Ajde da je pravim prvi put... Ili da već nisam na istu grabulju zgazila u prvim pokušajima pripreme pre godinu i kusur... Ili da bar nije bila namenjena za poklon... Ovako, samo sam popizdela zbog sopstvene nemoći da ikako spasem stvar, da bih kasnije ipak iskulirala i shvatila da nije svaki poraz gubitak. Niti je svaka torta Reforma.
Reform torta je za mene stvarno - reforma. Izmenila je moj stav prema tortama, navela me je da se zaljubim neplanski, ali strastveno. Probala sam je u raznim izvođenjima, a Dadetova je na mene ostavila poseban utisak. Posle nje svaka druga mi nije dovoljno dobra. Taj kontraverzni fil, koji se ne sprema kao većina klasičnih filova za torte, gde se umućen puter/margarin dodaje u ohlađen krem od žumanaca, već se masnoća sipa u vruća žumanca i mešanjem stvori gusta lepljiva emulzija nalik nekom čokoladnom karamelu, je "ono nešto" što ovu Reformu čini raskošnom i naprosto neodoljivom.
Ali. Taj fil ume da prevari, izneveri, poput neke zavodljive žene koja u okove veže srce izabranika, pa iako zna koliko je ovaj lud za njom, povremeno ima potrebu da ga opomene kako njena ljubav nije bezuslovna i večita.
Pošto je Reforma moja omiljena torta, logično je da je i moj prvi izbor, kad treba neke goste da dočekam, ili da im ponesem kao poklon. Ovaj put torta je trebalo da ide na poklon prijateljima koji su dobili bebu. Beba je, srećom, imala namenjen poklon koji nije podložan neuspehu, a torta je trebalo da bude prezent za mamu i tatu.
Pripremila sam je klasično, kao i mnogo puta do sada, bar sam verovala da je tako. Fora je što taj fil morate proceniti da li je gotov na osnovu nekog iskustva, ili merenja vremena kuvanja. Ili upotrebom nekog ličnog instrumenta, amajlije, viska, prstena a la Ljubiša Trgovčević, šta već kome deluje, kad se osnovne metode pokažu kao nedovoljne pa poput mene u cca. dvadesetoj iteraciji pravljenja ove torte uspete da ponovite greške iz prve. Fil je u prilično toplom i curećem stanju kad ga proglasite gotovim, a njegova će se prava uspešnost pokazati tek kad torta bude nafilovana i ohlađena na konzumnu frižidersku temperaturu. Lako je kod hladnih filova, gde se masnoća dodaje na kraju, odmah proceniti da li je to dovoljno čvrsto, pa eventualno dodati još putera. Ovde toga nema. Procena mora da padne dok je sve još vruće i prilično tečno.
I tako, napravim ja tortu u četvrtak, stavim u friz kako i treba, da bih je lepo obradila, poravnala, pa prelila glazurom i prebacila na tacnu. U frizu je naravno friznuta, i ne pokazuje još svoje pravo lice. Završne radnje sam radila u subotu, na dan odlaska kod prijatelja kojima je bila namenjena. Izvadila tortu iz friza, stavila glazuru, i nakon kraćeg boravka u frižideru fil je počeo da probija sa strane.
- "Dobrooooo.....", smireno ja evidentiram promene u ponašanju torte i obraćam joj se kao ravnopravnom sagovorniku.
- "Nema veze, Reformo, nećeš ići na poklon, a to što malo curiš, neka, baš fino, imaću te kao fino sočno izdanje torte koje ću poslužiti sutra svojim gostima! HA!"
Zapravo gosti nisu ni pravi gosti, nego familjia, brat i sestra mog muža, koji su se najavili da će u nedelju doći, a za koje sam planirala da spremim neki drugi slatkiš, pa sad, kao, bingo, ućarila sam vreme spremanja novog dezerta, eto, baš sam dobro prošla. Ne, zaista. Ne moram pred familijom da iznosim tacnu i sečem tortu formalno, a na tanjiru isečeno parče neće izgledati loše. Misleći da sam joj odbrusila komotno ja ostavim Reformu u frižideru, pa sa porodicom odem u goste.
Nekoliko sati kasnije, dočeka me OVO.
Ne želite da čujete psovke koje sam sebi u brk izrecitovala dok sam brže bolje samo zatvorila vrata fižidera da ne gledam taj prizor.
Nakon jedno pet minuta, kad sam već počela da se smejem samoj sebi na toj, realno bespotrebno preimpulsivnoj reakciji, nekako prebacim pasijans-obrušenu tortu na široki poslužavnik, pa ovlaš isečem i spakujem u plastičnu kutiju. Šta je, tu je. U đubre svakako neće ići iako sam joj, priznajem, prvo poželela takav kraj. Neće, jer...
...ukus je i dalje bezobrazno dobar. Taj premekan fil, lepljiv i tegljiv, naprosto navodi na potrebu da se kašičica ponovo u njega umoči i oliže sklopljenih očiju...
Reforma. Promenila me je. Pobedila me je. Neodoljiva je čak i kad se sruši. Poslužiću je u šoljicama uz kratko, ali istinito objašnjenje. Naši smo, ne mari.
A drugi put? Pa, trudiću se da budem bolja u proceni, sad kad imam iskustvo više. Iskustva, očigledno, nikad nije dovoljno.
Naravoučenije: Dade kuva 10 žumanaca 10 minuta i dobije dobar fil. Ja videla, stvarno dobije. Meni treba najmanje 12-13 minuta za srednje gust fil, ili 15 ako neću da razmišljam, kao za Reform kocke. Ali ni to nije nikakva garancija, jer vreme očigledno nije pouzdan faktor, treba znati odokativno, tj. pod varjačom, kad su žumanca dovoljno kuvana da se dodaje ostalo.
ReplyDeleteJao podsetila si me na finale ovde Master bakers.Bas jedna kandidatkinja koja je citavo vreme bila u vodecoj poziciji za finale spremi kulu od macaroons i predivno je izgledala .Dok se ona okrenula macaroons su poceli da se klizaju sa osnove..katastrofa;(( Doslom mi da zaplacem sa njom.
ReplyDeleteI kada sam najsigurnija u neki recept isto mi se zna desiti ...nisi jedina,a i u salicama izgleda ukusno !!!!!
ReplyDeleteJa ti reformu pravim na klasican nacin jer ovako ne mogu ocijeniti kada je fil gotov. Znaci zgusnem, ohladim dodam puter. A za goste se jos sluzim i varanjem, (sjeti se mirror glasing) i ako je bas vazno i ne mogu dozvoliti da omanem, dodas malo zelatina u kremu i onda stoji k'o sto bog zapovijeda!
