Druženje food blogera na Adi, septembar 2011.

U vreme kad je tek planirala svoj dolazak u Beograd, negde tokom avgusta, Tadeja mi je nagovestila tu mogućnost. Odmah mi je palo na pamet da pokušam da uskladim datum drugog okupljanja blogera na Adi, nezvanično zakazanog za septembar, sa Tadejinim dolaskom, i pitala je da li je zainteresovana. Naravno da je odgovor bio "DA!", a sve uz dogovor da to ipak ostane tajna, i bude malo iznenađenje za ostale. Nije bilo lako čuvati takvu lepu tajnu, priznajem, ali izdržala sam :)

Dan pred okupljanje smo se upoznale. Otišle smo kod Dadeta u radionicu jer joj je želja bila da i njega upozna (a poznato je da njega ne možete izvući nikada i nikuda, probala ja, više puta), i posle toga na večeru. 

Tadeja je svakako po mnogo čemu posebna, i imala sam potpun utisak o njoj kao osobi i pre nego što smo se upoznale. Neobičan je to osećaj, kad se sretnete sa nekim prvi put, a zapravo se znate. Temperamentna je, duhovita i izrazito emotivna. Mislim da je ljudi uglavnom doživljavaju kao čeličnu i nesalomivu, i zaista ima neku snagu kojom zrači već iz boje glasa ili iz samog pogleda. Sa druge strane, ume taj pogled da zaluta u neke nedokučive daljine, gde smo obično svi isti...

Timna je naročito ostavila jak utisak na mene, sa njom potpuno jednako možete razgovarati o hrani i ukusima, i prepustiti degustaciju desetak vrsta kajmaka bez ikakve sumnje da će izbor biti pravi. Ne znam da li je to genetski, ili je naprosto neizbežno kad odrastate sa Tadejom, tek, zaista me je impresionirala.

O tome kako je bilo na Adi, već ste imali prilku da pročitate na blogovima onih koji su tamo bili. A ko je bio?

U gornjem redu, gledano sleva, prvo vidite sestru i sina Maje sa bloga Majina kuhinja, do njih je Jelena sa Food for thought, zatim Tadeja i Timna sa T&T kitchen, Nataša sa Coolinarije, Ana sa bloga Kašičica šećera i prstohvat soli, Sanja sa bloga Knjiški moljac u špajzu, i poslednja u gornjem redu je Mila sa bloga Milin kuvar. U donjem redu su Maja sa bloga Majina kuhinja, Marija sa bloga Palachinka, do nje se gura moj mlađi sin, sledi Tanja sa bloga U džaku brašna, moj stariji sin i moja malenkost, a na kraju reda je Milin dečko.

Većinu sam poznavala od ranije, uključujući i Tadeju koju sam znala čitav jedan dan pre ostalih, a sad sam upoznala Milu, Tanju i Maju.

Mila je zaista takva kakav nadimak nosi, zrači nekom lakoćom, šarmira osmehom i prijatnošću. Poslužila nas je izvrsnim likerom od ribizli, višanja i malina.

Poklopilo se da joj je tog dana bio i rođendan, pa se nije dugo zadržala, i jako mi je bilo žao kad sam shvatila da odlaze, a nismo malo popričale. Mila nam je još spremila i mafine sa gorgonzolom, kao i čokoladni hleb koji se služi uz namaz od mascarpone sira i badema. Jako fina kombinacija, naročito ako se konzumira tako kako je predviđeno. A ne k'o ja, koja sam zahvatila malo tog namaza, u sred laganog isprobavanja slanih đakonija, misleći da je i to neki slani namaz-salata, pa se skroz zbunila i opsovala sebi u brk kad sam shvatila da je slatko! Šta ću kad je na stolu stajao pored nečeg slanog, pa me prevario :)))

Maju nasjlabije znam sa bloga, pa ne mogu da povlačim paralelu između virtuelnog i stvarnog. Osim što smo imenjakinje tu smo negde i vršnjakinje. Drago mi je da sam je upoznala, mada nismo puno ćaskale jer je i ona morala da ide ranije. Maja je donela integralne krekere, slane rolate sa sirom, pečurkama kao i pizza rolat, a za dezert nekoliko vrsta sitnih kolača.

