Bajadere

Bajadere su klasični i odlični kolačići, prilično popularni među sitnim kolačima, i vrlo zastupljeni na repertoarima srpskih domaćica.

Fusilli sa grgečom

Nedelja. Napolju minus. Zalihe hrane skoro pa nikakve. Nula mesa. Nula jaja. Nula krompira. U frizu pakovanje fileta grgeča, nisam ni znala da imamo. Odavno sam nabavke prepustila dragom, pa tako nekad i nemam pojma šta gajim u zamrzivaču. Testenine uvek ima, mleka i putera isto, i ručak se sam nametnuo. I odlično prošao :)

Fusilli sa grgečom
recept za štampu

Sastojci:
500 g testenine (fusilli ili nešto drugo)
500 g fileta grgeča

za sos
125 g putera
80 g brašna
1 l mleka
2-3 kašičice soli
1/2 kašičice belog bibera
sok od pola limuna

preliv za ribu
3-4 čena belog luka
pola veze peršuna
2-3 kašike maslinovog ulja
sok do pola limuna

za dekoraciju
vlašac
kriške limuna

Postupak:
1. Pripremiti preliv za ribu. Sitno iseckati beli luk i peršun, dodati ulje i sok od limuna, promešati.

2. Mleko ugrejati da bude vrelo, skloniti. Na istu ringlu staviti veći sud sa vodom za testeninu, u dodati 2-3 kašičice soli, i dok se voda greje paralelno pripremati srednje-redji bešamel sos.

3. Priprema bešamela - puter otopiti u šerpi, dodati 80 g brašna i blago upržiti, da zaprška tek malo požuti. Doliti trećinu vrelog mleka, mešajući sve vreme varjačom, sniziti temperaturu ringle, pa kad sos počne da se zgušnjava doliti još trećinu mleka. Mešati sve vreme. Ako ostane grudvica, u ovoj fazi se mogu razbiti mikserom. Doliti i ostatak mleka, pa kuvati još 5-10 minuta. Začiniti solju, belim biberom i sokom od limuna. Poklopiti i ostaviti na isključenoj ringli. Detaljan recept za bešamel sos.

4. Filete grgeča iseći na šire trake ili srednje medaljone, posoliti, ispžiti na malo ulja dok ne dobiju koricu. Paralelno skuvati testeninu, da riba i testenina budu gotovi u približno isto vreme.

5. Servirati. Preko testenine sipati sos, pa poređati komade ribe. Preko ribe sipati preliv od belog luka i peršuna, pa sve posuti seckanim vlašcem. Po želji dodati krišku limuna.

Repete

U Hrvatskoj se pojavio novi kulinarski časopis. A u njemu, gle čuda :) - recepti. Ali ne bilo kakvi recepti. Recepti food blogera. Recepti koje pripremaju žene koje zaista uživaju dok kuvaju, kojima je kuvanje više od obaveznog zadatka, koje vole i da pišu, fotografišu, komentarišu...

Koliko imate kuvara u kući? A koliko njih zaista koristite? Čak i kuvari proverenih autora su uglavnom svedeni na suvoparne brojeve i objašnjenja. Nekako, pred receptom u kuvaru se uvek osetim kao pred recimo, bankomatom. Nema tu priče, ni emocija, ubaciš karticu, ispritiskaš nekoliko tastera, dobiješ ili ne dobiješ pare, okreneš se i odeš. Ništa "Hvala. Molim, nema na čemu". Ništa podpitanja. Nekako je meni to sve hladnjikavo. Kad su pare u pitanju, možda i nije loše da odnos bude takav, ali sa hranom je baš bezukusno raditi na hladno.

Veću težinu od recepta iz štampe uvek mi ima isprobani recept nekoga iz moje okoline, bez daljeg. A najviše onaj koji sam recimo probala kod komšinice pa odmah pitala i zapisala. To je više od sume instrukcija zapisanih na papiru. To je već recept sa pričom. Ništa nije tek tako samo u svemiru, sve je povezano. U vezama i jeste sva suština. "Aha, to su one perece koje sam probala kod Vesne, odlične su bile, i klincima su se dopale..."

Zato volim food blogove. Odjednom je moj komšiluk postao veliki. Imam gde da pronadjem proverene recepte, imam i koga da pitam ako me nešto zanima. Na food blogovima se oseća da iza recepta stoji čovek, stvarni utisci, realne fotografije, komentari... To je za mene prednost nad štampanim receptima, u klasičnom smislu.

"Repete" je prvi kulinarski časopis koji ovaj koncept prenosi na papir. "Repete" nije zbirka recepata, nego ljudi. Tačnije, za sada, žena ;) Žena koje uglavnom nisu profesionalno vezane za gastronomiju, koje imaju svoje redovne poslove, ali koje su istinski zaljubljene u kuhinju, koje biraju šta kuvaju svojim porodicama, i takve recepte preporučuju čitaocima. Recepti sa dušom. To vam je "Repete".

Prvi broj, koji je trenutno u prodaji (u Hrvatskoj) pripremile su Olja, Jasenka, Nevena, Andrea, Dunja, Anita i moja malenkost. Časopis je dvomesečnik. Web i fejs.

Vanilice

Maxivida je kriva. Ona i njene vanilice. Uhvatio me neizdrž da ih i ja što pre napravim, kao dete kad vidi kod drugog deteta novu igračku, pa moooora i ono da dobije.

Vanilice. Koji jednostavan kolačić, a tako neprevaziđeno dobar. Interesantno da ih nikada ne pravim, ne znam ni sama zašto. Par puta godišnje nas baka mog muža natovari vanilicama i onda jedemo kao nezdravi. Baka ih pravi malecke, jedva 3 cm u prečniku, a buckaste, budu otprilike visoke koliko i široke. Mnogo budu slatke tako malene.

Kolač od jabuka

U FBI istrazi je i dalje La Cuisine Creative, ljubazne domaćice Mignonne. Njen blog je prepun finih poslatica prikladnih za posluženja i neke svečanije prilike, ali ovaj put sam se odlučila za kolač od jabuka jer mi je trebalo nešto obično, nešto "za svaki dan". Malo mi je bilo čudno što među sastojcima nema praška za pecivo, nešto sam navikla da ga u kolačima ovog tipa ima.

Kad sam ispekla i probala kolač, učinilo mi se da nije sladak. Tek onako, jedva. I pomislih kako deca to neće ni pogledati, a dragi ionako ne jede te "hlebaste" kolače. A ispalo je da se deci baš jako dopao, i da niko nije imao zamerku na količinu šećera. Biće da sam se ja malo zatrovala prejakim slatkišima, pa pomislila kako ovaj kolač nije dovoljno sladak. Sasvim je dovoljno sladak, i uopšte, odnos sastojaka je skladan.