ReplyDeleteP.S. Sada se otvara sljedece pitanje, koliko zelatina da ne bude kao guma...malo samo kasicicu.
10 minuta za 10 zumanaca ne znaci nista, u profy receptima se navodi gramaza zumanaca upravo iz razloga sto su jaja ipak razlicite velicine (cak i ako su iste klase) i onda nekome treba 10 min, tebi 13 ili kao u ovom slucaju ko zna koliko...
nikada nisam probala reformu!! krema stvarno izgleda božanstveno!! možda se upustim u pustolovinu!!
ReplyDeleteNe mogu ni zamisliti svoj repertoar psovki da me dočeka onakva torta.
ReplyDeleteTaman sam se popalila na one kockice, a sad s me stavila na razmišljanje. Mislila sam da je uz onako detaljne upute stvarno lako napraviti, ali vidim da ću morati biti jaaaaaaako oprezna po pitanju kreme.
Svaka čast. Meni nije ni na kraj pameti da se upuštam u komplicirane izvedbe. Možda ću jednom kada budem iskusnija ;)
ReplyDeleteE, ovako prođem i ja svaki put kada trebam da pripremim nešto za "bitne" događaje ili ljude. Zato uvek moram po dva puta spremati nešto, ili se u non-stop moliti da ne zeznem stvar. No, često ni molitva ne pomogne:)))
ReplyDeleteDešava se i najboljima, bitno je da si ti ostavila tu Reformicu i da je nisi frljnula u đubre.
Znači, opet dođosmo do teorije da u kulinarstvu ipak postoji tzv. "odokativno" i "osetiti po rukom":))
Majo, odličan post, jer je 100% realan:) Veliki pozdrav
Hvala svima :)
ReplyDeleteMajo, i ovde se mere žumanca da ne bi bilo odstupanja zbog veličine jaja. Radi se o 190 g žumanaca, od 10 jaja S klase. I kuvam na pari, što bi trebalo da je neka ipak poznata temperatura. Isto radio i Dade, sa 190 g, pod istim uslovima, i čak "na moje oči", pa njemu treba 10 minuta a meni bar 13 čak i do 15. Znaš koliki je on detaljista, i siiilno vreme je potrošio da bi našao način da objasni taj fil da svakome uspe, pa opet ispade da nije dovoljno tj. nije dovoljno precizno. Mora svako naći svoj način da proceni kad je gotovo. Ili praviti hladan fil. Ili praviti drugu tortu :/
Pozdrav :)
Pokojna baka Vojna, komšinica mojih roditelja i predratna gospođa je uvek imala rešenje za ovakve stvari. Život je naučio. Kaže ona mojoj mami: "Snežana, nemojte bacati neuspele kolače. Od svakog takvog kolača se daju napraviti bombice." Još na to i doda "Napravite bombice dok vam je suprug van kuće jer ima onih koji će zvocati, kao moj pokojni muž, sasvim slučajno da vam kolač nije uspeo." I dan danas se ponekad nađu bombice na stolu moje mame posle toliko godina iskustva.
ReplyDeleteMeni se fil zgusne posle 14 minuta i nikako kraće. Majo, dešavalo mi se da struja toliko varira u jačini prilikom kuvanja, što zavisi i od doba dana kada kuvam da neka jela jednostavno stignu svaki put za drugo vreme, a ovde je taj tajming najvažniji. Tajmer za kuhinju mi je u poslednjih godinu dana najbolji prijatelj u kuhinji.
Ja sam pre par dana napravila Doboš sa 20 kora i nakon 3 sata pečenja kora, i trčkanja kuhinja - kupatilo da hladim plehove i ubacujem, a tajmer samo kucka, kada sam htela da odlepim kore, pogledam u recept i voila-zaboravila da dodam brašno u smesu za kore. Ja sam lepo ispekla 20 kora bez brašna, od kojih se 10 odlepilo, onih prepečenijih, a ostale sam naknadno vraćala u rernu. Fil sam savladala, isekla sam je kao moja svekrva, dekorisala i sve to izvežbala, ali je bila premekana, pa su se kore stopile sa filom i upola je bila niža. Šta da se radi. Ukusna, ali nije to to. U današnje vreme nije ni mala stvar kad ti nešto propadne na ovu skupoću, kako kaže narod. Bar sam glazurom i filom ovladala. Nisam imala živaca sve to da slikam, a divim se tebi kako imaš strpljenje u toj situaciji još i da fotkaš.
Jelena, 100% si u pravu :) Od neuspele Reforme se prave najbolje bombice, to sam već probala :)
ReplyDeleteDoboš - ta me avantura tek čeka! Pre neki dan bila kod limara da vidim ima li tih plehova plitkih, i ima, samo bili su veći nego što bih ja htela, pa ću da naručim da mi napravi manje. Par je 450 dinara. Super što si glazuru savladala, meni to deluje kao najteži deo, a ovo sa korama, pa, bože moj, tome služe prvi pokušaji (a ponekad i dvadesetprvi :)))
Pozdrav!
U pravu ste za bombice, to je najbolja solucija za neuspjeli kolač, ili pak ovo kao što si ti Maja napravila: u čašu. Naravno da mi se dogodilo da mi kolač ovako završi, u prvom trenu ja poludim, ali se brzo i smirim :)
ReplyDeleteOva reforma na vaš način je toliko dobra da ne smeta što je u čaši. Nisam ju nikada ovako radila, ali pretpostavljam koliko je ovaj fil dobar! Recept tvoj imam spremljen i čuvam za neke prilike tipa rođendani
Majo, limar je prava stvar za plehove jer su njihovi plehovi deblji, nesavitljivi, a ovi sa pijace su tanki, od aluminijuma i brzo se iskrive. Bitna je i visina ivice. Ako praviš klasičnu sa 6 kora onda znaš kolika ivica treba da ti bude, a za ovu moju je pogodno da bude 2-3mm. Šećer ti nije nikakav problem, obzirom da si radila sa njim Evo nekih detalja na koje treba obratiti pažnju
ReplyDelete1.sasvim mala količina putera, kašičica na kraju u karamelizovani šećer, da se masnoća ne odvoji od šećera
2. Karamelizuje veću količinu nego što ti treba. Bolje da ostane nego da ti nedostaje jer u šerpi dok sipaš ostane deo koji ne može da se sipa. Ja sam išla i na 400-500g
3. Slobodno sipaj preko torte ili ako radiš na korici jednoj može i tako. Sve što iscuri sa strane isečeš opet vrelim nožem
4. Pošto ima putera ne mora odmah da se žuri. Polako. Ja sam je rezala na 32 šnite oko sat vremena
5. Nož je najbitnija stvar. Onaj nanobičniji iz escajga za svaki dan, mali kao na slici kod mene je savršen, ali da skoro nema recke i da je po mogućnosti što tanji. Ja sam jedan našla na Kalenićevoj pijaci na tezgi, stari, ali je bio malo kriv. Htela sam da puknem od muke, ali sam našla malo deblji kod kuće sa skoro neprimetnim reckama.