 

Mariju znam najduže od svih blogera, imam utisak da se znamo čitav život. Iako je poznajem odlično uvek me u razgovoru impresionira njena strast za istraživanjem i isprobavanjem novih ukusa, koja ide dotle da ona komotno, ako joj se dopadne neko jelo sa slike, a blog je recimo na kineskom, ona ga uredno bookmarkuje, traži način da ga prevede, i - prevede. Da ne pominjem što je do detalja organizovala i isplanirala dvomesečni obilazak Azije, mimo agencija. Ja ni do Novog Beograda kad idem nisam sigurna hoću li znati da se vratim kući, pa mi je ta njena osobenost i potreba za idenjem u gastro-geografsku širinu bez zacrtanih granica, uvek bila naročito zanimljiva. Marija ne zapostavlja ni domaću kuhinju, pa nam je na druženje donela proverene klasike iz svog repertoara - odličan rolat od spanaća i Raffaello kuglice.

Tadeja i Timna su nas poslužile Paškim sirom nakapanim maslinovim uljem sa aromom belih tartufa. Skroz sam drugačije zamišljala ukus tartufa, ne znam ni sama zašto, valjda što kad je nešto tako ekskluzivno onda očekujem da je ukus užasno jak. Ne znam, nisam probala same tartufe nikada, ali sam se prijatno iznenadila kako je ovo ulje fino, nenametljivo aromatizovano, prijatno kiselkasto, maltene pitko.

Ana spolja deluje krhko, ne biste na prvi pogled pomislili da se unutra krije tako snažna i multitalentovana osoba. Jako je (samo)kritična, odlučna i istrajna, vrlo definisanog ukusa, i sa posebnim smislom za estetiku. Svi smo se složili da je najtalentovaniji fotograf među nama. Njene slike bukvalno plene toplinom i nekom posebnom atmosferom.

Ana je na piknik došla sa mužem koji nas je kasnije napustio, diffuserom koji nam je služio za pripitomljavanje sunčeve svetlosti tokom fotografisanja klope, mafinima sa maslinama i sušenim paradajzom, preprhkim kiflicama od badema koje su bile dečiji favorit, i prelepom štrudlom sa džemom i orasima.

Tanja je takođe jedna čvrsta aura. Spontana je i neposredna. Vidi se to, kad se neko prvo uzdržava, pa posle opusti, a ona je došla odmah raširenih ruku i otvorenog srca. I donela kutiju punu urmašica, najboljih koje sam ikada jela. Urmašice nisu (bile) moj tip kolača, uvek sam ih nekako poredila sa tulumbama, pa su mi u tim ranijim probama bivale nezanimljive, večito tvrde i samo spolja natopljene a u sredini suve i maltene bezukusne. Tanjine urmašice su me oduševile, jer su sve suprotno od onoga što od urmašica očekujem, a to znači da je testo savršeno, kompaktno ali pod viljuškom ipak malo prhko-mrvljivo, i potpuno ravnomerno natopljeno sirupom sa svih strana do same sredine. Čak i da ne zahvatite kap sirupa sa dna posude prilikom sipanja urmašice u tanjir, neće vam ništa nedostajati dok je jedete. Interesantno mi je i kako se na pečenoj urmašici očuvala lepa i jasna šara. Ako ih ikada budem pravila, biće po ovom receptu.

Od Tanje su stigle još i knedle sa šljivama od instant pirea. Nisam ih probala, ali presek im je bio primamljiv.

Sa Sanjom sam se, još virtuelno, najlakše i najglatkije ukapirala. Neobične su nas okolnosti uopšte dovele u kontakt, i "usvojila" sam je nakon prvih par razmenjenih reči, još i pre nego što je počela da piše svoj blog. Sanja je inače i moj najbolji pivski drug :) Specijalno za ovu priliku išla sam u lov za crnim LAV pivom u par lokalnih prodavnica. Jedva u tri radnje sastavih da kupim četiri limenke. Ni jednu nisam vratila :)

Sanja nam je spremila i donela diplomat sendviče u dve verzije, sa tunjevinom, i sa pečenicom. Jako fini, i jedni i drugi, a i sledećeg dana su bili sveži.

