Pivo

Što se mene tiče, Ana je za ajme, koliko nas je! odabrala temu koja ne mora da se menja do kraja godine. Veliki sam ljubitelj piva. Jednostavno, to je moje piće već... Bolje je da se ne hvalim svojim pivskim stažom. Nedavno mi je bio rođendan i znate koliko sam godina napunila. Ako bih vam rekla koliko dugo već pijem pivo, sigurno ne biste odoleli da oduzmete ta dva broja, a onda bi me roditelji sitne ženske dece pogledali spuštenih obrva, i možda bi deca ni kriva ni dužna dobila vaspitnu lekciju. Prećutaću taj podatak.

Ne sećam se tačno kada i kako sam prvi put probala pivo, ali sasvim sigurno znam da mi je ukus bio bljak. Molim sve ljubitelje piva da pokušaju da se sete kako su premijerno reagovali na taj gorkokiselopeckavorezak šok za nepce. Nemoguće je da se ikom to dopalo iz prve. Ako je neko i rekao da mu se svidja, to je bilo da ne ispadne neki kilavko u društvu. Muški su se mrštili i pili, a devojke odustajale posle prve probe. Šta li je mene nateralo da probam još koji put, ne bih znala. Možda upravo šansa da se lako odmaknem od većine ženskog društva, makar i na tako gorak način.

Ima par stvari koje nikako ne znam da radim. Jedna od njih je laganje. Naprosto, ne umem, a nije da nisam probala. Imam neku brzopoteznu savest, brža je od sprintera a izdržljiva kao maratonac, ne da se zajebati skoro nikad. I osnovano sumnjam da je ona umesto mene rešila da promeni način na koji osećam ukus piva, da ne bih morala da lažem da mi se sviđa. Lukavo od nje, priznajem, ali previdela je jednu sitnicu. Do koje ćemo stići kasnije.

Nije onda bilo milion vrsta piva. A i ko je još delio piva po vrstama!? Piva su se delila na prvo, drugooo, (hik!) trehćće... Baš sam se potrudila da se setim koja smo piva pili, i ne mogu. Sećam se jedino BIP-a, a mora da je bilo još koje. Uostalom, šta znaju deca šta je dobro pivo, je l' tako? Kad imaš viška džeparca onda drmneš Amstel ili Heineken. Kao da je ono sad nešto tri puta bolje, a bivalo je i po tri puta skuplje. Nego opet eto, da se pokažeš da možeš. Kad nemaš, kupiš najjeftinije. A pivo kao pivo, uglavnom je sve to isto.

Nakon što sam, kako-tako, završila srednju školu, ukazala mi se prilika da radim na televiziji, a to zvuči ludo zabavno kad imate 19 godina. Ljudi, ne možete verovati koliko se tamo pije. U redakcijama, gde ima više žena, nema toliko alkohola, mada, viđala sam i tu ponekad. Ali u ENG-u, tehnici, scenografiji, režiji... tamo gde se mahom motaju muškarci, pa to stalno zveckaju neke flase, i uvek je veselo. Moj posao je bio u tehničkom delu, i razumljivo je zašto mi nije bilo teško da nastavim da gajim svoju ljubav prema pivu u tom okruženju. No, prava ljubav će se tek desiti.

Porter je pivo koje možete zavoleti na prvi gutljaj. Crno kao noć, gusto, zavodljivo lepljivo i slatkasto... Savršenstvo. Veoma različito u odnosu na bilo koje drugo crno pivo, a totalno druga galaksija u odnosu na svetlo. Imalo je jednostavnu crvenu etiketu, napravljenu bez velikog dizajnerskog truda. Pravilo se u Zrenjaninu.

Porter je dobio svu moju ljubav. Kad bi postojao u ponudi, moj izbor nije bivao doveden u pitanje. Ipak, nije ga svuda bilo, crna piva su uvek bila u senci svetlih, i umelo je da mi se desi da želim da kupim dve gajbe Portera za neko slavlje, ali ni u tri prodavnice ne uspevam da sastavim toliko, pa dragi i ja palimo auto i trk do Zrenjanina.

Ne sećam se tačno kad je nestalo iz prodaje, ali ja od onda patim za njim. Bečejsko crno, koje je tada bilo aktuelno crno pivo, nije uopšte bilo iz te klase. Kao doduše i sva ostala domaća crna piva koja sam kasnije probala. Sva ta piva samo imaju crnu boju, i koji procenat alkohola više, ali nemaju značajnu razliku u ukusu i gustini u odnosu na svoje svetle rođake. Sve je to lepo, i volim ja i ta crna piva, ali Porter nikada nisam prežalila i ostao mi je neka tiha patnja.

U toku studija, stvorila se ekipica od nas 7-8, družili smo se intenzivno, učili zajedno, i kolektivno proslavljali kad je svako od nas položio ispit koji se smatrao najtežim. Zapravo, ja sam ekipu povela u BIP-ovu pivnicu u Cetinjskoj, na krilca i pivo, da bih počastila što sam položila asembler kod Mome Markovića i to sa najvišom ocenom, a ostali su samo sledili moj primer, pa smo te godine u više navrata zaposedali sada nepostojeću pivnicu Aleksandar. Tamo se pilo točeno pivo, beše i crno BIP-ovo, ni nalik Porteru, ali ne ni tako loše. Lepe uspomene me vezuju za studije, a sa polovinom ondašnje ekipe sam ostala u kontaktu. Sa jednim kolegom se čak okumila i često se vidjamo, a sa ostatkom se uglavnom srećem po dečijim rodjenanima, i uvek mi je drago kad ih vidim.

Vremenom sam postala tipičan penzos koji sem relacije posao-kuća ne ide nigde gde ne mora. Večiti vremenski deficit, hiljadu želja, planova ne manjka, a život me vozi svojim putem. Pivo i dalje volim, i imam periode kad mi se baš pije, ali i periode kad mi mesecima ne padne na pamet. Naučila sam da osluškujem te potrebe, ne libim se da im udovoljim, i tipičan sam primerak solo drinkera. Umetnost je naći meru koja dovodi samo do opuštanja, ali praksa čini svoje, tako da sam odavno ovladala tom veštinom. A ona ista savest s početka priče, ni sumnjala nije da će smeti da odrema jedino kad nagazim na ivičnu liniju, što i pored sve prakse ponekad ume da se desi.

U vreme pisanja ovog posta, pročitala sam vest da je pivara u Zrenjaninu, inače pod stečajem već nekoliko godina, nakon privatizacije kojom je u rekordnom roku osakaćena od strane novog većinskog vlasnika, data na prodaju i da se čeka kupac. Inače ne znam i ne pratim koja strana pivara je kupila koju domaću, ali pošto se u meni javio tračak nade da bi novi vlasnik mogao da prepozna kvalitet starih proizvoda, i da me možda u budućnosti čeka šansa da ponovo pijuckam Porter, mislim da ću propratiti dalja zbivanja sa Zrenjaninskom  pivarom.

Do tada, na raspolaganju su mi brojna domaća i strana piva, mada je sad sve to zbrkano, i ono što je nekad bilo strano sad se proizvodi kod nas, a opet, i dalje ima i nekih stranih-stranih piva. Odlučila sam da odem u Maxi i kupim po flašicu od svega što tada nadjem, i napravim test. Da vidim da li ja to danas umem da razlikujem po ukusu, ili je podela na prvo, drugooo i (hik!) trehćće i dalje jedina realna. O tome, u sledećem postu :)