfrit ne bi bio previše mastan, treba ga vaditi iz vrelog ulja, tj. ulja koje snažno vri. Nipošto ga ne ostavljajte da se hladi u ulju. Sem ako niste ljubitelj masnog pomfrita. Ja nisam, ali umem to ponekad namerno da uradim, ako znam da će meso biti, recimo, rinflajš. Uz kuvano meso, meni nekako ide mastan krompir. Ili ako se radi o nekom hladnom posnom pečenom komadu buta. Ja to ne mogu da progutam, a da mi ne zastane u grlu, tako da svojoj porodici izvadim pomfrit na tacnu, a svoj ostavim da se malo izležava u ulju dok se hladi.
Ima onih kojii tvrde da je potrebno prvo krpom osušiti krompir pre nego što ga ubacite u ulje. Čak i u mnogim kuvarima piše da je to obavezno, ali ne navode zašto. Ovo je savet koji čak i ima nekog smisla. Suv krompir manje prska kad ga ubacite u ulje, pa je manja šansa da se ispečete. Ja ga ne sušim. Kada ga sipam u ulje, ne istresem sve odjednom, nego prvo u sredinu šerpe ubacim par krompira. Premalo ih je da bi izazvali bilo kakvo prskanje. Na njih sipam još jednu šaku, pa na njih još jednu... Pošto ova gomila na sredini, a uvek se napravi brdašce od krompira, ne leži u ulju, sem onih donjih krompirića koji po prirodi stvari u ulju leže još od prvog sipanja, to brdašce naravno ne može da prska kad nije u ulju, pa je potpuno bezopasno. Kad ste sipali sav krompir, onda vaše ruke i nisu u opasnosti, jer ćete uhvatiti šerpu za ručku i prodrmati je. Od tog drmanja krompir će skliznuti u ulje, i proces prženja može da počne.
Kad smo već kod drmanja šerpe, nije loša i ovakva preporuka - pomfrit se ne meša prilikom prženja. Zašto?
Na početku dok je još sirov, nema ni potrebe, jer ništa nećete postići ako one sa vrha premestite da budu dole. Krompir je krompir, šta ima veze koji je gore a koji je dole.
Kada krompir počne da cvrči pa u narednih pet minuta, to ne treba da radite, jer krompir siguno još nije počeo da zagoreva, a u tih pet, šest minuta on je jako mekan. Svako mešanje bi takav krompir oštetilo. Ako ste baš uporni, moglo bi vam se dasiti da to što mešate, više i nije pomfrit nego nakakav pire od krompira. Dok je krompir mekan, imate pravo samo da prodrmate šerpu. Kol'ko da oni koji su se zalepili za dno, i koji bi sigurno počeli da zagorevaju, mogu da se oslobode dna, i da razdragano plivaju po ulju. Krompir je lakši od ulja, jer ima u sebi mnogo mehurića vazduha, i jedva čeka da ispliva sa dna na površinu. Ako ima dovoljno ulja, a treba da ga bude, iznenadićete se kako se on sam od sebe meša. Svi oni sa dna su prženjem dobili više vazduha i plivaju ka površini da se nadišu :) ili šta god bio razlog tog nastojanja da se izađe na površinu.
Pri kraju, kada je sav krompir dobio zlatno žutu boju, i postao hrskav i čvrst, nemate nikakvu potrebu da ga mešate, jer kao što sam rekao, ako ste stavili dovoljno ulja krompir se promešao i sam. Ima onih koji bi da štede na ulju, pa kad ulja nema dovoljno, stvara se potreba da se krompirići tokom prženja promešaju. E, za takve je ovaj momenat pravi. Tek sad kad je krompir dobio zlatno žutu boju, možete ga i promešati. Malo vas mrko gledam jer štedite na ulju, ali nek' vam bude.
Nije ova priča o pomfritu još gotova. Doduše ovo što sledi nije pomfrit u klasičnom smislu, ali je isto tako krompir koji se prži tj. peče na ulju, i mislim da je dobro da i to znate. Čisto ako vam dosadi pomfrit, a ne znate šta biste jeli, recimo, uz sladoled od malina. Šta me gledate tako zapanjeno? Pa šta vi mislite da ja nisam čitao vaše recepte po blogovima? Ako vi možete da stavljate ananas na svinjsko pečenje, ili da valjate bombice od sira i šunke u rendanu koru od limuna - što ja ne bih mogao da jedm pomfrit uz sladoled od maline?
