Pečene tufahije

Tufahije sam probala kao mala, i sećam se jedino da su bile preslatke. U mojoj kući se to nije spremalo i tu se moje iskustvo sa njima završava.

Onda sam prošle godine upoznala Dadeta, i probala - pečene tufahije! Vrlo fino i praktično. Što bih kuvala dve po dve jabuke pa tako u nedogled, kad lepo mogu sve da ih ispečem odjednom? Nije to više klasična tufahija, slažem se. Ali ni mi nismo neki formalisti, pa je u redu.

Kod klasične tufahije uzima se slatka jabuka. Mora slatka, jer jedino ona ostaje čvrsta, ostale se lakše raspadnu. Jabuka se kuva u šećernom sirupu, pa kombinuje sa slatkim punjenjem od oraha. Mislim, svi orijentalni slatkiši su enormno preslatki, to nije ništa novo, tufahije još dođu najblaži slatkiš, obzirom na objektivno prisustvo voća u sebi. Ipak, od dezerta očekujem da bude ne samo šok za pankreas, već i jedan zabavan nadražaj za čula. Tako sam poželela i ja da napravim tufahije, ali od kiselih jabuka. Međutim, kisela jabuka = raspadnuta jabuka. Osim - ako joj se oblik ne očuva nekim pomagalima. Recimo alu-folijom.

Nemam pojma koju sam sortu kupila, pitala kod piljara koje su najkiselije. Spadale su u običnije i jeftinije. Ako neko prepozna po izgledu vrstu, neka javi koja je. Jabuke sam prvo izdubila, pa potom ogulila. Ovaj redosled je važan jer jabuka sa korom ima veću čvrstinu i neće se raspasti dok je dubite, što sa oguljenom ume da bude problem, naročito ako niste baš nežni prema unutrašnjosti jabuke. Takođe, u jabuci treba napraviti udubljenje prilične širine, lepo, polako, prvo onom dubilicom što izvuče samo semenke, pa posle kašičicom. Svi obično prave neke nevine rupice u jabuci, ne znam zašto, da l' što je kobajagi neko rajsko voće, ili zbog štednje na filu, tek, ja vam to ne bih savetovala.

Jabuke sam dalje pojedinačno umotala u komade alu folije, tako da su gore ostale otvorene, pa u svako udubljenje sipala šećera skoro do vrha. Taj šećer se topi u soku koji jabuka ispušta. Vreme pečenja je oko 40 minuta, tj. dok ne omekšaju i ne dobiju braon prsten na gornjem obodu. Sad pažljivo, dok je vrelo, sirup koji se stvorio u jabukama odlivam u šerpicu. Ako ima kristala, kuvam da nestanu. Umešam 200-ak g oraha. Ako je premalo sirupa i fil ostane suvkast, dodam još malo vode. Jabuke nafilujem, i ostavim da se skroz ohlade. Serviram hladne, sa sve folijom. Šlag im baš prija. A može i bez.

Kisela jabuka će se i u foliji razmlitaviti do maksimuma, ali se bar neće pretvoriti u pljeskavicu, nego zadržati svoju formu. Kisele jabuke ni ne pokušavati vaditi iz folije, jer je najveća šansa da će se dobiti pire. Slatke sorte i ne moraju u foliju, a ako bi i išle u nju, pretpostavljam da bi se lako izvadile.

I za kraj moram da priznam da su moje tufahije ipak ostale za nijansu prekisele, mada su bile jako osvežavajuće, ali drugi put bih ipak radila sa nekom srednje kiselom jabukom.

Sastojci:
8 jabuka srednje veličine i kiselosti (do 1.5 kg)
oko 250 g šećera
oko 200 g mlevenih oraha

Postupak:
1. Jabuke izdubiti pa oguliti, ostavljajući donji deo zatvorenim. Svaku jabuku uviti u parče aluminijumske folije, gornji deo ostaviti otvoren, a u udubljenja rasporediti šećer. Peći oko 40 minuta na 200°C ili dok skroz ne omekšaju a po vrhu dobiju tamni prsten.
2. Sirup koji se stvorio tokom pečenja prebaciti u šerpicu, pažljivo odlivajući iz svake folije, i sa dna pleha, ako ga ima.  Ako u sirupu ima nerastopljenih kristala šećera, dokuvati ga. Zatim ubaciti mlevene orahe i sve izmešati. Po potrebi dodati kašiku-dve vode, ako fiil deluje suvkasto. Ovim filom napuniti jabuke i ostaviti da se ohlade, najpre na sobnoj temperaturi a posle i u frižideru.
3. Služiti rashlađene, po želji uz šlag ili malo cimeta.

Recept za štampu