Oreo Cream Cake

Obišla sam malopre sve radove za kuVarijacije, gde je tema bila čokoladna pašteta, zapravo žele krem od čokolade. Videh da je bilo problema sa količinama želatina, pa i različitih čvrstina samog dezerta. I setih se ovog svog eksperimentalnog kolača, koji sam neinventivno krstila Oreo Cream Cake, da ne bi bio Oreo Cheese Cake, jer od sira baš ni traga nema.

Nastao je u momentu spoznaje da imam tri mala tetrapaka slatke pavlake kojoj je pre par dana istekao rok, pa iako se te stvari ne kvare baš tako, kako otkuca ponoć utisnutog datuma, želela sam da je iskoristim što pre. Osim toga, i jedna cela kofica kisele pavlake je stajala gotovo netaknuta, možda kašika-dve je falila do pune zapremine, a niko je nije pipnuo danima. Nikako da odviknem dragog od kupovine tih velikih pakovanja. Nedavno mi je doneo brašno u džaku od 5 kg i ulje u flasi od dva litra, a naša cela kuhinja ima jedva nešto veću zapreminu od toga.

Elem, kad sam pogledala sve te fine čokoladne paštetice, setim se da mi ovo čuči u draftsu neko vreme, a da je slatkiš iz slične kategorije, čak i po izgledu sličan, samo reverzan - krem je beo, a tanji deo je crn.

Tanji deo. Malo me razočarao, slično kao što je većinu vas razočarao beli sloj preko čokoladne paštete. Ovaj je pravljen od Oreo keksa, koji sam čuvala kao suvo zlato, jer je proputovao mnogo km dok nije stigao do mene, i od srca zahvaljujem nesebičnoj Nini iz Splita koja mi ga je poslala, onako, da me obraduje.

Kao neko ko nikada nije probao Oreo keks, a tako puno ga viđao po netu i uvek samo u pozitivnom superlativu, stvorila sam očekivanje da je taj keks po nečemu poseban. I jeste poseban. Prvo što je totalno crn, kao nijedan keks koji sam do sada videla, drugo, čvršći je nego što sam očekivala, i treće, ima neki blago slani ukus. Sladak je on, ali slaniji nego što je prosečno srpsko nepce naviklo kad je u pitanju keks. Onaj beli fil što spaja dva keksića je neki šećer za zaobići, a sami keksići jako finog ukusa. Nisam ja odmah mogla da odredim zašto mi se svidja, ali sviđalo mi se. Dok sam grickala sam keks.

Mlevenje Oreo keksa je bila prava zabava. Električna seckalica samelje Oreo u neke fine mrvice, ne prah. U vangli mleveni Oreo izgleda kao suvkasta zemlja. Skoro da me mamio da ga lepo sipam u saksiju i zabodem neku žilicu... Pipkala sam malo te mrvice, sa istim uživanjem sa kojim Amelie Poulain zaranja ruku u džak mahunarki.

A onda dodala puter i mrvu mleka, dobila neku smesu kakvu još nisam imala prilike da vidim. Postala je gusta, sjajna, lepljiva, ali ne toliko za ruke koliko sama za sebe. Nalik gustoj smoli.

Rastanjila sam ja to relativno lako, najpre vrlo neinteligentno na dnu kalupa, pa kad sam shvatila da to bog otac nece odvojiti, kalup i keks podlogu, razrušim ja to, pa ponovo utabam direkt na tanjiru, na koji sam spustila prsten od kalupa.

Beli sloj su mešavina kisele i slatke pavlake, s tim što se slatka ne muti, nego se tečna umeša u kiselu. Puter iz pavlake sam iscedila u posebnu činijicu gde sam ga malo razredila i razmutila da postane kremast, pa dodala velikoj mešavini kisele i slatke pavlake. Bućnula šećer, promešala dobro i ostavila neko vreme da se šećer otopi. Taman dok se i kora steže. Onda u fil dodala dve kesice želatina, prethodno nabubrelog sa malo vode pa rastopljenog. Dve kesice su, prema uputstvu sa ambalaže, dovoljne za 800 ml (Centroproizvod) tj. 1 litar tečnosti (dr Oetker). Ja sam ovde imala zapreminu od skoro 1.5 litar, mada je to već imalo neku gustinu zbog kisele pavlake, i svesno sam stavila ovu količinu želatina, jer sam htela kremast krem :) Tek blago stegnut.

Za ukras sam pozabadala polovine Oreo keksa u sam fil, da dobijem i na površini kontrast boja. To sam bockala u stegnut fil, trebalo je negde na sredini stezanja, no, dobro. E sad ide iznenadjenje - taj gornji keks, kad ovlaži i omekša, postaje osetno slaniji nego kad je suv. I kora je malo slana. Kad zahvatim kašičicom taj širi deo kolača, na kome se nalazi i ukras-keks, lepo mi dodje preslano, kao da sam pobrkala lončiće i uzela neki kreker, pa zabola na kolač.

Sve drugo je ok. A "sve drugo" je samo beli deo :) Nije mnogo kiseo, tek blago, lagan je i ukusan. Mek je, ne mnogo stegnut, uži deo parčeta se naginje u stranu, od težine. Crni deo, osim što mi se nije naročito dopao ukusom, nije se dao lako podići sa tacne, nekako se zalepio. Sve i da se jednom pojavi u Srbiji, Oreo neće biti keks za kolače. Samo za solo grickanje.

Sastojci:
175 g Oreo keksa + par za ukrašavanje
50 g putera
1 kašika mleka

700 g kisele pavlake
750 ml slatke pavlake
250 g šećera
2 kesice želatina (2x10 g)

Postupak:
1. Keks samleti i pomešati sa otopljenim puterom i kašikom mleka. Smesu rasporediti i utapkati na tanjiru na koji ste stavili prsten od kalupa za tortu prečnika 20 cm. Ostaviti u frižideru dok pripremate fil.
2. Pomešati kiselu i neumućenu slatku pavlaku sa šećerom. Ostaviti malo da odstoji, da se kristali šećera otope. Dve kesice želatina preliti sa 6-7 kašika vode, a kad želatin nabubri ugrejati ga na ringli dok se ne izgube granulice želatina. Umešati u fil pa sipati preko kore. Staviti u frižider na minimum 4-5 sati.
3. Ukrasiti polovinama keksa uronjenim u fil, poželjno pre nego što se fil stegne.

Recept za štampu