Dopalo mi se i što u kolač ide vanila, a ne cimet, koji se obično koristi u kombinaciji sa jabukama. Kolač je mekan i divan, i za svaku je preporuku!

Sastojci:
150 g omekšalog putera
150 g šećera
3 jaja
3 kesice vanilin šećera
300 g brašna
oko 600 g sladjih jabuka

Priprema:
1. Jabuke oguliti i iseći na kockice.
2. Mikserom umutiti puter i šećer, dodati jaja i vanilu, još malo mutiti. Umešati brašno i na kraju jabuke.
3. Smesu sipati u okrugli kalup prečnika 25 cm, ili duguljasti kalup za hleb prethodno postavljen papirom za pečenje. Peći na 180°C oko 40-50 minuta, zavisno od debljine testa u kalupu. Ohlađen kolač posuti prah šećerom.

Recept za štampu

Ćufte u sosu by Babić i sinovi

Moj dragi voli da kuva. Onda kad niko više nije očekivao da će se u njemu javiti ikakva želja da nauči da skuva išta osim kafe, na pragu svoje četrdesete, desilo se da je probao, shvatio da mu uopšte ne ide loše, i malo po malo, skroz navukao na kuvanje. Voli da sprema kuvana jela, i ono što na neki način spada u klasiku, čorbice, paprikaš, ajmokac, ćufte u paradajz sosu, punjene paprike, grašak, pasulj, testeninu i razne sosove, zatim pohuje meso, puni batake (ja nikada nisam!), nedavno me iznenadio lovačkim šniclama za koje sam bila sigurna da neće ispasti dobro, a bile su savršene... Nisam sklona da hvalim nekoga ili nešto tek reda radi, pa tako i ovaj put - nije što je moj, ali čovek zaista odlično kuva!

Kiflice

Please, scroll down for English

Fresh from the oven je internacionalna igra za food blogere koji vole testa i peciva, kojoj sam se priključila pre godinu dana. Pravila sam ono što su drugi zadavali kao temu, Mlečni hleb, Stollen, Čokoladne puž hlepčiće, Seljački hleb, Kringel, Pizza testo, Pide, Palenta hleb i Chelsea buns. Došao je red na mene da zadam temu, i odabrala sam kiflice sa sirom. One meke, ukusne i divne.

Recept za ove kiflice je uzet iz mamine sveske. Pravila sam ih mnogo, mnogo puta i garantujem da je recept odličan. Za "ono nešto" zadužen je margarin koji se isecka na komadiće i poređa između kiflica, pa prilikom pečenja kiflice spolja upijaju tu masnoću i dobiju neki poseban šarm.

Margarin se u našoj kući ne troši. Osim kad pravim ove kiflice. Imam loše mišljenje o hidrogenizovanim biljnim masnoćama, i mi hranu pripremamo sa uljem, puterom, mašću... Margarin sam uzimala samo kad znam da mi treba za ove kiflice, jer nisam smela da rizikujem da menjam recept, kad je toliko dobar. Mislim - nisam smela, dok nisam rešila da smem :)

Napravim ja turu kiflica i uzmem puter umesto margarina. Ljudi, to je drugi proizvod. Jestivo je to, ali nema govora o onim savršenim kiflicama. Prvo, puter je osetljiviji na visoke temperature i njemu jednostavno ne prija da ga grejači u rerni tope i peku 20-25 minuta na 180-200°C. Puter pregoreva. Kiflice ga ne upijaju dovoljno dobro kao margarin, i on se peče, peče, i - prepeče. Kad izvučete pleh, tačno se vide tragovi pregrejanog putera, neke tamne mrvice.

Drugo. Kad su kiflice pečene i izvadite pleh iz rerne, na dnu pleha se i dalje se vidi masnoća koja mestimično pliva. To se dogadja i kad se koristi margarin, ali u narednih 5-10 minuta dok kiflice malo dođu k' sebi, margarin će nestati tj. kiflice će ga upiti. A puter neće, ili možda hoće malo. Bez preterivanja - kiflice su za tri klase lošije ako se prave sa puterom, iz ovog mog iskustva gledano.

Prema tome, upotreba margarina u kiflicama je moj kompromis sa samom sobom, i po svemu sudeći, tako će i ostati.

Recept za kiflice sam još ranije objavila na blogu, i reakcije svih koji su proli su bile prilično pozitivne. Toplo savetujem svima koji još tragaju za receptom za najfinije kiflice, da odštampaju ovaj recept i isprobaju ga.
Ovde je round-up, gde se može videti kako su učesnici FFTO napravili kiflice.

I još nešto. Simpatično mi je što vidim na drugim blogovima opise i postavke vezane sa fotografisanje. Ima sigurno godinu dana kako sam poželela da napišem par postova na tu temu, i iznesem svoja iskustva. Pa, kako sam inače "brza", nisam nikada ni napala taj zadatak. Preciznost je moja vrlina i mana, puno vremena umem da potrošim na pripremu za nešto što zahteva realizaciju od 10 minuta, a za pripremu nekoliko postova o slikanju trebalo bi mi dva godišnja odmora. Sa nekim stvarima se čovek pomiri, a sa nekima večito ratuje. Ja nisam ni tamo ni 'vamo, klackam se stalno između samouverenosti da je dobro biti spor i pedantan i razočaranosti što ništa ne mogu u normalnom roku da uradim.

Elem, nisam sad došla da kukam, nego da objasnim ovo što sledi, i što ćete i nadalje tu i tamo viđati. Ja sam foto-amater, neke osnove sam pohvatala. Nedovoljno da bih nekog drugog učila, ali dovoljno da mogu da vam amaterski prepričam konkretan slučaj. Osim samih slika klope o kojoj je reč, kad se setim izmankem se par koraka unazad pa škljocnem i širi plan. Mnogo puta žurim pa zaboravim. Ovaj put nisam :)

Levo - kad god imam priliku, probam unapred da uhvatim kadar kojim ću biti zadovoljna, još i pre nego što je klopa gotova. Ovde je bilo lako, jer sam samo postavila praznu činiju i času sa pivom, pa okinula par puta i videla da je ok, pa sam ostavila sve tako. Kad su kiflice bile spremne, samo sam ih poređala u činiju. Slikala iz tog ugla, i uvek pokušam da uhvatim i jedan "ptičiji" plan. Popnem se na stolicu pa slikam odozgo.