Natašu sam upoznala letos, provele smo jedno prijatno popodne ćaskajući uz pivo. Kako je znate sa bloga, takva je u stvarnosti. Svemu pristupa optimistički, vedra je, neposredna i preduzimljiva. Jedna je od onih osoba koja nikada neće usmeriti energiju na kukanje, čak i kada joj jeste realno teško, čvrsto je na zemlji i gleda samo unapred. Takav sam ja utisak stekla nakon tog letošnjeg upoznavanja uz kriglu piva u Kasini. Na Adu nam je Nale donela kokos kolač sa šljivama i vanilom, kroasane, Bake Rolls na svoj način i veoma fini namaz od cepkanih paprika. Jedno omanje brdašce tih krckavih grickalica sam ponela kući, i sutradan sve sama smazala, potpuno neosetno. Jedan za drugim, do poslednje mrvice.

Ja sam na okupljanje donela kiflice sa ovčijim sirom, zbog kojih sam ustala pre 5h pa posle pola dana zevala, i starinsku pitu od praziluka.

Za slatku završnicu spremila sam Reform kocke, koje su u suštini Reform torta po Dadetovom receptu samo u formi kolača i uz neke minorne izmene. Reform kocke su položile test izdržljivosti, fil se nije pomerio iako su kolači ceo dan stajali na temperaturi od skoro 30 stepeni. Biće i recept za njih, kao poseban post, uskoro.

Jelenu sam ostavila za kraj, jer je odnela moj utisak dana. Upoznala sam je na prethodnom okupljanju. Jelena je prijatna, razgovorljiva, draga, osoba sa puno strpljenja za čitanje, analizu, isprobavanje i beleženje utisaka o receptima, što i znate ako pratite Jelenin blog. Ovaj put Jelena me je osvojila na nekoliko načina.

Prvo, gestom. Napravila je i donela bavarske perece po receptu i molbi blogerke Džoli, kako bi odgovorila Džolinoj želji da na neki način bude sa nama na Adi tog dana, iako je na drugom kraju sveta. Hvala Džoli za perece, zaista su bile odlične. Ume bavarsko pecivo nekad da bude previše gumenasto spolja, ovo je bilo baš kako treba.

Drugo, pedantnošću. Da ste vi videli kako su te perece stigle upakovane, svaka u svoju papirnu kesicu, pravu pekarsku, jer se Jelena snašla i upravo i nabavila kesice u nekoj pekari, još i par rezervnih ponela. Ali, jabuke! Ušećerene jabuke koje je Jelena pripremila svakom na poklon, to je bilo šteta otvarati i načinjati, kako su bile lepo spremljene, sve jednake, upakovane u celofan, na štapićima koji nisu smeli biti obični ražnjić štapići već su birani i kupljeni tako da ispune visoke Jelenine kriterijume... Baš onako, za gledanje i uživanje. Naravno i za jelo, iako su neki ovo videli prvi put, pa za svaki slučaj prvo malo prstićima isprobali tu neobičnu jabučinu koru :)

Treće, organizovanošću. Osim što je lepo i uspešno organizovala sebe i svu klopu koju je donela, Jelena je očas posla uredila sto na kome je bila postavljena hrana, kad je u popodnevnim satima već ličio na džunglu. Znate kako to izgleda, kao na skupovima kad prođe neki oficijelni deo, pa posle sve izgleda kao da je oluja projurila. Ni kod nas nije izgledalo mnogo drugačije, dok Jelena nije to s lakoćom dovela u red.

I četvrto, jednim kolačem koji nisam probala tamo, već sutradan kod kuće, i koji je moj naj kolač susreta. Trouglovi od meda i oraha, najlepši suvkasti kolač koji sam probala u poslednje vreme. Od tih suvkastih kolača obično imam slična očekivanja, da su ok ali ništa posebno, valjda me je zato ovaj iznenadio, što jeste nekako poseban. Nisam još proučavala recept, ali praviću ga sigurno. Ima neku istančanu finoću i sklad ukusa, kiselo-slatko sa ponekim komadom oraha koji krcne, testo lepo, isečeno na pravilne trouglove bez mrvljenja... Baš, baš fini kolač.

Jelena je još donela i svoju česnicu-masnicu.

Ako Jelena i ostali nemaju ništa protiv, ja bih joj predala štafetu za inicijativu za neko buduće okupljanje, kome se već radujem :)

Veliki pozdrav svima!