Uzmite jedan kilogram krompira i očistite od ljuske, isecite na kolutiće debljine par milimetara, kao za musaku. Onda to operite pod hladnom vodom i iscedite svu vodu. Sipajte unutra soli, ili Vegete, ako imate bosiljak, ili origano. Nemojte preterivati sa začinima, ali jedan od tih mirisnih začina ipak stavite. Sipajte i pola šolje ulja u taj krompir, i sve to rukama promešajte. Ulje treba da zamasti svaku ovu krišku krompira, i to je više nego dovoljno. Istresite to u pleh, pa u rernu. Neka se lepo tamo krčka dok krompir ne dobije zlatno žutu boju. Ako volite da vam svi krompiri budu hrskavi, tvrdi i reš, onda možete i da ga promešate nakon 15 minuta. Ovo nije obavezno jer biće tu i takvih krompira kakve vi volite. Nakon 45 minuta krompir je verovatno gotov, pa možete da vadite pleh, i krompir sipate u činiju. Ovaj "pomfrit" po izgledu ne liči, a ni po ukusu ne liči, jer miriše na origano, bosiljak ili Vegetu, ali to jeste pomfrit. Znate šta nije pomfrit?
Evo ovako uradite. Krupno isecite krompir, na četiri kriške ako je sitniji, i posolite ga pa ga stavite u ekspres lonac. Sipajte pola šolje ulja, poklopite, i turite na ringlu da se to kuva/peče jedno 45 minuta. Ohladite i otklopite, i unutra ćete dobiti neverovatno ukusan mekani krompir kuvan na pari, a oni donji će biti kao kad ih pečete u masti od pečenja. Ovakav krompir treba istresti u činiju i to sa uljem bez ceđenja, kako bi oni gornji koji su se kuvali na pari, a u činiju po prirodi stvari došli kao prvi i leže na dnu, mogli da upiju ulje koje im je bilo uskraćeno dok se proces pečenja odvijao. Izvrstan je to krompir, ali nije pomfrit.
Izvinite, nisam čuo pitanje? "Da li može unutra i malo slanine?" Može, naravno! :)
I tako smo konačno stigli i do „najkomplikovanijeg“ načina pripreme krompira (navodnici su ovde stvarno umesni), a to je krompir pire. Više - u sledećem postu :)
Demistifikacija McDonaldsovog pomfrita: http://www.rense.com/general7/whyy.htm
ReplyDeleteNije tajna u sorti krompira, nego u veštačkoj aromi goveđeg loja. Mislim da ga nakon ovog više neću jesti.
Ellerinize sağlık. Çok leziz görünüyorlar.
ReplyDeleteSaygılar.
Mislim da ste vas dvoje sjajan tandem, uvek mi je tako zabavno citati vase postove... Majo, fotkice su super, dodje mi sad da "pozajmim" i onu cinijicu sa pomfritom sa prve fotke, taman za rucak... tako da ako ti fale tanjiri, znas gde da ih trazis!;)))
ReplyDeleteMaxivido, hvala za link, procitala sam prvih par pasusa, i ne moram dalje :( Mada, kad pogledas sve kupovne cipseve i ta sranja, sto ne bi i Mek stavio aromu na pomfrit. Bar da je neka aroma, al' ajde. Meni licno pomfrit iz Meka nema neki WOW ukus, mislim, nije mi po ukusu poseban. Krompirici, slani, vrlo vazno - ali su isprzeni super, i svi podjednako, i onako pod konac iseckani pa svi jednake debljine, i boja im je divna. Ma, volim ja Mek, iako znam da je djubre, i jedno dvaput godisnje vrlo svesno i namerno pojedem neki gumeni sendvicak i pomfrit. I sladoled sa prelivom, naravno :) Mislim da je dobrobit onoga sto me u tom obroku ucini srecnom blagotvornija za moje zdravlje od totalnog uzdrzavanja od te vrste hrane. Tako da od Meka ne ocekujem nista zdravo, niti me ovakva saznanja bas mnogo uznemiravaju, ta aroma je verovatno nista u odnosu na cime se sve tretira ono "meso".