Desno - Trpezarijski sto ima prirodno svetlo sa jedne strane. Bio je šućmurast dan, mada sa sunčanim segmenitma (testo i sirove kiflice su slikane na istom stolu, recimo jedan sat ranije od naslovne slike!) a i već je polako počelo da se smrkava, pa je svetla bilo malo. Postavila sam belu tablu nasuprot prozoru, da odbija svetlost. Nema je na slici, jer dok jednom rukom pridzavam tu tablu, drugom rukom drzim aparat i slikam, uglavnom sve radim sama, pa kad se udaljim nema ko da mi pridržava tu belu tablu :) Narihtala ISO na 400, jer je bilo malo svetla. Nije idealno jer imam osetnog šuma, ali nisam htela da odustanem od prirodnog svetla. Preko stola je bačeno parce crne trevire, elastične, kupljene u prodavnici metraže, među restlovima, uzela sam jer se ne gužva. Sve što treba da se pegla znam da neću nikad upotrebiti. Preko je parče vunene tkanine braonkastih tonova, takođe uzeto iz korpe sa restlovima. Toliko za ovaj put :)

I'm proud to host the November FFTO challenge. I decided to challenge the group to prepare and try one of our family recipes, for super soft mini cheese rolls. Cheese rolls we use to call kiflice are very popular savory little treats here in Serbia. They are usually served as a starter at family meetings, or as a finger food at parties and they are standard offer at city bakeries. Almost each family has it's variation of the recipe, and I'd like to share mine with you. I use to make them out of 1 kg flour, but scaled down the recipe to 500 g of flour for this purpose ;)

Recipe calls for fresh yeast, 20 g, which may be replaced with 2 tsp of instant yeast, or 2.5 tsp of active dry yeast. This is according to net research, not personal experience, so if you have other conversion method, use it. You should use as much yeast as it is usual for 500 g flour (for plain white bread dough). Recipe also calls for sunflower oil, as it is most used type of oil in Serbian cooking habits, but you can use any vegetable oil, which tastes and smells neutral (don't use olive or sesame oil with hard aroma). The final touch for those rolls is baking in fatty environment, as rolls should be surrounded with peaces of margarine, on the baking pan. Please, don't skip this final tip, or you'll end up with just ordinary cheese rolls, the fat they absorb during baking is what gives them extra softness and taste and a kind of "fried" and crispy bottom of the rolls.

Kiflice are usually filled with cheese, but you can fill them with various mixtures of your choice, or you can leave them plain, without any filling. They are still great if not filled at all, because of the dough - the dough is great.

I did my best to explain the technique in details, but if you have any doubts please leave a comment here, or email me at mamajacooks at gmail dot com.

I hope you'll enjoy kiflice, and I'm really looking forward to reading about your impressions if you decide to give them a try!

The roundup

Kiflice - Serbian Mini Rolls

Dough:
500 g all purpose flour
1 tsp salt
20 g fresh yeast (2 tsp instant yeast or 2.5 tsp active dry yeast)
1 tsp sugar
250 ml milk
75 ml sunflower oil
1 egg

Filling:
200-250 g cottage cheese (you may use feta or other fresh cheese)
1 egg white (optional)

And more:
1 egg yolk
1 tbsp milk
100-125 g margarine

Directions:
1. Crush the cheese using a fork. Add some salt if it tastes neutral. Stir the egg white in, if the cheese is too crumbly. Filling shouldn't be runny, but thick and compact, thicker than the cream cheese, and pretty salty.

2. For the starter - dissolve yeast with some lukewarm milk in a cup, add a teaspoon of sugar and a tablespoon of flour, stir to get smooth batter. Set aside at room temperature, or near the stove top, to let the yeast activate and fill the cup.

3. Sift the flour, add salt. Add activated yeast, egg, oil and milk, then combine using a wooden spoon to get smooth dough. The dough seems like too soft and too sticky at the beginning, but don't worry, continue with kneading, and soon your dough should start to separate from the bowl, and thicken. It is not necessary to knead the dough by hands, the wooden spoon works just fine (you may use any spoon, of course, the wooden spoon is common tool for all stirring and kneading works here at the Balkans). Grease the cling film with oil, cover the bowl, and set aside for at least an hour, at lukewarm place, to let the dough doubles in size.

4. Re-knead the dough, divide into 5 equal parts, shape them into balls. Each part should make 8 rolls, so you'll end up with 40 rolls, which should perfectly fit the regular oven pan, if lined in 5x8 order. Flatten each ball by hands over the floury working surface, then use a rolling pin to roll the dough out in a circle, a few millimeters thick. Use a sharp knife to cut the circle into 8 triangles. Take one triangle, stretch it in the air with your hands, to get it extended as much as you can, gently. Put some filling at the triangle base, then fold the edges of the base as shown at pic4, to avoid the filling leak out during baking. Roll. Arrange the rolls at the pan (5x8).

5. Lightly beat the egg yolk with a tablespoon of milk, then brush the top of each roll with the mixture. This is used to prevent forming thick crust, and to improve the color of baked rolls. Sprinkle with some sesame seeds, if you like.

6. Arrange the small peaces of margarine between the rolls, then bake in the oven preheated to 180°C for about 20 minutes. Be careful not to overbake them. Let them cool a bit, be careful as the filling is always more hot then the dough, take a seat in your favorite armchair, and start enjoying the softest cheese rolls ever. And don't think of calories, please :) 

Piroške

Prijatna, ljubazna, srdačna, neposredna, vredna, pedantna, jednostavna... I što bi rekle žene, zlatne ruke ima. Takva je Lana, alias Mignonne, autor bloga La cuisine creative, koji istražujemo u novembu i decembru 2010, u okviru blogo-igre FBI rukavice.

Lanu sam upoznala na Coolinariki pre par godina, a njen recept za Grilijaž tortu, i naročito slika, bili su moja tiha čežnja, duže vreme. Vraćala sam se gomilu puta na to savršenstvo izgleda, iščitavala ne znam koliko puta postupak pripreme i komentare, ali dugo nisam smela da se upustim u tu avanturu. Kad sam konačno odlučila da probam, dodatno sam Lanu propitivala mejlom o ovome ili onome, i na kraju napravih tortu. Nekako. Moja grilijaž torta nije ni blizu njene, ali trebalo je da vidite moj ponos kad sam je završila ;)

Voćna torta

"Danas nam je didan dan, didan dan, didan daaaan..."

Još prošle godine u ovo vreme malac je ovako pevao rođendansku pesmicu, a pre dve godine je čak nije ni pevao, samo je tražio da mu neko peva. Danas, na svoj četvrti rodjendan, pesmicu peva ispravno, a meni skoro da je žao, jer nekako mi se preko noći izmigoljio iz bebe u dečkića.

