Šne-nokle sam volela kao mala. A posle duuuugo nisam. Valjda zbog tih penastih knedlica, ne volim ja to, tako samostalno. Nešto su mi te noklice prepune vazduha. A vazduh je za disanje, nije za jelo. Žuti deo je lep i prilično sladak (sad sam shvatila na šta me liker od jaja podseća!).
Kod nas u kući se to ne pravi. A dragi voli, i to baš-baš voli. Tema igre ajme, koliko nas je! su jaja, i nekako su se šne-nokle same prizvale.
A ja sam prizvala Narodni kuvar (izdanje 1967, strana 548), da vidim recept, mada teoretski znam šta-kako. Radila sam po tom receptu, i naravno da sam se opekla o neke proizvoljnosti kakve se često sreću po starim kuvarima. Naime, tamo je napisano samo da knedle treba skuvati u mleku, pa vaditi napolje. Ali to skuvati zapravo znači KRATKO kuvati, samo nekoliko sekundi sa svake strane. Od dužeg kuvanja površina nokle hoće da postane gumenasta, a bareni oblačići se ispumpaju kad se izvade, pa pre liče na šne-pljeskavice nego na knedlice.
E sad, malo je diskutabilno da li za tako kratko vreme belanca uspeju da se obrade termički. Verovatno ne. Nokla se malo zagreje spolja, a sredina joj ne može biti ni topla a kamoli vruća, a poznato je da salmoneli treba da se zadesi na 60-70°C i tu poboravi par minuta, da bi se samoubila.
Ta odluka je na domaćici. Ja sam ih napravila. I dragi se obradovao :) Nisu mi omiljeni slatkiš, ali ne mogu poreći da su šne-nokle ukusne. Recept šaljem Sanji, junskoj domaćici igre ajme, koliko nas je!
Sastojci:
1 l mleka
6 jaja
šećer
1 šipka vanile ili 2 kašičice ekstrakta
1 kašika brašna
Postupak:
1. Staviti mleko da se kuva, sa jednom kašikom šećera i vanilom.
2. Za to vreme umutiti jako čvrst šam od 6 belanaca i 2 kašike šećera, mikserom, bar 10 minuta. U mleko koje lagano vri sipati po jednu ili dve kašikom zahvaćene knedle od šama. Kuvati ih desetak sekundi, prevrnuti, pa kuvati još desetak sekundi. Rešetkastom kašikom vaditi knedle u veću činiju, a kad su sve knedle kuvane, mleko izmaći sa vatre.
3. Mikserom kratko umutiti 6 žumanaca sa 6 kašika šećera i jednom ravnom kašikom brašna. Sipati u mleko pa vratiti na vatru i kuvati do vrenja, sve vreme mešajući. Skinuti sa ringle, procediti, pa preliti preko šne-nokli. Služiti rashlađeno.
Recept za štampu
Majo, eto svaka kuća ima svoj recept za šnenokle. Ja ih pravim drugačije i sve ostalo mi je strano. Probaj da izmrviš Petit Beurre na dno čaše, staviš noklice, pa preko preliješ fil. MOj fil gušći pa dođe nešto kao razređeni fil za princeze, tako da se lepo drži na kašičici, a u fil dodam vanilu.
ReplyDelete:)) Divne su ti slicice, mene sne-nokle odmah podsete na onu domacu seriju Metla bez drske u kojoj je Milena Dravic igrala komsinicu koja stalno nekuda nosi tu ciniju sa sne-noklama, hehe...:))) Moram priznati da ih ne pravim, to obicno baka spremi pa nam donese punu ciniju, ali meni se isto ti oblacici od belanaca najmanje svidjaju, dok mi je krema sasvim fina i ne bih imala zamerke da se i samo tako posluzi, kad se lepo rashladi stvarno je ukusno....jos ima obicaj da odgore nariba malo cokolade.;))
ReplyDeleteVeoma lepo izgledaju nokle, i ja ih isto pravim, osim što u krem dodam brašno ga ga malo zgusnem (inače, i kod mene je sve ista priča, dragi ih voli, ja ne, gotovo da ih i ne pravim). Elem, to u vezi s kuvanjem. I ja kapiram da ih treba kratko kuvati, međutim, što ih kraće kuvam, to je veća šansa da će se kasnije "zduvati". Ove tvoje deluju vrlo jedro. Ne znam da li im se kasnije promenila konzistencija.
ReplyDeletejako volim sne! nedavno sam saznala da se u nekim dijelovima pt-a, oblacici ne kuhaju u mlijeku, vec se peku nakratko u pecnici i onda idu u kremu od jaja. u svakom slucaju, odlican slatkis!