ReplyDeleteMignonne, slobodno se posluzi i ponesi tacnicu, prethodno iskustvo sa pozajmljivanjem sudova je bilo na obostrano zadovoljstvo! :)
Fuat, thanks. Regards.
Baš se radujem ovim saznanjima o pomfritu i općenito o krompiru. Tako nam je često na stolu, a uvijek mi je nešto nedostajalo u završnici tehnologije, pa mi je već dosadan. Hvala na ovome.
ReplyDeleteZanimljive stavrčice o našoj svakodnevnoj namirnici :) isporbat ću ovaj sa origanom :)
ReplyDeleteja pomfrit ne jedem niti ne pripremam jer postoji toliko finijih načina za pripremiti krumpir, bilo kao prilog ili kao glavno jelo. a i rijetki doista znaju dobro pripremiti pomfrit da ne upije ulje i ne bude mekan i gnjecav, pa sam odustala od njega uopće. ali ovaj pečeni krumpir mi se jako sviđa i često ga radim u raznim varijantama.
ReplyDeleteKrompir mogu da jedem u svakom obliku i stalno:) Ali, poslednjih godina na tržištu se nalazim sve samo ne ono što je bilo nekada. Mislim, ima i toga - onog pravog, dobrog, zdravog krompira - ali ima i neupotrebljivog. Što se Mc-a tiče, odavno ništa njihovo više mi nije interesantno, jer sam shvatila da su u pitanju veštačke boje, prerađevine raznih vrsta i veštački ukusi... A, za ove divne sličice - hvala:)
ReplyDeleteAhh, pomfrit... Vidim da bi se Dade i ja super ukopili po pitanju pomfrita, vec je pominjao kako bi promfrit jeo uz pomfrit, sto mi zvuci sasvim logicno :) koliko ga volim. Divni postovi, svaka cast vas dvoje! Ja krompir cesto osusim u cistoj krpi, ali samo zbog toga sto ga tako lisim nepotrebne vode i cini mi se da se brze i lepse isprzi. Sto se tice Meka, obooozavam tu takozvanu dzank hranu, ali trudim se da ne preterujem. Sto se tice vestackih aroma i svega ostalog, ko zna sta sve i u cemu sve jedemo, tako da nije samo Mek u pitanju. Skoro sam saznala, sto me malo utesilo, da je njihovo meso najkvalitetnija govedina. Muz radi u Nestle sladoledima, imaju zajednickog dobavljaca za sirupe za sladoled, i covek mu je strasno nahvalio njihovu proizvodnju, besprekorno je kontrolisana i po svim standardima i procedurama. Volim da verujem da nije ipak tako lose, kao sto pricaju. Puno pozdrava sa Dadeta i tebe i samo nastavite da nas radujete vasim timskim radom :)))!!!
ReplyDeleteDunja, Just Cake Girl, hvala.
ReplyDeleteMonika, pomfrit ni jedan ne valja kad se ohladi, postaje mekan i gnjecav, po meni je to najveca mana, zezas se sa seckanjem i ako ne potrefis da ti bude gotovo sve u isto vreme, dzaba krecenje. Ali dok je topao, zaraza je prava :)
Nale, Marija~Maki, pozdrav! :)
Ne bih da budem nepristojan, pa prvo da vam se svima zahvalim na komentarima, maxividi na linku koji nam je pomogao da saznamo još stvari u vezi sa Mekovim pomfritom, Mignonni na lepim rečima, Dunji što je saznala i nešto korisno, Moniki koja baš i nije ljubitelj (pogledaj Monika kako te gledam:)), Nalei, jer kao i ja, gubi svaku nadu da će se ikad više, na pijaci, pojaviti PRAVI KROMPIR, i na kraju Mariji, koja je priznala da ga voli, isto koliko i JA. Fala ti Marija, uvek je lepo znati da nisam jedini "opičen" :)
ReplyDeleteTo što sušiš krompir to je dobro, jer manje će da prska, ali meni je nešto bez veze da ga sušim samo zbog toga. Veruj mi da sam nekada to radio, i došao do zaključka da nema NIKAKVE razlike ni u brzini spremanja niti u ukusu. Tako da sam rešio da sušenje preskočim, ali ga obavezno operem u 2-3 vode. To jeste važno, da se ne bi lepio.