Uvek se desi da ne slavimo njegov rodjendan. Pavle je asmatičar i par puta godišnje zaglavimo u bolnici. Svaki put to bude nešto uoči rodjendana, i posle nam baš nije do gužvi, i velikih skupova. Mada, ni kad smo zdravi nam baš nije do toga, bar mami nije, da ne govorim u detetovo ime, ali to je druga priča.

Elem, i ove godine smo rodjendan proslavili bez gostiju. Zato sam se odlučila na torticu, a ne na tortu. I to voćnu. Pavle ne voli jake slatkiše i torte. Ali zato mlati voće u velikim količinama. Nije da ga nešto teramo, jednostavno voli voće, dodje sam do činije i uzme sta hoće, pa tako više puta dnevno. Dok stariji brat od "voća" uglavnom voli suve brusnice. Ah da, i čokoladu sa jagodom. Jako su različiti, zaista.

Patišpanj je nastao na osnovu jednog od recepata iz stare Podravka + Dr. Oetker knjižice, Kolači, vaš ponos. Žuti krem je modifikacija krema za princes krofne. Društvo su im pravili kivi i banane. Fila ima jako puno, više nego što bi na prvi pogled izgledalo da jedna tortica od 20 cm prečnika i 2 kore može da primi. Uz tu količinu fila torta je malo ispala drhtava na kraju, ali baš fino kremasta. Umeju te torte sa patišpanj korama da budu suvkaste. Ova definitivno nije bila suva. Ali nije ni nešto naročito lepa na oko, posebno presek koji hoće malo da se smulja prilikom sečenja, pa sam razmišljala da li da uopšte pišem o njoj.

Ipak zapisujem recept. Krem mi se naročito dopao, pa da ne zaboravim šta sam radila.

E, da. Voće sam sekla na krupne komade, sa idejom da kasnije dobijem zanimljive preseke parčića torte, ali ipak je trebalo da isečem voće na sitnije komade, jer je u tanjiru kašičica zapinjala kad naidje na  tu komadešku. Koristila sam sitniji kivi koji sam ogulila, odsekla onaj tvrdi deo na dnu, pa prepolovila, a banane sam sekla na komade dužine 2-3 cm. Dakle, ne preporujučujem tako. Nego sitnije, kao za voćnu salatu. I bilo bi idealno slagati tortu u kalupu sa skidivim obodom. Ja nisam imala odgovarajući pa sam je zidala u vazduhu. Može i tako, ne bude baš idealno oblikovano, ali ne ide na izložbu, šta fali :)

Srećan ti rođendan, pile moje veliko!

Sastojci:

kore
4 jaja
150 g šećera
1 vanilin šećer
100 g brašna
1/2 ravne kašičice praška za pecivo
30 g otopljenog putera

fil
1 l mleka
250 g šećera
3 vanilin šećera
7 žumanaca
2 cela jaja
150 g gustina
125 g putera

oko 500 g kivija
1-2 banane
slatka pavlaka ili šlag

Postupak:
1. 4 jaja, 150 g šećera i vanilin šećer mutiti mikserom oko 10 minuta ili dok se ne dobije svetložuti krem. Dodati brašno prosejano sa praškom za pecivo i otopljen puter, i žicom lagano promešati. Okrugli pleh prečnika 20 cm obložiti papirom koji je blago namašćen sa obe strane, sipati smesu pa peći na 180-200°C oko 25-30 minuta (proveriti čačkalicom). Izvaditi na rešetku i ohladiti. Odseći vrh/ispupčenje da bi kora postala ravna, a onda je preseći na dva jednaka dela.
2. Sedam žumanaca i dva cela jaja lagano razmutiti žicom u većoj šerpi. U to umešati 150 g gustina da ne bude grudvica. Mleko skuvati sa šećerom i vanilin šećerom, pa kad provri sipati preko jaja i gustina, i mešajući kuvati na isključenoj ringli ili sasvim niskoj vatri dok se ne zgusne. Pokriti plastičnom folijom da se ne bi stvorila korica i ostaviti da se potpuno ohladi. Ubaciti omekšali puter i sve sjediniti mikserom.
3. Voće iseći na kockice i preliti sa malo limunovog soka, da banana ne bi pocrnela.
4. Na prvu koru staviti 1/4 fila, pa polovinu voća, pa još 1/4 fila. Tako nafilovati i drugu koru pa ostaviti da se torta stegne u frižideru. Premazati šlagom, ukrasiti komadićima voća.

Napomena: Ako imate sto sa klimavim a sitnu decu sa nemirnim nogama, tortu secite bilo gde, samo ne tu.

Recept za štampu 

Tortu isprobala Ginger Cookies.

Pilav

Pilav je jedno od jela koja me vraćaju u detinjstvo. Volim da vidim krckavu koricu piletine uronjene u pirinač. Sočni prinač. Tek blago zapečen po vrhu.

Deluje jednostavno, ali više puta sam imala priliku da probam (i napravim) pilav kome "nešto fali". Ili nema ukus na meso i ostane bljutav, ili bude previše pirinča u odnosu na meso, ili se pirinačnraskuva pa postane kao sutlijaš...

Dade mi je dao nekih smernica, i dođoh do pilava na koji nemam zamerki .

Korpice od paprika sa pečurkama

Lusitania nam je zadala pečurke kao temu igre ajme, koliko nas je! koju je pre više od dve godine pokrenula Snježana. U sekundi shvatih da se moje iskustvo sa pečurkama svodi na jednu jedinu vrstu pečuraka - šampinjone. Nekako su na našem tržištu šampinjoni najviše trošene pečurke, oduvek. To "oduvek" se odnosi na poslednjih 20-30 godina, dokle moje sećanje dopire, za ranije ne garantujem. Sad na pijaci vidjam i sveže bukovače, pa čak i sveže šitake, i ponekad suve vrganje. Nisam probala ništa od toga, osim vrganja jednom davno. Zapravo se osećam nepismeno kad su pečurke u pitanju, i baš se radujem čitanju recepata ostalih blogera na ovu temu.

U tom svetlu, prilažem jednu salaticu od (gle čuda!) šampinjona. Začinjenih solju i šećerom, sa malo feta sira i nešto nara. Ova kombinacija mi se rodila u glavi, verovatno na principu kombinovanja boja, mada i spoj ukusa se pokazao kao prilično zabavan. Pod uslovom da nemate problema sa semenkama nara kao i generalno sa kiselo-slatko-slanim kombinacijama.