6. Nož greješ na svakoj strani na plotni dok izbrojiš do 15. Sečeš linije da ti malo upadnu u prvu koru i onda brišeš prvo o mokri sunđer za sudove, pa provučeš između žice za ribanje da skineš crnilo da ti se ne prenese na tortu
7. Probaj ovo sve na jednoj probnoj kori
Interesantno je da ovako ne moraš da žuriš i brzaš. Lagano fino i polako
ps šećer treba da je što tanji a da sve pokrije inače se teško lomi viljuškom pri jelu
Tako mi je simpatičan tvoj post, tvoja iskrenost, tvoja reakcija na svoj kiks, ali veruj, svima nam se dešavaju takve stvari. Važno je ne gubiti živce zbog toga. A fil za reformu je izuzetno ukusan, pa makar bio i ređi.
ReplyDeleteJa u ovakvim situacijama doživim lakši oblik živčanog sloma, al stvarno. Čak i plačem. :) Moram malo poraditi na tome jer su mi reakcije stvarno neprimjerene. Zadnji put se dogodilo kad sam vadila pitu iz pećnice i sve skupa je završilo na podu, pita ispala van, sva se stukla, nije bilo povratka. Meni se svijest srušio!
ReplyDeleteMeni ovo tvoje odlično izgleda i u šalicama i ne bih imala ništa protiv da u gostima dobijem jednu takvu porciju!
Jelena, hvala za ove savete :)Bistrila sam nekoliko recepata za Doboš, i mislim da ću karamel raditi bez ikakvih dodataka, ali o tom potom.
ReplyDeleteInače limar gde sam bila radi samo od aluminijuma, tako da su to baš ti lagani i "nikakvi". I da, plitki su jako, ivica nije viša od 2 mm.
Zoro, hvala :)
Vali, to je u temperamentu čoveka, teško je to promeniti, ali bar treba znati sebe, pa pretpostaviti i svoju moguću reakciju. Ja se uvek iznerviram, samo sad umem i da se resetujem ubrzo zatim. Praksa je čudo :)))
A, glej. Onaj Marfi nekad baš zna da zaj..e stvar, posebno kada se prave neke poslastice koje moraš/trebaš/želiš da odneseš kada nekome odeš u goste. :)
ReplyDeleteKoliko puta mi se zna desiti da zeznem stvar kod nekih kolača ili torti koje pravim godinama. A šta ću? Bombice nisam pravila, ali su zato redovno završavali ili u čašama ili u onim malim zdjelicama za puding. :)
Da ti budem iskrena, ova refroma me mami, ali i plašim se da šta ne ukakim. Zato ću morati da napravim jednu probnu turu, prije nego nam bude fešta za kuću, što je negdje za desetak dana. Mada fil za reform kocke je malo drugačiji, što me tješi i uliva mi povjerenje da ne bi trebalo da fulam.
Tolko puta sam imao "sreću" da ovo klizajuće čudo vratim u prvobitni oblik, da sam bio skoro nesretan što nisam tamo da ti pokažem kolko je to lako. Nagneš tacnu kolko god možeš, a onda onom plohom na kojoj držiš torte, samo poguraš nazad celom dužinom, i eto nje u starom obliku. Naravno mora otići u zamrzivač. Opisao sam ti "sreću" a nesreća izgleda ovako. Napraviš 6 torti od 100 jaja, i sutra kad otvoriš vrata frižidera,one SVE U VRATIMA. :))) Dali me je ta "sitnica" ubedila da ipak počnem da radim suve i čvrste reforme (jer umem ja i to)? NIJE I NIKAD NEĆE.:)))
ReplyDeleteBombice su spasonosan izum, mada je i posluženje u šoljama više nego dobar izbor. Malo šlaga od gore, i svi sretni. Meni baš nije bilo ostvarivo da primenim takvo rešenje. Naime, nemam toliko šoljica :))) Znaš li ti koko je to reformi koje napraviš od 100 jaja.:)))
Kad ni bombice nisam imao više gde da držim, ja sam smislio jedan jako lep kolač, koji se pravi od klizajuće reforme, ili krajeva kolača i torti. Zove se BETOVEN KOCKE. Lako se pravi. Na tanki patišpanj od belanaca i keksa, naneseš debeo sloj samlevene reforme, pa kad se dobro ohladi, staviš sloj oraha u mleku, a onda preliješ nekim čokoladnim prelivom. Ukrasiš bademima kao ti što si ukrasila svoje reform kocke. Vrlo je ukusno, i ne CURI :)))
Dade, mogu misliti kad krene masovno obrušavanje serije torti! Ali nije štos u tome da je ja vratim u formu pa ponovo zaledim, kad-tad treba da je izvadim napolje da bi mogla da se jede, a ako je fil redak, opet će da procuri. A i dobar deo fila je ostao okolo, to bi trebalo skupljati i ponovo nekako dodati među kore... Ma, dobro je da je nisam zaleđenu odnela, a onda da se ljudima u frižideru desi ovo što se meni desilo, a ja nemam pojma nego sva srećna što sam odnela home-made prezenet :)))
ReplyDeleteI ja sam rezonovao kao ti. Šta da je vraćam kad će ponovo da se sruši. Međutim nisam bio u pravu. Upravo taj fil koji je iscurio i KOJI NE MOŽE DA SE VRATI, je izgleda VIŠAK, koji je i činio da ona kliza. Kad tog viška više nema (verujem da uvek završi u kuvarevom stomaku), ono što ostane između kora(a ostane sasvim dovoljno)više ne pokazuje tendenciju klizanja. Kad se jednom zaledi, i ponovo vrati u frižider, torta je dosta stabilna. Može biti da tu ima malo uticaja i to da se reforma ipak malo prosuši spolja,čak i u zamrzivaču, pa je i čvršće kako vreme prolazi. Moje iskustvo je da takve reforme obično ne klizaju DVA PUTA :)))
ReplyDeleteZnam da ovaj savet stiže sa zakašnjenjem, ali...možda se klizanje desi još koji put, pa će ti tada možda zatrebati :)))
Ne brini, ovakve stvari se svima desavaju, i to se naravno bas desi onda kada bi nesto trebalo posebno dobro da izgleda... odlicno si se dosetila da je posluzis u soljicama, ja bih se mozda pre odlucila za varijantu sa bombicama... uh, sto bi to bile uskusne bombice od tortice!;))
ReplyDeleteJao boze, ja sludjena, lepo sam pomislila da je ovo neka varijacija na temu reforme pa u casama :lol: Pomislila sam da si napravila nesto novo kao one kocke. Svaka cast na postu, i sto si nam prikazala Marfija na delu.