Što se McDonalda tiče budi sigurna da se u Meku nikad nećeš otrovati. Svaki detalj u proivodnji hrane je tamo osmišljen, i strogo kontrolisan. Čak je i pomfrit pravljen od specijalne vrste krompira. Šteta što ga više ne prže na goveđem loju, jer je loj jedina masnoća koja može da se zagreje na 200 C a da ne gori. Znajući kolko pomfrit "voli" vrelo ulje, mogu samo da zamislim kako je to bio dobar POMFRIT, dok su ga pekli na loju. Mada, kad sagledamo naše navike, pitanje je da li bi se to nama svidelo. Zamisli loj. FUJ.
Evo prekidam...nekim ljudima stvarno treba zabraniti da sednu za tastaturu :)))
Veliki pozdrav za gdina Dade i za Maju koja ga je ugostila, bila je divota čitati vaše međusobne komentare na sajtu becook :)
ReplyDeleteŠto se pomfrita tiče, dodala bih još nešto što mu poboljšava ukus, a to je blanširanje, u ulju naravno. Tako ga mi uvek kod kuće spremamo. Dakle krompir potopiti na jedno 5 minuta u vrelo ulje, zatim ga izvaditi napolje i ostaviti na jedno desetak, pa nazad u vrelo ulje. Dobijete savršen pomfrit. Pokušajte :) Veliki pozdrav od Katarine.
Katarina, uvek me raduje da saznam nešto novo o pomfritu. Međutim kad sam pročitao tvoj način spremanja, setio sam se da sam pre tridesetak godin u Španiji video nešto slično. Koji sam ja ludak, da pamtim 30 godina takve stvari. No, lud ili ne, sećam se da su tamo gde prodaju hamburgere girose i te stvari, uvek imali oveću plastičnu vanglu punu polupripremljenog krompira. To je upravo to tvoje blanširanje. Znači oni su to tako poluspremljeno držali u vangli, pa kad tražiš pomfrit, oni zavate hvataljkom i samo ga ubace u fritezu, punu ulja. Dok ti spakuju onaj hamburger i sipaju prilog, krompir je GOTOV. Ja sam mislio da je to iz dva nužna razloga. Prvo, pomfrit ne pocrni jer je blanširan u ulju pa je ulje tu zaštitni sloj. Drugo, već je polu pripremljen, pa je završnica sasvim jednostavna i kratko traje.
ReplyDeleteNikad nisam imao zamerku na taj Španski način pripreme, ali mi je bilo nešto bez veze da ga koristim u kućnim uslovima, jer mi se činilo da od ta dva prženje ne može ukus baš neznam kolko da mu se popravi, a znam da mu se ukus ne kvari, jer sam ga tamo isprobao u KOLIČINAM. Prvom prilikom ću da isprobam taj tvoj način, ali ću to uraditi kao pravi eksperiment. Pola ću izvaditi a pola ću nastaviti da pečem.
To što je ispećeno, to ću da pojedem uz viršle, jako volim viršle i pomfrit. Taman će i taj tvoj da bude spreman, za probu, pa ako i nema razlike, ovaj tvoj savet je koristan. Naime čim mi dođu gosti nema teorije da naspremam dovoljno pomfrita. Naročito ako dođu sa decom. Uvek mali baksuzi navale na pomfrit i pre nego što večera počne. Posle "odrasli" moraju da čekaju novu turu.
Ovim korisnim trikom, bih se rešio problem brzog spremanja pomfrita za SVE i to istovremeno.
HVALA ti Katarina na dobroj ideji.
Desi se meni da budem i od reči. Naročito kad sam radoznao. I eto napravio sam taj TEST. Pekao jednu solidnu količinu pomfrita (od belog krompira). Posle pet minuta sam izvadio polovinu, a ostatak ispekao do kraja. Još oko 5 minuta. Onda sam to sve pojeo kao što je i red. Uz viršle. To su one Famisove u vakum pakovanju i na njima piše HRENOVKE. Pričam vam sve ovo jer danas je stvarno teško naći prave viršle. Ove liče.