Korpice od paprika sam davnih dana videla ovde (treći primer na linku). Mnogo su mi bile simpatične i ostale su u nekom ćošku svesti evidentirane kao nešto što treba napraviti. Čekale su sigurno preko godinu dana, i evo, dočekale svojih pet minuta. Nije komplikovano napraviti ih, malo ima petljanja oko vađenja semenki mada nije nemoguća misija, ali svakako nije nešto što se može na brzaka. Ustvari možda i može, posle puno vežbe. Što nije bio moj slučaj. Ne ovaj put :)

Sastojci:
6 manjih žutih paprika babura, oko 100 g svaka
400 g šampinjona
2 kašike ulja
1 kašičica soli
3 kašičice šećera
oko 100 g očišćenog nara (jedan srednji nar)
50 g feta sira
rukola ili peršun, za ukras

Postupak:
1. Paprike oprati, odseći peteljke. Okrenuti ih peteljkom nadole. Napraviti vertikalni rez počev od vrha do polovine visine paprike, a i drugi isti takav na 1 cm od prvog (oba otprilike na sredini širine paprike). To će biti drška korpe. Zatim napraviti horizontalni rez sa desne strane, na polovini visine paprike, pažljivo, do onog vertikalnog reza. Skinuti tu kapicu pa isto ponoviti i sa leve strane. Na kraju ostaje paprika koja je presečena po polovini visine, ali ima na sredini deo koji glumi dršku korpice. Pažljivo ukloniti semenke kašičicom (pomoćiće ako se nožem malo raseče grudva od semenki). Isprati pod vodom da se uklone ostaci semenki. 
2. Očistiti nar.
3. Pečurke iseći na kockice, posoliti kašičicom soli, pa prodinstati na dve kašike ulja dok ne omekšaju (7-8 minuta). Pred kraj dodati šećer i promešati da se otopi. Kad se ohladi ocediti od tečnosti, ako nije skroz uvrila tokom dinstanja.
4. Preko pečuraka ravnomerno sipati nar i izmrvljenu fetu. Ne mešati (samo zbog estetike, da se ne smulja sve od fete). Ovom mešavinom puniti korpice, u koje se prethodno može staviti listić rukole, peršuna ili neke druge zelene travčice.

Recept za štampu

Karamel preliv a la McDonald's

Recept za domaći karamel sos, sličan onome koji dobijete kad poručite sladoled iz meka, samo još malo bolji :)

Chelsea Buns

Please, scroll down for English

Moje starije dete (5 godina) obožava suve brusnice. Kad ga pitam šta bi za doručak, odgovor je skoro uvek "Corn Flakes sa brusnicama!". Stavimo mi tu i lešnika i badema, i malo meda, super to bude hranljivo. Iako voli sve to, uvek prvo peca brusnice po činiji, pa posle jede ono ostalo. Tako da, čim smo za temu FFTO dobili Chelsea Buns, zadate od strane Wendy sa Notes from the Quirky Kitchen, znala sam koje suvo voće će ići u ove ružice.

Medju učesnicima ove igre najviše je Engleza, i vidim da su svima evocirale neke uspomene na detinjstvo, kad su čuli šta je tema za ovaj mesec. Wikipedia kaže da su Chelsea Buns nastale (pogodite!) u delu Londona zvanom Chelsea, i da se pune suvim groždjem i drugim suvim bobicama. A ja vam kažem da su ovo sasvim fine ružice od mlečnog testa a punite ih čime hoćete. Testo je jako lepo i ukusno, jedino što brusnice hoće da ispadaju iz peciva, u toku jela, jer nisu "srasle" sa testom nego su samo lagodno zarobljene unutra. Ja bih ovo drugi put posipala šećerom i lešnikom, ili čak lomljenim lešnik grilijažom, tj. nečim sitnijim. Inače, recept je odličan.

p.s. U novembru im ja zadejem temu, i dobiće da prave kiflice sa sirom :)

Sastojci:

Testo:
250 g brašna
25 g šećera
1/4 kašičice soli
25 g omekšalog putera
10 g svežeg kvasca
1 jaje
100 ml toplog mleka

Punjenje:
25 g omekšalog putera
60 g šećera
100 g suvih brusnica, suvog grožđa, ili drugog suvog voća

Postupak:
1. U vanglu staviti brašno, šećer, so i kvasac razmućen sa kašikom mlake vode. Dodati omekšali puter, jaje i mleko. Umestit mekše testo, varjačom. Pokriti plastičnom folijom i ostaviti na sobnoj temperaturi dok se testo ne udvostruči.
2. Radnu površinu posuti brašnom, pa razviti testo u pravougaonik dimenzija približno 30x22 cm. Premazati omekšalim puterom, posuti šećerom. Rasporediti suvo voće i blago ga utisnuti u testo. Zaviti u rolnu po dužoj strani, ivicu "zalepiti". Okrenuti rolnu slepljenom ivicom na dole, pa iseći na 7 jednakih delova. Prilikom sečenja testo se ne sme mnogo pritiskati nožem, da se ne bi deformisalo, nego oštrim nožem treba praviti više pokreta napred nazad, bez pritiskanja. Nož umakati u brašno posle svakog isečenog parčeta, a ako ima zalepljenog testa nož prethodno obrisati.
3. Rolnice ređati sečenom stranom na pleh postavljen papirom za pečenje. U pleh prečnika 20 cm staje 6 rolnica u krug i jedna u sredinu. Ostaviti da narastu, i zalepe se jedna uz drugu.
4. Peći oko 20 minuta na 180-200°C.

Recept za štampu 
Roundup

November challenge for FFTO were Chelsea Buns, chosen by Wendy of Notes from the Quirky Kitchen. I noticed how those rolls reminded many of English FFTO participants to childhood, so I guessed those are really worth trying.

And I was right. My 5-year old son is a big fan of dried cranberries, so we used them for the buns. My only change in the recipe was the use of plain caster sugar instead of muscovado, as I couldn't manage to find any. The buns were boy's favorite food for a day and a half, as he had it warm for dinner, then tomorrow for breakfast and again for dinner. So, thank you, Wendy, for feeding my son :)

Chelsea Buns

Ingredients:

dough
250 g flour
25 g caster sugar
1/4 tsp salt
25 g softened butter
10 g fresh yeast
1 medium egg, beaten
100 ml warm milk

filling
25 g softened butter
60 g sugar
100 g dried fruit

Directions:
1. Dissolve yeast in the cup with a tablespoon of lukewarm water. Combine the flour, sugar, salt and yeast into a mixing bowl. Make a well in the center and add the softened butter, egg and milk. Mix to make a soft dough. Cover and prove until doubled in size.