ReplyDeleteProsle zime je moja mama pravila reformu za jedan rodjendan i tada sam videla cudo nevidjeno. Reforma je lepo stajala i sekla se i pojela vise od pola. A onda je proklizala i sve sto je ostalo se sroljalo na tacnu. Srecom bilo je jos jedne torte. Kao da je stajala do odredjene velicine, a onda dostigla neki kritican oblik, zapremeni ili sta vec i jednostavno prsla :)))
pozdrav!
Ja nemam nikakvu sugestiju ali će se sva djeca složiti sa mnom - najviše volim kad kolač ne izgleda reprezentativno pa se ne iznosi gostima jer ga onda djeca najviše (i bez brige) pojedu! :)
ReplyDeleteJa reformu uvek isto pravim, uvek po istom receptu, pazim na meru i u 30% slučajeva mi ne uspe, što je prilično visok postotak u poređenju s drugim kolačima. Štaviše, samo ona (i još neke torte) volšebno ne uspevaju - za sve ostale neuspele kolače može se tačno precizirati gde sam JA pogrešila, a ne da je, šta ja znam, konstelacija na nebu bila nepovoljna.
ReplyDeleteProstom logikom sam došla do zaključka da razlog nije neki metafizički, nego da su jedina dva faktora koja mogu da utiču na propast ili uspeh kvalitet jaja i, što je još verovatnije, kvalitet šećera. A pošto ne možeš da utičeš ni na jedno ni na drugo... Nemoj da se nerviraš.
My two cents'.
Sva sam stisla i iznervirala zajedno sa tobom, a samo čitajući. Ali divim se duhu: dok sve propada ona stoji i škljoca! Svaka čast, to je karakter!
ReplyDeleteKrajem novembra jedna divna devojka ima rodjendan i resila sam da joj odnesem Reformu, sto znaci da konacno moram da napravim probnu, prvu. Ostalo mi je jos sam da kupim orahe i da se jos malo posavetujem sa tobom i onda jutros vidim ovaj post. Do veceras sam vec bila resila i da Svarcvald moze da prodje. I sada citam Dadetove komentare i evo me opet kod Reforme.....Ovi postovi i komentari su neprocenjivi.
ReplyDeletePozdrav!
p.s. eto mene sa pod pitanjima na mail sutra-prekosutra :)
Super si se ti snasla. Na kraju krajeva, ipak ste uzivali u reformi samo malo drugacije serviranoj. Ja bi verovatno siznula, istresla je u neki pleh, bubnula na sto i dodala momcima po kasiku.
ReplyDeleteTa tvoja reforma mi deluje kao torta koja bi me oborila s nogu a istovremeno me plasi da se uhvatim u kostac s njom, imam osecaj da bi mi zadala mnogo glavobolje. Ovi Dadetovi saveti, sto u tvojim postovima sto u komentarima, dobro dodju, covek ima resenje za sve moguce i nemoguce situacije. Nakon ovog objasnjenja o klizanju i mogucnosti ponovnog vracanja sve kontam da ipak napravim neku probnu verziju pa kud puklo da puklo.
Sto se Dobos torte tice, nisam neki ekspert ali radila sam je par puta pa evo ti i neka moja iskustva nek` ti se nadju ;)
Nemam te plehove za kore (a kad krenem dole, redovno zaboravim da ih potrazim) pa ih pretezno radim na poledjini okruglog kalupa za torte ili cak na dnu nekog veceg pleha. Isecem dva kruga od papira za pecenje, razmazem smesu i onda ih naizmence guram u rernu. Ove korice se ne razlivaju, ne rastu mnogo pa su sanse da krenu nekuda jako male.
Kad je karamel u pitanju, ja ga secem dok je jos topao.
Koristim Melitin recept za Dobos (170 ml smese jedna korica) i, ako radim na plehu od 27 cm dobijem jednu koricu viska, a ako radim na manjem plehu onda ih bude jos vise. Te korice mi sluze za vezbu tj. pre filovanja napravim karamel, izlijem ga na koru, secem pa ako nesto zeznem imam jos koju koricu za vezbanje, a ako ne strpam je sa ostatkom kora na filovanje. Karamel (takodje radim po Melitinom receptu) izlijem na koru predjem ga nauljenom lopaticom za torte da se lepo razmaze i onda ga ostavim da se hladne koji sekund (proverim prstima ivice pa ako se ne razvlaci spreman je) zatim oznacim kriske prosecajuci samo karamel pa ostavim da stane jos minutic a onda prosecem po rezovima jos jednom prosecajuci i koru.
Kao sto rekoh, nisam neki strucnjak ali mnogo sam se mucila sa tim karamel delom i ovaj nacin mi se pokazao kao najbolji pa mozda i tebi nesto od toga posluzi.
Pozdrav
Hmmm, Dade... Moguće, vidiš, da ne bi više klizala, da sam je vratila bez tog fila koji je iscurio. Jedino, ipak bi ostala niža, a ova sirotica od 4 kore iovako uvek plače za kojim cm ukupne visine, i verovatno ne bi baš bila reprezentativna. Ali od ove rasturene smese po šoljicama ne mo'ž nereprezentativnije, tako da, hvala, pamtim savet, pa ako opet zatreba, setiću ga se :)
ReplyDeleteMaxivido, a ja baš mislim, da jednom napravim na tvoj način, dugim mućenjem žumanaca a kraćim kuvanjem, pa na toplo da dodam čokoladu i puter. Sad vidim nije ni to garancija. Može biti da su jaja neki faktor stvarno važan, ali kako to predvideti? Po meni, nikako, samo ići na osećaj, i sva prethodna iskustva. Pa nek Reforma i omane ponekad, kad već nosi takvo ime :) Pozdrav!
Sanja :))) Da znaš, Švarcvald je super torta, kad malo bolje razmislim, šta sam i ja zapela Reforma pa Reforma... :))) Joj, ma, treba je probati, nije baš toliki bauk, a neuspele i poluuspele primerke koristiti za po kući. Kad se pravi za poklon, zaista komotno može dosta unapred da se napravi i zamrzne. Onda, isto tako dosta unapred, može ostavljanjem u frižideru preko noći da se fino proceni da li je dostojna poklona ili ne. Pa ako nije, nešto od gorepredloženog uraditi, a ako jeste, može bez bojazni opet da se vrati u friz i čeka do par sati pred polazak u goste.
