Žito sa šlagom

Svima koji slave Božić - srećan Božić!

Mi ne slavimo, mada poštujemo. Obično idemo kod familije mog muža, malo se okupimo, družimo, ručamo zajedno, i sve to zajedno je jedan lep događaj. Ove godine su moji momci otišli bez mene, jer sam poslednja u nizu za odrađivanje nekog virusa koji nam se uselio u kuću još sredinom decembra. Prvo jedno dete, pa drugo, pa muž, svi su ga već odradili. Delovalo je da će me zaobići, ali ipak se viruščić izborio za svoje mesto u svakom od nas. Dobro, nek' svako radi što mora, ja sam ga primila prijateljski, evo i žitom sam ga poslužila, pa da ga vidim sad koliko dugo će mu biti zabavno boraviti u meni ;)

Pošto imam jedan miran dan, bez buke i trke, uzeh da napišem post. Na neki način uklapa se čak i u današnji praznik, jer kuvano žito ima ritualno značenje. Doduše, žito se prinosi u slavu bogu i za pokoj duše umrlima, nije baš božićni simbol, nego slavski. Inače, žito koje se sprema za slavu se nikad ne ukrašava šlagom, i treba da se oblikuje u poluloptu, jer simbolizuje hleb.

Za nas nevernike je svejedno :) Meni je žito lepa i zdrava poslastica, i tako je i služim, kao dezert. U čaši ili činijici, sa šlagom.

Napraviti žito je jako jednostavno. Potrebne su jednake količine žita, oraha i šećera. Žito se najpre namoči preko noći, sutradan skuva, zatim ispere, ohladi i samelje. Dodaju se šećer i mleveni orasi, i servira po želji. Moj šlag zapravo i nije bio šlag, već mešavina slatke i kisele pavlake, jer lično obožavam te kiselkasto slatke kombinacije. Ukrasi se po želji, recimo polovinom oraha.

Znam da će vas zbuniti ovaj crveno-ljubičast orah, i mene je zbunio kad sam videla prvi put. Slučajno sam imala sreću da dodjem do malo tih, blesavo obojenih. Mislim, nisu obojeni, takvi izadju iz ljuske, stvarno. Ali retko se naidje na njih.

Osim što u žito ide dosta šećera, druga dva sastojka se mogu smatrati jako zdravim i hranljivim, i ovaj dezert zapravo može biti obrok, doručak ili večera. Žito daje priličan osećaj sitosti. I ne može se jesti na brzaka, jednostavno zahteva žvakanje. Što uopšte nije loše, za nas koji umemo da preteramo sa slatkišima :)

Sastojci:
500 g žita/pšenice
500 g (prah) šećera
500 g mlevenih oraha
šlag i polovine oraha, za ukras

Postupak:
1. Žito dobro oprati u vodi, pa nalliti čistom vodom i ostaviti preko noći da omekša. Sutradan promeniti vodu i skuvati na tihoj vatri dok zrno ne bude skroz mekano. Otprilike dva sata, može biti i kraće i duže, probajte, mora biti meko. Dodavati vodu po potrebi, od dugog kuvanja hoće da uvri.
2. Kuvano žito isprati hladnom vodom i ostaviti da se ocedi. Starije domaćice rasprostru žito na stolnjak ili čaršav, da zrna budu razdvojena i tako se suše. Ja sam samo ostavila u cediljki da se žito dobro ocedi i prosuši na vazduhu, sat-dva.
3. Žito samleti na mašini za meso. Biće suvo i gusto. Dodati šećer i izmešati. Šećer će odmah izvući svu "nevidljivu" vodu i cela smesa će postati osetno mekša. Žito sa prah šećerom je upotrebljivo odmah, dok sa kristal šećerom treba malo vremena da se šećer rastopi, da ne bi krckao pod zubima. Nakon šećera umešati mlevene orahe. Može se malo zamirisati vanilin šećerom ili muskatnim oraščićem, ja nisam. Smesu dobro utabati i zaštititi je od vazduha. Servirati po želji sa šlagom, ili mešavinom šlaga i kisele pavlake, i ukrasiti polovinom oraha.

Napomena:
Ovo je velika mera, i ako žito spremate za svoj ćef a ne za slavu, poslušajte moj savet i ne smanjujte meru, nego pola odmah zamrznite. Žito se odlično zamrzava, a šteta je vaditi i sklapati mašinu za mlevenje mesa za recimo 250 g žita, duže traje sklapanje/rasklapanje nego samo mlevenje!

Recept za štampu

I pogled na korak iza.