2. Flour your work surface, and roll out the dough to a rectangle measuring about 30x22 cm. Spread the softened butter as evenly as you can over the dough. Sprinkle the sugar and the dried fruit on top, and gently press it into the butter. Roll up the dough along the long edge. Seal the edge. Turn the roll over so that the seal is underneath and divide the roll into 7 equal buns.

3. Place the buns, cut side down, into the buttered and lined 20 cm round tin, and leave to prove until the dough has doubled in size, and they have all joined together into one big Chelsea bun muddle.

4. Bake for abot 20 minutes in the oven preheated to 180-200°C.

Lazanja

tekst: Dade
foto: mamajac

Ne bez razloga, lazanja spada u jedno od najpopularnijih jela koje smo uvezli iz Italije. 

Otmenije zvuči od špageta, a boga mi, i bolja je. 

Teško mi je to da priznam jer obožavam špagete bolonjez. Može biti da grešim, ali mislim da je to najbolji italijanski izum. Pošto su špagete u stvari toplo predjelo, a bečka šnicla sa pireom jednostavno mora biti na prvom mestu, počasno drugo mesto u mojoj opičenoj hijerajhiji najboljih jela zauzima lazanja.

 

Slatki pire od pasulja

Pre jedno par stotina godina, probala ja kod drugarice neki kolač, zapravo tortu, i baš mi se dopalo. Pitala za recept, a ona mi kaže da je ta torta od krompira!? Bejah u čudu neko vreme, pa posle shvatila da je krompir dobra podloga, i za slano i za slatko. Skrobast je, brašnjav, daje punoću. Svarila ja tu ideju, krompir u kolaču.

Kobasice u testu

U igri FBI rukavice pod istragom je blog Just good food koji piše Nada. A kod Nade vrlo lepa zbirka recepata i fotografija. Jede se konkretno. Dezerata ima pregršt, a preovladjuju kremasti kolači, kao i kolači i torte sa jagodama. Što bih volela da je sada juni, i da napadnem bar neku od tih divnih jagodičastih poslastica.

Ali nije. Jesen je. Čim malo zahladni, samo gledam šta bih jela, po mogućstvu nešto slano, mesno i jako. Ovo sam znala da ću praviti čim sa ugledala kod Nade, jer odgovara zahtevu, a i jednostavno se sprema. U mom slučaju bilo je još jednostavnije nego po Nadinom receptu, jer nisam kobasice motala u slaninu, šta ću, imala sam takav komad da nikako nisam mogla da isečem duge trake, tako da sam slaninu samo prepržila i pobacala po dnu vatrostalne činije, preko poređala malo propržene kobaje, zalila testom, pa u rernu. Testo se u rerni jako naduje, ali sve se to posle vrati.

Fin i jednostavan ručak, svakako preporučujem!

Sastojci:
100 g slanine
oko 500 g kobasica (koristila sam srpske)
130 g brašna
1 kašičica soli
pola kašičice praška za pecivo
3 jaja
300 ml mleka
pola veze svežeg peršuna

Postupak:
1 . Uključiti rernu na 200°C.
2 . Pomešati brašno, prašak za pecivo, so, jaja, pa mešajući dodati mleko, i na kraju peršun. Ostaviti da odmori 30 minuta.
3. Za to vreme propržiti slaninu, i poredjati na pleh. I kobasice propržiti par minuta, da uhvate boju. Poređati preko slanine pa sve preliti testom.
4. Peći oko pola sata.

Recept za štampu

NY style Cheesecake

Recept za njujorški čizkejk i osvrt na početničke greške - kako u pripremi tako i u očekivanjima

Palenta hleb

Please, scroll down for English

Razne sam vrste hleba pravila, ali ovakav nisam. Kad sam u receptu videla da se koristi palenta, pomislila sam na grubo mleveno kukuruzno brašno, ne na kuvanu palentu. A ono - kuvana palenta se koristi.

Recept sam pratila, što se tiče sastava, jer samj hleb pravila u okviru igre FFTO, u kojoj svakog meseca pravimo nešto testasto. Recept je zadala Becky sa bloga Fraxknits, a preuzet je iz knjige Bread.

Postupak, priznajem, nisam ispratila do kraja. Pisalo je da se mesi rukom, i da se na kraju formiraju dva valjka i upletu. Meni je to bilo nemoguće. Premekano je bilo testo, ne volim da brljam ruke sa tako mekim testom, jer se sasvim lepo umesi i varjačom. A i kad je testo tako meko, pola ostane na ruci, pa i to mešenje nije mešenje, nego borba sa lepljivom smesom! Pritom se tražilo da se u skuvanu palentu umesi polovina belog brašna, pa to ostavi da kvasa, pa posle druga polovina brašna, pa opet da kvasa, pa... Mislim, čemu? Ja sam umesila sve odjednom, i ostavila 2-3 sata na toplom, i testo je šiznulo koliko se aktiviralo, deluje da mu je bilo sasvim dosta jedno dizanje. Nije dvaput obavezno sinonim za bolje ;)

Pošto je bilo meckavo i lepljivo, ja sam ga samo preručila u četvrtasti pleh za hleb i tako ispekla. Ništa uplitanje, ništa premazivanje. I izašlo je nešto jaaaaako meko i vazdušasto, sa jednom dozom "gumaste" sredine, koja podseća na onu iz seljačkog hleba. Soli ovde ide junački, mislim da su malo preterali, 1.5 kašičica na 225 g brašna i 50 g palente! Preslano je to. Drugi put stavljam jednu i to baš ravnu kašičicu. Korica je meka i tanušna. Palenta se ne raspoznaje onako, nasamo, ali vidi se da je hleb žući nego običan, a i ukus je nekako lepši. Jako, jako ukusan hleb! Svakako probati!

Moja jedina prava zamerka je - količina. U tim stranim knjigama o testu svi prave neke hlebiće od 200-ak g brašna. Mislim, ja bih ovu meru odmah bar duplirala, jer onako se ne isplati praviti. Na vremenu se ne štedi ništa, a grejati rernu za hlebić koji ceo ode za večeru i još ostanemo gladni - nema smisla. A i bude nekako nizak, u klasičnom kalupu. Tačno mu fali još toliko zapremine, da liči na hleb :)

Pritom, koristim priliku da jednim udarcem klepim dve muve, pa ovaj recept šaljem i Mihaeli, domaćici igre ajme, koliko nas je!, a koja nam je kao temu za septembar zadala kukuruz.

Sastojci:
50 g palente
300 ml vode
15 g kvasca (oko 1/3 kocke)
1 kašičica meda
225 g brašna
25 g putera
1 kašičica soli

Postupak:
1. Palentu i 250 ml vode staviti da se kuva. Kad provri sniziti temperaturu i kuvato 2-3 minuta, uz stalno mešanje. Ostaviti da se malo ohladi.