Casa de Vainilla,
hvala najlepše na svim savetima. Nisam bistrila taj Melitin recept, moraću i njega da prostudiram. Kad treba prvi put da pravim nešto što važi za malo komplikovanije, to mi je prva radnja - pokupim nekoliko recepata, pa povučem paralele, i onda odaberem onaj koji mi ima najviše logike ili se kroz više recepata provlače isti saveti... Za sada imam tri prilično različita recepta, pa će biti zanimljivo :) I ja sam mislila da pečem kore na tom krugu od prsten-kalupa za tortu, ali kontam stvarno je zgodno imati dva ista, pa dok se jedna kora peče, druga se priprema, ionako ima milion kora, pa bar malo da se stvar ubrza. Javljam se sa pitanjima kad dođe vreme, sad još nisam psihofizički spremna za Doboš :)))
Veliki pozdrav!
Recept na tvom blogu za Reform t. sam baš sa puno pažnje iščitala jer tu tortu obožavam. Ono što je mene iznenadilo u receptu je mućenje žumanaca koje traje 30 sekundi. Vidiš, ja sam upravo to mućenje smatrala za glavnu kariku dobrog fila:) Kod mene i mućenje i kuvanje uvjek traje duže, ali ne i uvjek jednako, jer sam primjetila da postoji razlika medju žumancima- neka se brže umute, a neka sporije, a postoji razlika i u mućenju rashladjenih i nerashladjenih jaja. I potpuno se slažem sa tobom da vrijeme kuvanja treba odrediti po osjećaju. Toliko o jajima:)
ReplyDeleteVeoma bitna (možda i najbitnija) vještina u kuhinji je improvizacija. Ja sam to shvatila na početku moje "karijere", kada je svakodnevno bila potrebna hrabrost da se pojede ono što ja spremim. Umjeće improvizacije neuspjelog jela u neki drugi podnošljiviji oblik hrane je nekako došlo sama po sebi. Mislim da su me baš te improvizacije i naučila da kuvam :)
Da kad neki recept omiljenog kolač ne uspije dali su kriva jaja ,puter ,brašno ili samo mi a li ni meni nije jasno neki kolač radimo više puta jer nam je omiljeni naravni i onda se desi ovo a što je najgore još uvijek ja fina ,ukusna i sočna.Ovako moja mama kaže dobre kolače ne treba uljepšavati jer su oni dobri sami po sebi a ono što ne valja mora biti i lijepo (ima i tu neke logike) zar ne...
ReplyDeleteŽao mi je što će nakon ovog posta mnogi odustati od pokušaja da naprave Reformu. Šteta je što je tako, jer to je stvarno mnogo dobra torta da bi čovek smeo da je se odrekne samo zato što se boji da mu neće uspeti. Zato bih da pokušam da objasnim pre svega uzrok ove pojave curanja, a možda da predložim i dosta adekvatno rešenje tog problema.
ReplyDeleteOdmah da naglasim jednu stvar. Meni je zadnja reforma skliznula pre jedno 8 godina, a uvek pravim filove NA SAMOJ GRANICI "curenja". Znači moguće je naučit, jer ako je ovakav tupson kao ja uspeo da nauči, onda svako može :)))
Nakon što je onaj moj post objavljen, a Majče i dalje dobijalo retke filove, ja sam nastavio da razmišljam i da testiram reforme koje ja pravim. I dobro je što sam to radio jer ima puno "nepravilnosti" koje sam otkrio. Najneobičnija je u svakom slučaju dužina kuvanja. Pošto radim sa količinom od 200 jaja moja žumanca se kuvaju oko 2 sata. Pošto ih mešalica meša, a količina šećera i žumanaca je u gram uvek ista, ne bi smelo da se desi da se ovo vreme kuvanja razlikuje a ipak se dešava. A razlike su baš ozbiljne. Pravio sam tri ture reformi u 6 dana, i prva je bila gotova za 140 minuta, druga za 100 minuta a treća za 130 minuta.???
Primetio sam ja još odavno da ono početno mućenje žumanaca mikserom, može ozbiljno da produži dužinu kuvanja. Ja moja jaja u ovoj količini od 3000 gr i 3,500 gr šećera mutim tačno 90 sekundi. Ako ih mutim duže stvori se puno pene, i proces kuvanja traje mnogo duže. Pena je neka vrsta izolatora, i to objašnjava tu pojavu. Nejčudnije je ono Maksividino otkriće da se dugim mućenjem proces kuvanja smanjuje. Probao sam i Maxivida je U PRAVU. Duže mućenje, znači usporava vreme kuvanja, a JAKO DUGO MUĆENJE ga ubrzava ??? Vrlo zabavno zar ne. Pošto ja uvek mutim u sekundu isto, zanemarićemo taj razlog, i vrati se problemu razlike u dužini kuvanja. Po onome što sam ja zaključio, mogu biti samo dva uzroka. Ili se jaja drastično razlikuju pa se ponašaju potpuno različito od slučaja do slučaja, ili je struja toliko nestabilana da i to može da utiče, a vidim da je i Jelena došla do istog objašnjenja.
Sklon sam verovanju da struja ipak nije razlog, jer Majče je svoj fil kuvalo na pari, a to znači da je imala apsolutno uvek 100 C bez obzira da li je struja u tom momentu slaba ili jaka. Kuvanje na pari je nešto što vam garantuje konstantnu temperaturu. Zato ću odbaciti tu pretpostavku, i ostaće nam samo sirota jaja, kao mogući uzrok.
Zašto ne i šećer? Pa zato što sam sve tri iteracije torti pravio sa ISTIM ŠEĆEROM, i ne mogu da verujem da je u tom momentu kad sam ga kupovao, bilo 3 vrste šećera jer radi se o istom CRVENKINOM šećeru kupljenom u Rodiću.
Pošto jaja kupujem kod istog dobavljača, več godinama, besprekorno ih poznajem. Otud pouzdano znam da sam sve ove reforme radio sa RAZLIČITIM jajima. Mislim sva su okrugla i imaju žumance, ali prepoznajem da su to ipak RAZLIČITA jaja. Jedna su od starih kokošaka, imaju tanku ljusku (čim je pipneš ona puca), a ta jaja imaju krupno žumance, dok su druga od mladih kokošaka, sa nešto manjim žumancem, i debelom ljuskom, i vrlo žilavom unutrašnjom opnom. Zaključak je ovaj. NAJBRŽE SE SKUVA FIL OD JAJA KOKOŠAKA KOJE SU STARE. Znači jaja sa krupnim žumancetom i tankom ljuskom.