ReplyDeleteNije to trajalo dugo. 10-15 minuta, pa sam onda ispekao i onaj ostatak krompira. I njega sam pekao još oko 5 minuta, i dobio na izgled potpuno jednak krompir kao i onaj iz prethodne ture. I po ukusu je bio isti, tako da je taj test pokazao ono što sam i pretpostavio, RAZLIKE NEMA, ali je to i dalje odličan način da se brzo spremi velika količina krompira.
Hvala Katarina, još jednom.
przeni krumpirici, ah, tko ih ne voli...:)
ReplyDeletecuj, ono sto ja znam o dobrom przenom krumpiru je iduce:
1) biraj sorte s sto manje skroba. skrob je vrsta secera i on gori u vrelom ulju. na taj nacin se dobiva tamno smedi przeni krumpir umjesto zlatnozutog. dakle, tu si u pravu kad kazes da se radi o vrsti krumpira.
2) da bi se dobio onaj klasicni przeni krumpir potrebno ga je prethodno blansirati. ja to ne radim uvijek ali onda kad radim radim to radije kratkim kuhanjem u pari nego kratkim przenjem u vrelom ulju. kod nas na kuharskoj akademiji to smo radili vise u ulju nego u pari iz nekoliko razloga...:)
3) ulje mora biti vruce ali ne prevruce jer onda krumpir gori a ne przi se ravnomjerno.
4) krumpir je potrebno dobro ocijediti od ulja ali nemojte to raditi na slavetama ili upijajucem papiru jer se krumpir onda znoji natrpan jedan na drugoga u hrpi. radije to ucinite u mrezici i protresite ga svakih desetak sekundi. solite ga vruceg i odmah sluzite.:)
ovo sa hladenjem ulju mi i nije bas jasno... kakav je to krumpir onda? mora da je natopljen uljem...:(
:))) ovo me podsjeca na djetinjstvo, nisam pravila pomfrit stoljecima. Uvijek kupijem zamrznuti (i poluprzeni), pa ga samo u rerni dopecem.
ReplyDeleteej frend ako se tebi svidja Mekov pomfrit onda nisi nikas jeo pravi dobro oprzeni i normalan pomfrit ja sam tu gadost jeo samo par puta i NIKAD VISE to ne da nije ukusno vec je i pretanko i preslano i pih brate!!! sto se tice przenja krompira slazem se sa svime sto si reko mada tu ima jos pokoja mala tajna ali ne toliko bitna da i vas time sada zamarao siguran sam da ih svi vi znate!!! ono sto mene interesuje je kako przeni pomfrit obloziti necim kanpr nekom zacinima itd a da to ostane na njemu tokom przenja!
ReplyDeletehvala!
Pa vidiš Mirko, skoro da bih mogao da se složim sa tobom u vezi debljine Mekovog pomfrita. Ne bi mu škodilo da bude malo deblji, ali svako ima svoj ukus, pa se u tu priču ne bih udubljivao. Jasno je meni zašto je McDonalds "morao" da pravi tako tenak pomfrit, brzina priženja se skraćuje za duplo, a to je njima BITNO. Mušterije ne smeju da čekaju. Zar ne? :)
ReplyDeleteŠto se tvog pitanja tiče, ja bih ti predložio da zanemariš moj savet u vezi sa pranjem krompira, nego kad ga pospeš ti m začinima koje spominješ, promešaj krompir i začine, i oni će se zalepiti za krompir, a pošto nisi sprao skrob sa površine krompira, onda će skrob da zalepi te začine i verujem da neće otpasti. Pošto skrob lepi i krompir jedan za drugi (zato sam i dao savet da se dobro opere) takav začinjen pomfrit nećeš smeti da pečeš odjednom nego samo onoliko kolko stane na dno šerpe i to samo jedan red.
Nadam se da će ovo rešiti tvoj problem, mada nisam siguran, jer nikad nisam probao, ali deluje mi da je moguće.
Mirko, ja bih zacin dodala posle przenja, na vreo pomfit u nekoj vecoj vangli, i prostresla malo. Ukoliko je nesto mrvicasto, trebalo bi da se zalepi, bar mi dako deluje.
ReplyDelete