2. U šolji pomešati kvasac sa kašičicom meda i ostatkom vode. U sud za mešenje prosejati brašno, dodati so. Umešati razmućen kvasac, pa skuvanu palentu i rastopljen puter. Varjačom umestiti glatko testo, bez grudvica. Testo će biti meko i lepljivo. Pokriti nauljenom plastičnom folijom i ostaviti 2-3 sata, da naraste.

3. Premesiti varjačom. Kalup za hleb postaviti papirom za pečenje, pa sipati testo i rasporediti. Rernu uključiti da se greje na 200°C, a testo ostaviti na šporetu da koristi toplotu rerne i još jednom naraste, oko pola sata. Peći oko 30 minuta na 200°C, ili dok hleb ne dobije svetlo braon koricu. Ohladiti na rešetki pre sečenja.

Recept za štampu
Roundup

I used to knead various breads, but neither of them called for polenta. The recipe originates from book called Bread, and chosen by Becky from Fraxknits, as a September FFTO challenge.

I have followed ingredients and measurements precisely, but shortened the preparation, for two reasons. The first one, the dough was too soft and sticky for me to knead by hands and to shape anything out of it. Another reason is - saving time. I mixed dough ingredients all at once, and set it aside for 2-3 hours, for rising. I skipped the topping part, too. 

The bread turned out really nice! I like the middle with bit of gummy texture. It tastes a bit too salty, so I'd use 1 tsp of salt next time, instead of 1.5. And I must complain about the volume! This is tiny, small bread that we ate for dinner completely, not a single crumble survived :) Here in Serbia people are used to eat lot of bread, and to combine it with every meal. My bread was pretty flat, as bread mold wasn't filled completely. But, the taste of this bread was a new experience for me, and I really liked it very, very much. Thank you, Becky!

Polenta Bread

Ingredients:
50 g polenta
300 ml lukewarm water
15 g fresh yeast
1 tsp clear honey
225 g white bread flour
25 g butter
1 tsp salt

Directions:

1. Mix the polenta and 250 ml of the water together in a pan and slowly bring to the boil, stirring continuously with a large wooden spoon. Reduce the heat and simmer for 2-3 minutes, stirring occasionally. Set aside to cool for 10 minutes, or until just warm.

2. In a small bowl, mix the yeast with the remaining water and honey until creamy. Sift the flour into a larger bowl, add salt. Add the yeast mixture, then gradually stir in the polenta mixture and melted butter to combine. Knead using a wooden spoon for about 5 minutes, or until smooth and elastic. Cover the bowl with lightly oiled cling film and leave the dough to rise in a warm place for 2-3 hours or until it has doubled in bulk.

3. Re-knead with a spoon. Line the bread pan with a baking paper, and pour the batter in. Let rise for at least half an hour, at the stove top, while preheating oven to 200°C. Bake for 30 minutes or until light golden. Cool on a wire rack.

Pavlova

Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan. Duško Radović
 
Moje ime je Maja. Nisam Marija, nisam Marijana. Maja. Kratko, jasno. Nikada nisam imala nadimke. Zgodno je to, naročito kad si dete, pa reaguješ uvek iz srca. Mamajac je moj jedini nadimak, koji ni najmanje nisam volela. Dobila sam ga od tate, koji me je iz čista mira, od neke dragosti i želje da mi tepa, oslovio sa Mamajac! A ja sam se srdačno durila na takvo izobličenje imena. Kog djavola neko ima da se sprda sa mojim imenom? :))

Čorba od karfiola

Još rezultata čišćenja drafts-a. Vrlo jednostavna čorbica, a sasvim koretkna. Nemam šta više da kažem, i ovo će biti moj ubedljivo najkraći post na blogu :)

Kukuruzno pizza testo

Gomilaju mi se postovi u drafts-u. Nekad nešto napravim, pa samo zapišem u drafts-u mere, koliko sam čega stavila, da ne zaboravim, a kasnije ću da pišem post. Pa ga nikad ne završim, nego dodje nešto "preče". Sad pravim čistku tamo, i gledam šta može da preživi, a šta da koknem :)

Evo nečega iz drafts-a, što može da preživi. Testo za picu, malo drugačije. Deo brašna zamenjen kukuruznim brašnom, a u testo dodat beli luk. To je bilo stvarno dobro, smazalo se za tren. Da li baš zbog malo drugačije kore, ili zbog konkretnog fila - to baš ne bih mogla znati :) ali vredno je zapisivanja, jer smo bili zadovoljni.

Recept šaljem Mihaeli, koja je ovog meseca domaćica igre ajme, koliko nas je!, a za temu je odabrala kukuruz.

Sastojci:
300 g mekog brašna
100 g kukuruznog brašna
1 ravna kašičica soli
3 čena belog luka
1/4 kocke kvasca (10 g)
1 kašičica šećera
20 g putera
200 ml vode

2 kašike paradajz pirea + kašika soka od paradajza
100 g suvog mesa
100 g pečuraka
100 g kačkavalja
2 kašike kajmaka
nekoliko maslina

Postupak:
1. Kvasac razmutiti sa malo vode i kašičicom šećera, ostaviti na toplom mestu da se aktivira i duplira zapreminu. Pomešati obe vrste brašna, dodati so, razmućen kvasac, sitno iseckan beli luk, otopljen puter i vodu. Zamesiti glatko testo, posudu pokriti plasičnom folijom i ostaviti na toplom mestu da narasta bar sat vremena. Premesiti i rastanjiti na veličinu pleha od rerne (ova mera je taman da se dobije pizza podloga srednje debljine, ne mnogo tanka - ako volite tanje testo, smanjite količine).
2. Paradajz pire razmutiti sa kašikom paradajz soka, ili obilčne vode, tek da se dobije gustina koja nije prečvrsta za razmazivanje. Namazati testo. Odozgo pobacati iseckano suvo meso, pečurke isečene na tanke listiće, i male hrpice razmućenog kajmaka. Narendati kačkavalj i poredjati maslinke.
3. Peći u rerni koja je prethodno zagrejana na maksimalnu temperaturu, dakle 250°C u klasičnim kućnim rernama. Ako rerna ima ventilatore, koristiti ih. Pizza traži kratko pečenje, do 10 minuta, i visoku temperaturu. Dok je vruća, po želji narendati još malo kačkavalja.

Recept za štampu

Čokošljivopita

Pita sa šljivama, napravljena na isti način kao pita od kajsija tj. univerzalni voćni tart. Prhka kora, fil od voća, ovde sa dodatkom čokoladne glazure. Šljiva i čokolada su vrlo skladan par. 