Znam da je to informacija koja nikome ne može pomoći, ali je dobro ipak znati ko je KRIVAC. Kako rešiti taj problem. Pa moj savet je ovakav. Svako ko nema iskustva sa gustinom fila, neka ga kuva 15 minuta. Kad ubaci čokoladu i puter/margarin, neka varjačom povuče štraftu. Ako trag ostane i neće da se popuni ni posle par minuta, to je previše gusto, i nek doda 10-20 ml mleka. Mikserom nek umuti i biće to lep fil. Ako se trag popunjava to znači da fil nije preterano gust, možete slobodno filovati tortu, jer fil koji se kuva 15 minuta NE MOŽE DA CURI. Može biti samo previše gust.
Ako grešim slobodno možete da me psujete i proklinjete, ali ja bolji savet ne umem da vam dam.
Ja se psihički pripremam isprobati tvoje reform kocke kao slasticu gostima koji mi dođu na rođendan. Sada mi malo klecaju koljena od straha da ne uspiju. Mislim da ću se ipak okuražiti i isprobati ih kuda puklo da puklo.
ReplyDeleteU pravu si, Dade, za pregust fil. Meni se posle jednog fijaska curećeg desilo da sam sledećih dve - tri reforme napravila s pregustim filom koji sam jedva razmazala po torti, jer nisam htela da rizikujem pa sam mu dušu ukuvala.
ReplyDeleteNego da se vratim na priču o jajima. Nisam mislila na kvalitet jaja tipa - od koke koja se hranila samo kukuruzom da se razlikuju od onih koja dolaze od koke koja je kljucala samo pšenicu, niti da postoji neka ključna razlika u starosti kokošaka ili njihovom držanju. Nego znaš kako se za neke kolače preporučuje da se koriste jaja potpuno sveža, a za druge jaja koja su barem dve nedelje stara. Valjda sufle bolje uspeva od starijih jaja koja imaju tečna belanca, a i oni francuski "macarons", ako se ne varam. Kao, belanca ne smeju da budu gusta. E sad, iako se ovde koriste samo žumanca, moguće je da i njihova starost igra neku ulogu.
Ali dobro, glupo je da filozofiramo kada postoji već taj provereni način da torta uspe i zaista je šteta da neki unapred odustaju od nje i da je dalje mistifikuju. Toliko je dobra da bih je najradije svaki put jela iz šolje, nego da je uopšte ne jedem.
Majo, i meni je to bilo jako čudno u Dadetovom receptu, što se žumanca ne mute po principu "dok ne postanu penasta i gusta i ne pobele", nego naprotiv, samo mrvicu, koliko da se izmešaju sa šećerom, a pena je čak nepoželjna. Nisam ja neki stručnjak za torte, ali imala sam predstavu o tome kako se mute žumanca, e, ovde to ne važi :) Slažem se generalno za improvizacije, mada sam prilično zadovoljna i kad mi nešto uspe bez improvizovanja :P
ReplyDeleteDade, to su baš velika odstupanja, u tim vremenima kuvanja koje pominješ, definitivno je taj vremenski parametar nemerljiv na taj neki ultra-precizan način na koji smo oboje hteli da idemo... Zato ću se potpuno složiti s tobom i proglasiti dužinu od 15 minuta kuvanja sigurnom, jer upravo sam fil za Reform kocke kuvala 15 minuta i stavila 30 g više čokolade, i stvarno je to bilo postojano a stajalo na toplom danu napolju. Mislim da treba i na glavnom postu o Reformi da korigujemo vreme ili neku napomenu stavimo, jer sad i dalje stoji 10 minuta kao optimum.
Inače, baš mi liči na tebe da si ukrotio takvu tortu kao što je Reforma sa "toplim" filom, i nastavio sve vreme da hodaš po ivici praveći grenično meke filove, da bi torta bila savršenog ukusa. To puno govori o tebi, i ja ti se iskreno divim.
Kranjice, recept za Reform kocke je prilično osiguran, hoću reći šansa da tim postupkom dobiješ previše redak fil je maltene nemoguća, jer tu su već preduzete mere predostrožnosti i produženo kuvanje, i dodata čokolada da još malo sve stegne. Kod torte je frka ako se ide na granične mere i količine. Ne znam koliko te dana deli sada od te proslave, ali ako možeš, napravi kocke VEČERAS. Nakon što odspavaju noć u frizu iseci ih i uvaljaj u orahe, ostavi pola sata napolju, i odmah ćeš znati na čemu si. Ako baš krene da curi imaš još fore da spremiš nešto drugo, a ako si zadovoljna, možeš kockice vratiti u friz, a mogu i u frižideru stajati sigurno nedelju dana i više, nisu kvarljive lako. I javi kako je prošlo, ako se odlučiš da probaš :) I srećan rođendan :)
Maxivido, i ja se sećam saveta za macarons da belanca treba da budu starija. Valjda ima nekog smisla u tome, mada meni nisu baš uspeli ali iz drugog razloga, jer sam samoinicijativno smanjivala šećer i narušila odnos sastojaka koji je očito veoma važan. Pozdrav!
Na žalost nemam ama baš nikakvog iskustva ni sa drugim jajima (mislim na druge proizvođače) a ni sa jajima koja su starija od 7 dana. Naime, već desetak godina radim samo sa ovim jajima koja su bukvalno dnevno sveža. Zato i ne menjam dobavljača, jer sveža jaja su u mom poslu prilično važna. Ne zbog toga što bi bila pokvarena da je drukčije, nego se neuporedivo lakše odvajaju belanca od žumanaca kada su potpuno sveža. Znači iz čisto praktičnog razloga.
ReplyDeleteKako god bilo, nemam gotovo nikakvo iskustvo sa bajatim jajima, pa ne mogu da tvrdim ni jedno ni drugo. Možda i to ima neke veze sa dužinom kuvanja, ali čak i da je tako, mislim da nam to ne bi pomoglo da izbegnemo opasnost cureće reforme.
Meni je i bez starosti jaja ovo iznenađenje sasvim dovoljno, jer se radi o jajima ISTOG PROIZVOĐAČA a dobijam tako ogromne razlike u dužini kuvanja. Mogu misliti šta bih tek dobijao, da jaja kupujem na različitim mestima ili po prodavnicama. Otud i postoji neslaganje u onim testovima koje smo Majče i ja sprovodili, dok smo pisali post o reformi. Ona je kod kuće pravila test sa kupovnim jajima, a ja sam u radnji uvek radio sa istim jajima (u to vreme od starih kokošaka), pa su i jaja bila uvek ujednačena po brzini kuvanja žumanaca. Jaja koja danas koristim su i od jednog i od drugog jata (i stare i mlade koke) pa mi je zato i bilo moguće da uočim kolike su to ogromne razlike.
