Pavlova

Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan. Duško Radović
 
Moje ime je Maja. Nisam Marija, nisam Marijana. Maja. Kratko, jasno. Nikada nisam imala nadimke. Zgodno je to, naročito kad si dete, pa reaguješ uvek iz srca. Mamajac je moj jedini nadimak, koji ni najmanje nisam volela. Dobila sam ga od tate, koji me je iz čista mira, od neke dragosti i želje da mi tepa, oslovio sa Mamajac! A ja sam se srdačno durila na takvo izobličenje imena. Kog djavola neko ima da se sprda sa mojim imenom? :))


Pre prilično godina, kada sam prvi put zakoračila na net, i negde pokušala da se registrujem, maja je već bilo zauzeto. Odjedom mi je pao na pamet moj jedini nadmak, nekada tako neomiljen. I prijavih se kao mamajac. Obično ljudi pomisle da sam neka mama Jac(a), a zapravo je maMAJAc.

Mada, kad se čita/izgovara, treba da zvuči kao MAmajac, tako je ćale akcentovao.

Ma, nebitno :)

Danas sam mama dva dečaka.

Ko nema bar dvoje dece, najčesčće ne razume da nije kompetentan da deli univerzalne savete o vaspitavanju. Dovoljno je što medicina tretira ljude, pa i decu, kao da smo svi pravljeni na isti kalup, i što mi stvara presiju da je ovo ili ono "normalno" da se desi u tom i tom uzrastu. Samo i uvek statistika, na koju mi samo još fale i saveti onih koji uopšte nisu svesni svoje kratkovidosti.

Nismo svi rađeni od istog testa.

Neko nakvasa brže.

Neko se ispeče lepše.

Neko je žilav i ne da se uopšte raditi.

Neko se zarumeni i pre pečenja.

Neko je...

Moja dva sina su pravi primer različitosti, iako rastu u potpuno jednakim okolnostima. Karakter im je različit. Samo malo se treba zagledati i videti. Deca su ljudi, samo mali. Svako od njih je gotov proizvod.

Mladji sin je ludo tvrdoglav.

Starii je mekši, i pitomiji.

Razlika je samo godinu dana, i uglavnom su stalno zajedno, i u istim okolnostima. Ali narav im je totalno drugačija. Fizički imaju mnogo više sličnosti, nego karakterom.

Pavle je mladji. Nema još četiri godine. Tvrdoglav je i žilav. Ne da se mesiti lako. Uporan je ludo, i neće odustati ni kad vidi da nema nikakve šanse. Ne da na sebe. Obožavam njegovu istrajnost i smelost, čak i onda kada mi se taj osećaj prepliće sa nervozom.

Pravila sam Pavlovu. Kolač/tortu od puslice, slatke pavlake i voća. Odavno mi je u planu, i sad sam je konačno napravila. Pita me malac šta pravim. Ja kažem. Čim sam ugledala njegovo zbunjeno lice, shvatim da ime torte liči na njegovo ime. Pa pokušam da napravim šalu "Da, pravim Pavlovu! Tortu koja se zove kao i ti!"

On me gleda, mrko. Pa zbunjeno. Šta li je ta glavica umislila, ne znam, ali vidim da mu se uopšte ne dopada to što je čuo.

Par sekundi tišine, pa će ljutito "Nije Pavlova!!!" i otrča u sobu!

Ne dozvoljava čovek da mu ime troškarim na neke kolače, bez pitanja! Uvredio se! Skroz! Ajd' sad ti njemu objasni da je to prezime neke ruske balerine, po kojoj je torta dobila ime. Nema šanse!

A meni je sladak, pojela bih ga koliko mi je sladak zbog instinkata koje je poslušao, i potrebe da brani svoje ime, svoj identitet. Pile mamino :)

Pavlova

Sastojci:
za podlogu
5 belanaca
250 g šećera

za fil
250 ml slatke pavlake (može i više)
1 kašika šećera

i još
1-2 kivija
oko 100 g jagoda
oko 100 g borovnica

Postupak:
1. Belanca i šećer umutiti u čvrst šne. Na papiru za pečenje nacrtati krug željene veličine, recimo 20-ak cm u prečniku. Okrenuti papir da strana na kojoj ste crtali bude dole, pa rasporediti šne. Lopaticom dizazi ivice da se dobije oblik činije, mada nije obavezno
2. Peći na 150°C bar sat vremena, ili malo duže, dok se kora skroz ne osuši. Nije strašno ako popuca, jer ta spoljna površina jeste krckava, i krta.
3. U udubljenje sipati slatku pavlaku koja je umućena sa kašikom šećera. Ne treba više, jer je kora jako slatka, a umućena pavlaka treba da ublaži ovu slast. Preko poredjati iseckano voće. Ohladiti i poslužiti.
Napomena: Kora/puslica krcka dok je sveža, posle će u frizideru da omekša, mada će ivica ostati krckava i sutradan. Sredina puslice postaće meka, kao sundjer.

Recept za štampu