ReplyDeleteMaxivido, pravila sam popodne, uveče su nokle izgledale isto. Sad (naredno jutro) sam pošla do frižidera da vidim, ali šerpa je u sudoperi :) Proveriću sledeći put, tj. odvojiću malo i sakriti :))
ReplyDeleteSnenokle sam najvise jela dok sam bila u Bgd,a mislim da sam samo par puta ovdje napravila,nesto bas nitko ne voli bjelanjke,ali pogibosmo za kremom:)
ReplyDeleteJa eto u kremu dodam kasiku griza!!!
Mnogo lijepe slike imas!!Kasika kao da je rucni rad !!!
Lusitania, da znaš ta je i meni, tokom pravljenja, palo na pamet da se nokle ispeku, ostale bi lepše, sigurno, a posle vidim da Ljilja sa Chocolate Dust upravo tako sprema. Ne pali mi se rerna zbog šne-nokli, možda probam kad mi već bude vruća rerna od nečeg drugog :)
ReplyDeleteMirjana, kašičicu sam slučajno pronašla kod mame, tražeći nešto drugo, i odmah sam je konfiskovala, a gravura deluje kao ručni rad, mada ću proveriti sa mamom :)
Ja ih obožavam ali, nažalost samo ja! U majkinoj kući smo svi uživali u njima a otkako sam se udala samo jednom sam ih pravila. Kako je to prošlo više mi nikada nije palo na pamet!
ReplyDeleteSlika je fenomenalna, naravno i Šne-nokle!
Ja sam od onih koji govore da nesto ne vole, a nisu probali, pa je tako i sa sne noklama. Mama ih sprema zbog brata koji ih obozava, ali nikako nisu mogli da me nateraju da probam. Ona isto, kao Jelena, dodaje Petit Beurre.
ReplyDeleteŠnenokle obožavam. Jako lijepo izgledaju ove tvoje. Meni se sviđa i ovaj Jelenin prijedlog sa malo petit keksa
ReplyDeletePrekrasno izgledaju ove tvoje šnenokle. Ja sam ih spremala za jedan post koji tek imam namjeru pisati.
ReplyDeleteŠnenokle nisam jela kao mala i ne znam da li bi mi se kao maloj dopale. Moje djevojčice nisu uopšte bile oduševljene, pojele su kremicu, ali su noklice samo probale. Ni meni se, iskreno govoreći, noklice od slatkih kuhanih bjelanaca ne dopadaju.
Super mi je Jelenina idaja sa keksićima na dnu čaše, kao podlogom za nokle.
Poslednji put sam se setila šnenokli kad se Federer pojavio u onoj žuto-beloj kombinaciji...a mrzelo me da ih pravim.Ove tvoje su baš primamljive!
ReplyDeleteAnkice :))))))) Nasmejala si me pošteno! Veliki pozdrav! :*
ReplyDeleteSuper izgleda!
ReplyDeleteI kod mene je slična situacija. Suprug obožava, a ja nikad probala. Našla sam u talijanskoj kuharici verziju s narančom i planirala sam napraviti za igricu pa možda probam.
Od kad nisam jela snenokleeeeeeee.Eto takve jednostavne stvari covek zaboravi.Odma danas nadoknadjujem , a dodacu i neke od ideja tvojih komentatorki.Divne su ti fotke;)
ReplyDeleteSnenokle, slatkis mog djetinjstva :) Mama ih je cesto pravila, i do dan-danas ih obozavam. Ali sama ih jos nisam pravila, kad odem kuci cekaju me (za mene) najljepse snenokle na svijetu ;) Recept je mislim isti tvoj, a Jelenina verzija s keksom zvuci isto jako zanimljivo! Slike su prelijepe, a kašika pravi "eyecatcher". Super :)
ReplyDeleteEto, vidiš da možeš i ti da objaviš isti recept. Šta fali što sam ja pre tebe. Sad mi se opet jedu.Ehhhh....
ReplyDeleteNikada ih nisam pravila, a jela sam ih poslednji put davnoooo, u detistvu. Secam se prelepog ukusa krema a nokle mi se bas nisu dopale...Mozda ih napraviom ovih dana za moju cerku..
ReplyDeleteHvala na ucescu :)
jako lijepe slike, svaka čast :)
ReplyDeleteSuper su mi tvoje šne-nokle , baš sam se sada i ja podsjetila kako ih odavno nisam jela. Nekada sam ih jako bvoljela i baka nam ih je često radila, a onda je odjednom stalo i evo nema ih već koju godinu u kući. Mi bismo uvijek po vrhu posuli kakao u prahu i tako ih jeli.
ReplyDeleteSlikice su prekrasne !
Ja u njih zabodem nekoliko komada petitber keksa, izrendam cokoladu, i koru od limuna preko njih. Upotpuni ih neverovatno :).
ReplyDeleteSnenokle ljudi vole ili ne vole :) ja napravim od 1l mleka i sama pojedem (nekad krem gusci nekad redji al nista sem ovih sastojaka) sve dodatno (keks...) bi mi ih pokvarilo skroz.
ReplyDelete