Dobro je naći uzrok ovom neslaganju, jer već dugo me to jako intrigira. Žao mi je što nem to novo saznanje baš ni malo neće pomoći ali bar smo našli uzrok, a i dalje će mo morati da reformu pravimo ili po satu, ili po iskustvu. Čak ni termometar nam ne bi pomogao. Jer ovde se ne radi o razlici u temperaturi nego u različitom ponašanju različitih jaja.
No nismo mi još isgubili rat sa jajima :))) Izgubili smo bitku, ali praviću ja još puno reformi, možda i otkrijem način za prepoznavanje, kada je vreme da se prekine sa kuvanjem, a da se ne gleda u sat. Ako se ikad desi BLOGERI će te biti prvi koji će čuti za to novo rešenje problema.
Kad vidim ovako skliznutu reformu prođu me žmarci i mogu misliti kako si se osećala... i ja sam imala takva iskustva grrrr.... i najgore je što je cela stvar nepredvidiva do kraja ali, ali... Reforma je ipak zakon torta! :)
ReplyDeleteNa put nisam otišla, pa sam u procesu pravljenja Reform kocki.
ReplyDeleteProces još uvijek nije gotov, ali ono što vam mogu reći je da su vam sve teorije sa jajima i dužinom kuhanja pale u vodu ;)
Kada objavim post, vidjet ćete i zašto :)
Aaaaa, Nataša, daj ne drži nas u neizvesnosti!!! Šta se desilo?!
ReplyDeleteI ja sam nestrpljiva, ali moramo još malkice pričekati. Za to vrijeme, ja svoja iskustva pretačem u post, koji pišem u ratama. :)))))
ReplyDeleteE, da mi vidiš kez sada dok pišem... hehehehehhe
Zadavit ću Marfija, samo da ga vidim! :)))))
Uh, jebemumiša, nešto je pošlo naopako, al' dok se ti smeješ, neću ni ja da paničim! Evo strpljivo grickam nokte i čekam post :))))
ReplyDeleteEno post, pa vidi :))))))
ReplyDeleteObavezno cu se uloviti u kostac sa tvojoj Reformom, ali nemam nista protiv posluzivanja u salicama:)
ReplyDeleteJa cu ovo predloziti za kuvarijacije. Molim da se upise umesto mene, ako se zablentavim i zaboravim pa okasnim. Hvala!
ReplyDelete:***
Nataša, bila, videla, kako si najavila, mislila sam fijasko gori od mog, kad ono, uspelo, samo malo gušći fil ispao. Meni je to "samo" jer ja sam istraumirana retkim filovima pa mi ovo dođe k'o domaći, da dobijem previše čvrst :)))
ReplyDeleteSweet corner, ti si iskusna s tortama, unapred se radujem tvojoj Reformi!
Taci, nasmejah se na taj predlog! Misilm da bi bio hit da se za igru izglasa "proklizana reforma", pa da vidimo ko može klizaviji fil da napravi, kao i čije su mljuzge u frižideru veće, a i kako da se snađe sa posluživanjem :DDDD Dadetov post o reformi mora da dobije još jedan pasus-napomenu, u vezi dužine kuvanja, inače sa 10 minuta kratko umućenih žumanaca ima svi da dobiju ovo što i ja poslednji put :)
Pozdravi!
Sad si ti meni nasmejala. Znaci za sledece Kuvarijacije
ReplyDelete... anti - Reforma! hihihi
A sta ako Marfi odluci da svima uspe? Propao krug! :))))))
Ja sam kod Natase nesto malo "izmudrovala" na temu kuvanja fila pa ces videti kad ona odobri post.
pozdravcic
Taci, super, čekam da vidim :)
ReplyDeleteNego, ako ćeš stvarno predlagati Reform tortu ili kocke, da pod hitno napravim sa Dadetom update na postu za tortu, a kocke bi mogla da pravim opet pa da uslikam detaljno... UH! :)
Ja sam skroz ozbiljna. Mislim da je puno blogera pozelelo da je bas proba pa taman da im svima dam razlog, a i sebi naravno :)
ReplyDeleteAli videcemo kako ce proci na glasanju, mozda da sacekas pa da radis update, ako trenutno nisi dobra sa vremenom. Ili da je ostavim za decembar pred NG? Kako je tebi jednostavnije, slobodno reci.
Zaboravih ... ja bih stavila reformu a da biramo hocemo li kocke ili tortu jer je generalno sastav isti. Ako se slazete, ne bih da krsim pravila kuvarijacija.
ReplyDeleteUh, Taci, ja bih dogodine u decembru, ako može :))) Šalim se, nije da mi nije drago da Reforma u nekom obliku bude predlog, nego baš brinem da će biti curenja na sve strane ako se to izglasa, ali ajde da ne pričamo unapred. Nije veliki posao dodati još jednu napomenu u Dadetov post, a kocke mislim da su precizno objašnjene, i po veličini sudova, i načinu kuvanja (uronjeno u vodu), i gramaži i minutaži, jedino bih volela da imam i detaljno uslikan postupak, ali šta bih ja sve volela :)))
ReplyDeleteInače videla sam komentar kod Nataše i sve su ti primedbe na mestu, tj. zaista puno faktora može da utiče, ali većinu je Dade bio baš detaljno pokrio, ali ipak je jedno teorija, a drugo je praksa i kad ti sve to prođe kroz ruke, pa još nekoliko puta. Pa i tako ume da omane. Reforma. Počinjam da mislim da joj ime stvarno ima veze sa tom promenljivom prirodom :)))
Pa onda neka budu Reform kocke, a s obzirom na to da je sve detaljno objasnjeno, mislim da nije nikakav minus ako nema fotografija postupka. Razumem te ali nemoj da se brines oko toga.
ReplyDeleteAko bih mogla da trazim krivca zasto ne uspe svakom ... pa verovatno svako koristi od serpi ono sto ima i kako je navikao i zanemari taj savet.
Ako trazim krivca zasto ne uspe nama ... onda je to ona brzina mesanja fila sto nas zezne za vreme.
Ali na kraju, ovo je veoma svojeglava torta. Primer sam vec napisala. Sve sam videla ali da torta prokliza onako nicim izazvana, nakon sto je pola pojedena, to jos nisam.
