Aromatični puter i knedla-vekna od starog hleba

Majčina dušica, priznajem, nije član naše kuhinje. Nemam naviku da je trošim, pa je shodno tome i ne kupujem. A sećam se da sam joj, kad sam je ranije probala, dala dozvolu da se useli. Inače umem da budem ne baš gostoljubiva prema začinima koje prvi put probam, retko koji prođe iz prve, sem ako nije već nešto blisko mom ukusu i navikama. Majčina dušica to jeste. Nije jako nametljiva, prijatnog je ukusa i daje neku svežinu. Nema razloga da je ne koristim češće.

Kasulet od pasulja

Cassoulet je francusko jelo od pasulja, slično našem prebrancu samo bez ogromnih količina luka, i obično se pravi sa nekim mesom. Sprema se u kupastim zemljanim posudama koje se zovu cassole, otuda i ime ovom jelu.

Pikantna marmelada od paradajza

Jako volim slatke dodatke slanim jelima. Slatko od crvenog luka trošim štedljivo i toplo preporučujem ljubiteljima slatko-slanog. Vidim nedavno kod Monike nešto na tu temu, samo sa bazom od paradajza, i kažem sebi da to moram probati, jer već osećam da je odlično. Kad sam krenula da bistrim recept, vidim da tu ima dosta začina, a ne ljubim baš sve, kao cimet (sem za slatkiše) i kim, pa sam krenula da osiromašujem taj Monikin recept i shvatih da to više neće biti to, i da je najbolje da krenem iz obrnutog smera. Sa što manje sastojaka, za prvi put.

Reforma = promen(ljiv)a

Ajde da je pravim prvi put... Ili da već nisam na istu grabulju zgazila u prvim pokušajima pripreme pre godinu i kusur... Ili da bar nije bila namenjena za poklon... Ovako, samo sam popizdela zbog sopstvene nemoći da ikako spasem stvar, da bih kasnije ipak iskulirala i shvatila da nije svaki poraz gubitak. Niti je svaka torta Reforma.

Reform kocke

U vreme kad sam razmišljala šta da spremim i ponesem na drugi susret food blogera na Adi, nisam imala puno dilema. Znala sam da želim da napravim i ponesem nešto provereno, što već imam na blogu objavljeno, i što su neki moji lični favoriti. Kiflice sa sirom su bez greške jedan od tih klasika koji su na neki način simbol moje kuhinje, a ujedno i najposećeniji post na blogu. Starinska pita od praziluka je mlad post ali moje impresije tom pitom dovoljno su jake da su izgurale ovaj recept u vrh omiljenih. Ok, to su dve slane stvari, ali šta ću slatko?

Štanglice od sira i čajne kobasice

Zbogom leto, hvala ti što si ove godine potrajalo i duže nego što si obavezno. Željno te čekam iduće godine, a dotle ću naći načina da jesen koju ne volim, i zimu koju ne podnosim, nekako preživim. Kupila sam gumene čizme, one ružne, do kolena, maltene k'o pecaroške, sa sve nekim karo dezenom da kobajagi budu manje ružne. Baš me briga, noge su mi suve, i jesen sam zbrinula. Zimu ću malo teže, jer još nisu izmišljene rukavice koje meni mogu ruke zagrejati, ali ima još do zime, da je ne prizivam pre vremena.

Slagani kolač

Kolači ovog tipa nisu bili uobičajeni u kuhinji moje mame. Kad sam probala Monikinu medenu pitu na Cool susretu u Koprivnici osvojila me je, a na isti način su mi se dopale i Brankina najlon pita, zatim karamel kocke, Medovik već da ne pominjem... Pošto sam otkrila toplu vodu, tj. relativno nedavno spoznala šarm ove vrste starinskih kolača, meni su još uvek novi i zanimljivi, pa nije čudo što sam se na Snježinom blogu Vrtaljica, po kom njuškamo tokom septembra i oktobra 2011. u okviru igre FBI rukavice, zalepila upravo za jedan takav kolač.

Druženje food blogera na Adi, septembar 2011.

U vreme kad je tek planirala svoj dolazak u Beograd, negde tokom avgusta, Tadeja mi je nagovestila tu mogućnost. Odmah mi je palo na pamet da pokušam da uskladim datum drugog okupljanja blogera na Adi, nezvanično zakazanog za septembar, sa Tadejinim dolaskom, i pitala je da li je zainteresovana. Naravno da je odgovor bio "DA!", a sve uz dogovor da to ipak ostane tajna, i bude malo iznenađenje za ostale. Nije bilo lako čuvati takvu lepu tajnu, priznajem, ali izdržala sam :)