Tamni kolač sa belom čokoladom

Da li krajem svake godine pravite planove za narednu? Da li to radite naglas, ili u sebi, ili zapisujete u neku sveščicu? Držite li se kasnije tih planova, ili ih iz godine u godinu prepisujete?

Spadam u grupu onih koji ne praktikuju da prave planove na godišnjem nivou. Volim ja da planiram, da smišljam šta ću, i kako ću... Ali ne volim da zadajem rokove, niti da beležim išta od toga. Imam osećaj da ako planove zapišem, oni dobijaju na težini i moja odgovornost raste, a najčešće ne zavisi ništa samo od mene. Ovako dok su planovi zapisani samo u glavi, lakše ih pretumbam, a da nikom ne objašnjavam zašto i kako. I naravno, lakše odložim njihovu realizaciju.

Ove godine sam zapisala par zadataka. Nisu to krupni zadaci, niti vuku neke korenite promene. Uvek mi je na umu Duško Radović i izvanredan aforizam Početak svake sreće je u srećnom izboru želja. Pažljivo sa željama, bez zaletanja. Dovoljna je promena što sam se rešila da ih zapišem, a jedna od njih se odnosi na kuvanje i blog. I glasi ovako.

U 2011. neću kupiti nijednu novu kulinarsku knjigu, dok ne isprobam bar po dva recepta iz svih kupljenih u 2009. i 2010.

Heh, da. Mnogo volim da skupljam knjige sa kulinarskom tematikom. Listam, bistrim, parim oči, ali iz nekog neobjašnjivog razloga retko nešto spremem po tim receptima. Uvek dajem prednost internetu, i receptima sa čijim se (iz mog ugla) autorima može popričati, postaviti im neko pitanje itd. I tako su knjige počele da se gomilaju, moja strast za kupovinom istih se ne smanjuje, a realne koristi od njih - nema.

Nekada je to bilo puko skupljanje svega što je "jestivo", sitnih brošura, časopisa... Sad ne kupujem bilo šta, umem sate da provedem u knjižari samo na odeljku sa kulinarskim knjigama, a otkako sam dovoljno savladala kulinarski engleski da mogu da ga čitam bez problema, samo strana izdanja i kupujem. Neuporedivo je šta mi ona nude, i po kojoj ceni, u odnosu na domaća izdanja. Kasnije mi je ponuda stranih knjiga po knjižarama postala tesna, i jurila sam dve knjige preko Amazona, a jednu sam baš jurila, jer je starije izdanje, i može se naći samo polovna, platila sam debelo... I tu sam shvatila da sam preterala. Imam toliko materijala, a ne koristim ga. I zabranila sam sebi da kupujem nove knjige, dok bar minimalno ne upotrebim stare.

Za manje od 8€ usvojila sam knjigu sa naslovom The Chocolate and Coffee Bible, sa preko 300 recepata i detaljnih postupaka pripreme, propraćenih sa 1000 i više kvalitetnih fotografija. Uz opsežne uvode i istorijate o čokoladi i kafi kao namirnicama, ova knjiga zaista jeste svojevrsna biblija.

Ovaj post je prvi delić samonametnutog domaćeg zadatka. Recept je malo izmenjen, tj. prilagođen stanju na zalihama namirnica u trenutku pripreme. U originalu se zove Hot Chocolate Cake, jer se kolač služi topao, i uz topli sos. Ja sam ga zabeležila pod drugim imenom, jer to toplo stanje kolača traje suviše kratko, i veći deo se ipak pojede u onom drugom, ohlađenom stanju.

Kolač spada u suvkaste, ali dugotrajne, koje možete grickati uz kafu ili čaj. Sos je odličan, ali nema ga ni približno dovoljno da bi se servirao u količini kao na fotografiji, a da opsluži ceo kolač. Tako da, mi smo kolač jeli sa sosom dok je bio topao, a sutradan je ovo bio običan, ali odličan kolač, bez sosa, bogat, ukusan, koji se lepo seče i ne mrvi mnogo.

I još nešto. Za sos sam upotrebila jednu celu tubu gustog kondenzovanog mleka marke Nestle, koje je do mene doputovalo iz Austrije, a preko Splita, kao deo paketa koji mi je poslala jedna draga Nina, poznatija kao Omnia. Iz čista mira, tek, eto tako... Dirnula me je, jako.

To mleko je gusto i jako slatko, nije nalik (za sada jedinom) kondenzovanom mleku koje možete naći u Srbiji, a koje je upakovano u konzerve, nije zaslađeno i nije toliko gusto. Nestle kondenzovano mleko je upakovano u belu tubu (dragi me pitao zašto držim kremu za ruke u frižideru), izuzetno je slatko, gusto i glatko, toliko lepog i punog ukusa da mi je bilo žao da ga upotrebim bilo za šta. No, prolazi mu rok, pa da ne bi i ono završilo kao i knjige, neupotrebljeno, teška srca sam iscedila celu jednu tubu Nestle kondenzovanog mleka u sos za ovaj kolač. U nedostatku ovog, može se koristiti neutralno kondenzovano mleko koje ste zasladili po ukusu, ili tečna slatka pavlaka, takođe zaslađena.

Sastojci:
200 g brašna
1/3 kesice praška za pecivo
25 g kakaa
prstohvat soli
180 g šećera
1 vanilin šećer
2 jaja
180 g omekšalog putera
50 ml mleka
50 g bele čokolade, naseckane

za sos
170 g gustog, slatkog kondenzovanog mleka
50 g bele čokolade
70 ml mleka

i još
2-3 kašike seckanih lešnika, za serviranje

Postupak:
1. Uključiti rernu na 180°C.
2. Prosejati brašno sa praškom za pecivo i kakaom. Dodati so, šećer i vanilin šećer. Zatim redom dodavati jaja, puter i mleko, mešajući varjačom posle svakog novog sastojka. Umešati komadiće bele čokolade. Manji duguljasti kalup za srneća leđa obložiti papirom, sipati testo u njega i poravnati ga, pa staviti da se peče oko 45 minuta na 180°C.
3. Dok se kolač malo ohladi pripremiti sos. Zagrejati kondenzovano mleko, dodati belu čokoladu, mešati dok se otopi, pa razrediti mlekom.
4. Na tanjir za serviranje sipati malo vrućeg sosa, spustiti parče toplog kolača, pa posuti komadićima lešnika.

Napomena: Količina sosa se može i povećati ili još razrediti mlekom, jer ga ima dovoljno za otprilike pola kolača. Ali, oprez - sos je jako sladak!

Recept za štampu