Rvacemo se mi jos sa reformom :))
Taci,
ReplyDeleteSlažem se u potpunosti sa tobom da i veličina šerpe i količina vode, a
i zagnjurenost u nju može da utiče na dužinu kuvanja. Probao sam pa
znam da to nije ni pogrešno ni netačno. Radi se o tome, da ti uzroci daju izuzetno male razlike u dužini kuvanja, sem u slučaju ako šerpu držiš IZNAD vode, a ne zagnjurenu. Radi se o minornim razlikama od desetak sekundi u svim drugim slučajevima. Otud moja tvrdnja da su jaja jedini uzrok. Pošto koristim mešalicu, znači imam apsolutno konstantnu brzinu, i uvek isti lonac koristim, i uvek istu ringlu...pa čak dobijam uvek ISTO VREME ako koristim ISTA JAJA od starih kokošaka, a različita vremena ako koristim jaja od mladih kokošaka, onda je razumljivo zašto nemam drugog izbora nego da ustvrdim kako je TO JEDINI UZROK. Znam da deluje šašavo, i čudno, ali ja ne mogu da izvučem bolji zaključak, sem takvog. :)))
greške se svima događaju, a s ovakvim tortama i kolačima se dogode sasvim slučajno i iako mislimo da smo naučili za sljedeći put nije ništa sigurno
ReplyDeleteobično je i kod mene peh većinom kad nekome radim tortu ili kolač, kad radim za sebe uvijek uspije
tako mi je ove godine torta za sestru doslovno ispala užasno, samo se topila i nikako da je sastavim, a još po onim temperaturama... spasila sam stvar stavljanjem na led i rekla da je sladoled torta, svi su bili oduševljeni :)
Drage Jelena i Mamajac, opet ja sa starim kuvarima. Naime, našla sam nekakvo dr Oetker & Podravka izdanje iz veselih 70-ih Kolači vaš ponos i ima Doboš torta. Pošto samo teoretišem, jer je nisam pravila (niti imam nameru skoro), ali u delu u kome se govori o sečenju karamela piše doslovce; "Nož pre rezanja namastite ili zarežite u limun". Možda vam ovaj mali trik dobro dodje.
ReplyDeleteHvala, opasna, imam i ja tu knjigu, a vidiš nisam u nju pogledala kad sam bistrila recepte za Doboš :)
ReplyDeletePozdrav i hvala!
Uh,uh,uh ispade da je ovaj post imao obeshrabrujuce dejstvo na mnoge koji su planirali da isprobaju toru.
ReplyDeleteJa sam imala iskustvo sa klizajucom Reformom kada sam je radila prvi put po ovom receptu, samo sto je ona skliznula jos u zamrzivacu. Samo sam kore vratila na mesto, jeste ostala bez dela fila, ali sam ipak na kraju imala tortu. I to kakvu tortu!
E sad, ovde mi je "zastrasujuce" sto je tebi procurila kada si je prebacila u frizider(ovde grickam nokte jer planiram da je radim za vikend).
Definitivno je za izradu ovog fila presudno iskustvo. I mozemo mi da merimo vreme, kupujemo jaja od stare/mlade koke, ali jedino ponavljanjem gradiva mozemo da izvezbamo oko za ovaj fil.
Evo jednog ziheraskog saveta za svakoga ko je radi prvi put-nafilovati prvu koru, staviti na 5-10 minuta u zamrzivac, izvaditi, staviti drugu koru, nafilovati, opet zamrzivac na 5-10min...i tako do poslednje kore. Znam da ovo produzava vreme pripreme, ali provereno radi posao.
Dobro se ismijah i postu a i komentarima. Taci to ti je super ideja za igru, ja vec imam post sa 'klizajucom reformom', hehehe...
ReplyDeletehttp://goodfood-maybe.blogspot.com/2011/05/mnogo-socna-reform-torta.html
Puno pozdrava majo
Zoran
Dade,
ReplyDeleteJa bih sada da se batrgam ali nemam argument :))) Salim se.
Prihvatam da je do jaja, ako je sve ostalo isto, zaista ne znam sta bi drugo moglo biti. Pretpostavljam da je i ista cokolada u pitanju i vidim da je isti margarin. Razlicite cokolade razlicito zgusnjavaju jer sve zavisi koji je procenat kakaoa u njima i secera, da ne citam sada opet onaj veliki post, verujem a koristis uvek istu cokoladu.
Eto, meni je i ona pala na pamet kod nas koji isprobavamo. Mozda nije uvek do vremena kuvanja na kraju balade, mozda ima nesto i u cokoladi.
Razlika je, takodje, kad se koristi puter i kad se koristi margarin jer je sa puterom meksi fil.
Eto, ja sam se drznula da trazim uzrok u onome sto se dodaje na kraju. :)10 minuta + margarin = 13minuta + puter da bi se na kraju dobio fil iste gustine.
A propo serpi ... vidim da Natasa ipak koristi serpu sa debelim dnom i iz mog iskustva, kada se koristi ta serpa, vreme kuvanja ume drasticno da se skrati i to mi je OK kao objasnjenje za njen slucaj.
Odoh sad da predlozim kockice, da ipak ne bude anti-reforma :))))
Ovaj post je odličan ! Iako sigurno nisi sretna zbog događaja sa tortom meni je post odličan. Svima nam se ponekad dogode ovakve stvari kada radimo nešto pa i najprovjerenije. Pokušavamo ponovno i učimo. Ovdje puno toga možemo naučiti, pročitala sam i post i komentare i uistinu je dobro i korisno. Na kraju, u reformi ste uživali ! Servirana u šalicama meni izgleda jako dobro i skroz zanimljivo, čak bih je nekada i namjerno ovako servirala.
ReplyDeleteEh da znam da spremim nešto makar približno ukusno kao tvoje jelo!
ReplyDeleteEvo jedan prginalni recept za karamet tortu iz Hotela europe Sarajevo
ReplyDeleteBiskvit :
Za 4 torte Mrsko mi sad racunat za jednu zurim na posao
Panama Kore
30 jaja
800g secera
800g brasna
800 grama ribane cokolade (Zaledzene)
150g Oraha
4 Praska za pecivo
Odvojiti jaja bijelance od zumanceta u bijelance dodat secer i mutiti dok se ne dobije cvrst snijeg kada se uslaga dodat zumanca i mutiti jos 1 min u papir sastaviti cokoladu orahe brasno i prasak za pecivo i polako dodati drvenom varnjacom da biskvit masa ne spadne istersti u kalupe i peci na 180 stpeni 30-40 min
Fil Figaro Za jednu tortu
250g secera
25og secera
250g oraga
4 jaja
250g margarina
U jednu tavu istresti 250 g secera i topiti dok se secer ne istopi uz stalnom mjesanje da secer ne izgoti
U drugoj serpi topiti margarin secer i jaja dok ne prokuha kada prokuha dodat istoopljeni secer i orahe pazite da se ne sprzite jer kada se sastavlja pomalo prska
Koru za tortu isjeci na tri ravnomjerna dijela i na svaki doati malo fila
Glazura po zelji
VKV Slasticar
Bajramovic Kenan Sarajevo
Hvala na receptu.
DeletePozdrav,
Maja