Krompir trilogija - Krompir pire

tekst: Dade
foto: Maja

Obariš krompir, izgnječiš i sipaš mleko. Jednostavno da ne može biti jednostavnije. Kako onda objasniti činjenicu da u svom životu, nikad i nigde nisam jeo dobar krompir pire, osim kad ga sam spremim? I da se razumemo nešto. Nisam prepotentan. Delujem ponekad tako, ali nisam. To što nigde nisam jeo dobar krompir pire, ne znači da NIKO ne zna da napravi pire, sem mene. Netačno potpuno, mnogo ljudi pravi odličan pire, nego sam ja imao nesreću da me nikad niko nije zvao u goste i ponudi mi pire. Uvek nekakvo pečenje, sarme, pihtije... ali pire niko ne pominje :))) A vala i kakav pire prave, bolje i da ga ne pominju. Moram malo da budem zajedljiv. Jednom sam u nekom "ekskluzivnom" restoranu poručio bečku i pire (koje iznenađenje!) i doneli mi krompir izgnječen u toj vodi u kojoj se kuvao, odozgo stavili malo putera. Nisam mogao da verujem....

Nego, da ne dangubimo. Naučiću vas kako se pravi krompir pire. Nije to teško.

Krompir trilogija - Pomfrit

tekst: Dade
foto: Maja

Površno gledano, ima li ičeg lakšeg? Isečeš krompir na štapiće i baciš na ulje. Ili, još bolje, u fritezu. I kroz 10-12 minuta pomfrit je gotov. I jeste jednostavno. Skoro da ne može biti jednostavnije. ALI.

Svi ste probali onaj pomfrit kod McDonald'sa. Savršen. Hrskav, a mekan. Žuta boja. Nije puno natopljen uljem. Čudesan pomfrit. Koliko vas je uspelo da napravi baš takav pomfrit? Nisam ni ja, da se razumemo. Možda jednom ili dvaput u životu. Međutim, za razliku od vas, ja sam sebi postavio i ono nezgodno pitanje. ZAŠTO? Zašto ja ne mogu da napravim isti pomfrit kao onaj koji jedem u Meku?

Krompir trilogija - Krompir u gaćama

tekst: Dade
foto: Maja

Nije ni malo lako gostovati kod Maje. Maja je lepo uredila svoj blog. Ume i da piše i da napravi lepu fotografiju. Ja volim njen blog, uživam dok čitam i recepte i iskreno mišljenje o tome što je upravo napavila. Zato mi je teško da donesem odluku o gostovanju na takvom mestu. Nisam ja dostojan da gostujem tu.

Verujte, dao sam sve od sebe da je odgovorim. Ne vredi. Uvrtela je sebi u glavu kako ja umem da pišem.. Ma, nema teorije da odustane, uporna k'o mazga. "Hoću da gostuješ, sa pečenim sarmama, na mom blogu..." I šta ćeš? Rešio sam da joj ispunim želju. Čuj, "rešio", morao sam. Ne znam da li ste imali prilike da vidite Maju? Metar i žilet, nema šta da je vidiš. A energična i uporna... Na kraju bi me još i tukla. Zamislite, ustanem ujutru, a oko plavo. Ovolika šljiva :)))

NY Cheesecake u pokušaju

Poslastice od sira su u Srbiji i dalje polu-tabu. Cheesecake je ipak uspeo da se izbori za pažnju, čak i medju okorelim nepriznavačima kolača koji nemaju osnovu od bar deset jaja i pola kila oraha. Ali, kad domaćica u Srbiji napravi cheesecake, to će najverovatnije biti neka nepečena varijanta čiji je fil od krem sira i slatke pavlake, stegnut želatinom. Što je ODLIČNO, da ne bude zabune. Naročito kad je sa višnjama. A i sa kajsijama vredi. A i sa prelivom od jagoda je super. Ali tradicionalni cheesecake (ne volim reč tradicija ni one izvedene iz nje, jer je užasno silovana i srozana, ali nemam bolju!) je ipak nešto drugo, to je kolač koji se peče, ima tonu sira, i nešto manje šećera i jaja. Čuven je njujorški. A recepata za njega - milion.

Iščitala sam nekolicinu recepata po netu, napravila mini anketu medju drugaricama koje žive ili su živele u USA, i odlučila se za ovaj. Zašto baš za ovaj, ne znam, mislim da su me slike privukle a i videla sam da je recept detaljan, i ne deluje kao odnekud prepisan nego baš prepričan i objašnjen. Odštampala sam ga i krenula. Prerečunavala sam mere iz lbs/cups u grame, i zapisivala rukom pored. Iz nekog razloga sam pored 1.5 cups sugar stavila 500 g šećera, i apsolutno se ne sećam da li sam namerno povećala meru ili sam recimo greškom pročitala 2.5 cups - ne znam. Ima tome par meseci.

I šta se desilo? Moj cheesecake je bio poluuspešan. Lepo je to bilo, u smislu ukusa. Jak ukus, pun ukus. Ali kora od keksa se totalno razmekšala od vode koja je izašla iz sira. Fil se lepo ispekao i stegao (i "lepo" popucao!) ali očigledno je, dok još nije počeo da se steže, onoliki šećer izvukao vodu iz fila, i kora je sirota skroz nedužna postala gnjeckava.

Tako sam ja sklonila ovaj recept sa dnevnog reda. I da nisam tu koru upropastila, ostao bi problem sa pucanjem fila. "Potražiću drugi recept", pomislila sam, i prešla mislima na nešto drugo.

Nedavno vidim NY Cheesecake kod Melrose. PRELEP. Odmah sam se setila ovog mog jadnička, i uzela da proverim sličnosti i razlike u receptu. I naravno. Nema pola kile šećera kod Melrose, nego oko 350 g, na gotovo identičnu količinu sira i jaja. Rešila sam da će sledeći NY cheesecake biti po tom receptu, ali da prvo u(b)logujem ovaj slučaj, za opomenu sebi i drugima da ne treba menjati recept pri prvom pravljenju, ma kako super-opravdano zvučala ideja da se nešto promeni. Ko zna koja genijalnost je mene navela da drastično povećam količinu šećera, šteta što se ne sećam. Možda je stvarno bilo nešto genijalno, u datom stanju svesti i položaju zvezda.

Bez smeha, molim. Moram nekako da se utešim, a mrzim da lažem. Ovako još i ne zvuči loše :) Update: Napravila sam ponovo njujorški čizkejk, po receptu od Melrose, i sad je pravi!