Apel za pomoć

Dragi prijatelji, namerni ili slučajni čitaoci ovog bloga,

Jedna sedmogodišnja devojčica, Sara Todić, rođaka moje koleginice, boluje od leukemije i moli za pomoć.

Potrebni su joj trombociti koji se uzimaju iz krvi, krvna grupa 0, pozitivna ili negativna.

Ako je neko zainteresovan da pomogne Sari, molim da se javi Institutu za transfuziju krvi, lično, u ulici Svetog Save 39 u Beogradu, ili putem telefona 011/244-88-49 ili 011/244-26-51 lok 225, svakog radnog dana od 7 do 14 časova, i prijavi se kao davalac trombocita za Saru Todić, uz poziv na broj protokola 1411. Institut će obaviti probni test, i odgovarajući davaoci biće pozvani u slučaju potrebe do kraja jula ili tokom avgusta meseca.

Hvala.

Tortilje za roštilj

Žao mi je što sam prethodnom receptu za tortilje dala naziv vašarske, pa sad ne znam kako ove da nazovem. A zapravo tek ove opravdavaju pridev.

Pre dve godine sam jurila recept za meke i sativljive tortilje kakve se viđaju na vašarima, i služe umesto lepinja, za roštilj. To što sam onda dobila nije uopšte loše, pripremala sam ih za nekoliko okupljanja i roštiljanja na placu, i svima su se dopale, recept je bio popularan i na Coolinariki, isprobavan je i svi su bili zadovoljni, ali ja sam znala da to još nije bilo baš ono što sam htela. Zimus slučajno nabasala na pljesku u tortilji, u Perperu kod Slavije, podsetila se kako je to fantastičan komad testa, i bacila se ponovo na nalaženje pravog recepta.

Bola i melon baller

Danas Cooks and Bakes puni tri godine. Proletelo mi je vreme, i čini mi se, sve brže leti. Kao juče da sam proslavljala drugi rođendan bloga kada je na meniju bila pita od kajsija, kad evo ga novi. Velike su vrućine i ne mogu da pečem rođendanske torte, ali mogu da vas ponudim nečim osvežavajućim - čašom hladne bole.

Slatko od crvenog luka

Oduševilo me kad sam ga prvi put probala. Dobila sam teglicu ovog slatka od Ane sa bloga Šta ima za večeru, na Cool susretu u Novom Sadu 2009. Od onda hoću da ga spremim pa nikako. Do pre neki dan.

Piknik food blogera na Adi, jun 2011.

sleva na desno: Maja, Olja, Marija, Sanja i Jelena

Kad sam bila mala, mama me je opominjala da se prvo peru ruke, a onda se počinje sa jelom. Danas, ja svoju decu opominjem da se ne počinje sa jelom pre nego što mama slika hranu :) Interesantno je da su deca prihvatila taj običaj, kao da je to nešto normalno, da se hrana prvo slika pa jede.  Čak stariji sin, uskoro šestogodišnjak, često uzme svoj fotoaparat i on takođe slika sa mnom. Navike su čudo, zaista.

Osim moje dece, nije prevelik broj ljudi koji imaju razumevanja za ovu "anomaliju" u ishrani. Osim ako ti ljudi nisu food blogeri. Sanja, Marija, Jelena i Olja došle su 26. juna na beogradsku Adu ciganliju, na vanrednu, piknik verziju kuVarijacija, i učinile mi jedan dan posebnim.