Sećam se kad mi je tražio da mu napišem recept za prženice. Moj dragi, kad je počinjao da zalazi u kuhinju, i poželeo da udovolji sitnoj deci koja traže prženice. Ja jesam od onih koja voli da sve ima lepo i uredno zapisano, tačne mere, jasne instrukcije... Ali, prženice?! Pa tu nema mera! Kako da mu objasnim da uzme jaja i mleka prema količini hleba? To bi za njega bilo nedovoljno jasno, pa sam morala da premerim koliko otprilike čega ode za cca deset kriški hleba. E, takav je početnik on bio, na pragu svoje četrdesete godine.
To je bilo pre dve i po godine. U međuvremenu je svašta naučio, nije mnogo ni pitao, eventualno me zvao telefonom u radno vreme da pita gde u kuhinji stoji nešto od namirnica, više je čačkao sam po netu i isprobavao. On voli klasiku, i voli čorbasto, i stvarno lepo sprema punjene paprike, ćufte u sosu, pasulj, grašak, paprikaš, belu pileću čorbu, paradajz čorbu, pohuje meso, sprema ribu, smišlja neke sosove za testeninu...
Danas dolazim s posla, a kod kuće me je dočekala fina paradajz čorbica, za koju sam na prvi pogled pomislila da je unutra isfronclano neko belo meso. Baš me je zbunilo kad sam videla kako izgleda. A froncle su zapravo od jaja. Pošto je dragi naučio da uvek pazi da žumanca i pavlaku ne ubacuje u vrelu čorbu, jer zna da će dobiti mrvice, sad je baš poželeo da ih ima, i čak stavio cela jaja. Jako simpatično, moram da priznam, jer belanca naprave sitne niti i daju zanimljiv izgled jelu, a ne raspoznaju se pod jezikom kao nešto izolovano.
Kratko sam škljocnula, a onda dugo propitivala i tražila da mi prepriča šta je i kako radio, u nameri da recept zapišem i objavim na blogu. Sad smo došli u kontra situaciju. Ja njega pitam, a on ne zna mere, jer je radio otprilike.
- "Koliko si stavio luka?"
- "Koliko sam mogao."
- "Molim??!"
- "Pa, mislim, dve glavice. A hteo sam više, bolje je sa više luka, ali mnogo je bio ljut pa nisam mogao više da seckam."
- "A, koliko si stavio testenine?"
- "Ne znam, recimo ovoliko...", pokazuje palcem i kažiprstom sloj koji treba da znači za koliko se, u tegli u kojoj inače stoji, smanjio nivo sitne testenine u obliku slova.
Nakon još nekolicine ovako preciznih objašnjenja, odjednom sam osetila naklonost i razumevanje za sve prikupljače i zapisničare narodne književnosti, ne znam zašto :)))
Ipak, kod čorbi i kuvanih jela zaista nije potrebno ići u neku milimetarsku preciznost, zato ovaj recept neka bude okvir, a odstupanja su dozvoljena i poželjna. Prijatno!
Sastojci:
2 glavice luka
4-5 čenova belog luka
1 ravna kašičica soli
1 l soka od paradajza tipa Tomatino
1 l vode
3 kašičice šećera
1/3 kašičice bibera
sitna testenina za supu (zvezdice, slova...)
1 kašika brašna
2 jaja
malo svežeg francuskog peršuna
Postupak:
1. Crni luk iseći sitno, beli na listiće. U šerpi ugrejati tri kašike ulja, dodati luk i ravnu kašičicu soli, propržiti sve kratko, dok beli luk ne počne da rumeni. Doliti pola čaše vode i dinstati dok crni luk ne omekša.
2. Naliti litrom soka od paradajza i litrom vode. Dodati 3 kašičice šećera, i trećinu kašičice bibera. Kuvati do vrenja, dodati 2 kašike sitne testenine, nastaviti kuvanje na srednjoj vatri. Kad je testenina kuvana, razmutiti ravnu kašiku brašna sa malo vode i sipati u čorbu pa kuvati još kratko dok se malo ne zgusne.
3. Dva jaja razmutiti viljuškom i sipati u čorbu koja vri i mešati. Od jaja će se stvoriti "froncle" što je ok. Nastaviti kuvanje još nekoliko minuta pa skloniti sa vatre. Na kraju umešati malo sitno seckanog peršuna.
4. Svaku porciju ukrasiti grančicom francuskog peršuna prilikom serviranja. Služiti uz prepečen hleb.
Recept za štampu
Poseca me izgledom na moju omiljenu Lee-jevu kiselu ljutu corbu. Ko je iz Beograda, a još nije bio kod Lee-a, trk na tu corbu. :)
ReplyDeleteSamo ga ohrabruj... oni umeju brzo da se demotivisu. Vidis, skroz sam zaboravila tu tehniku sa fronclama od jajeta. Kad smo kod paradajz corbe i jaja da li neko ima ideju kako da nadjem recept za Pavaze corbu (iz kuvara Vokija Kostica). To je paradajz corba u koju idu posirana jaja. Pravila sam je davno, i nemam kod sebe Vokijev kuvar a ni na internetu nisam mogla da je nadjem. Nisam bas sigurna da se tako zove. Zahvalna za bilo kakvu informaciju o njoj.
ReplyDeleteOvo je corba mog djetinjstva..posto smo imali paradajza jako puno ljeti,mama ga je spremala do iznemoglosti,pa su corbe ovog tipa biule cesto na nasem stolu,hranjive,lijepe(mislim na crvenu boju jer tu boju volim u corbastim jelima ),pa domaci lebac..oh miline u hladnim danima,no meni nije tesko ni ljeti da je jedem ..sve pohvale za muzica samo neka nastavi sa svojim jelima !!!!!
ReplyDeleteBravo za Srđana! To samo pokazuje da svako može da se lati varjače samo ako hoće. Ova čorba Majo (ali bez testenine) je Kineska paradajz čorba. Bila sam izzeznađena kada nam je rođak po povratku iz Kine rekao da mu je to bila omiljena čorba. Jaja ulivena u pradajz sok, fronclavo. Ko bi reko da to Kinezi jedu. Znači jeli ste kinesko! Bravo Srđane!
ReplyDeleteMeni su genijalne te juhe od pomidora ,sto varijacija a tako svaka drugačija i tako fina bar meni koja ih obožava.
ReplyDeleteObožavam kada čujem da muškarci kuvaju!!! Time pokazuju pre svega poštovanje prema svojoj lepšoj polovini. A onom domaćem "koliko kuća, toliko proja", možemo da dodamo i "...toliko paradajz čorbi".
ReplyDeleteOva Srđanova mnogo lepo izgleda, zabavio me je tvoj prikaz, a kod njegove opaske o ljutom luku, prošlo mi je kroz glavu "zašto nije uzeo ronilačke naočare od sina?"
Meni ovaj post tako ljubavno zvuči :) i jeste da se ljubav tu nigde ne pominje ali meni iz svakog slovca izvire tvoja ljubav prema njemu :)
ReplyDeleteČorbica je super i na prvi pogled pomislila sam da su niti od mesa ali i ovo sa jajima zvuči i izgleda jako fino. BRAVO SRĐANE!
Ludaljiljo, klopa kod Lija mi je u lepom sećanju, a čorbu nisam probala! Pozdrav!
ReplyDeleteDolce fooda, nije se demotivisao, evo, dve i po godine, računam da je krizni period odavno prošao :) Mislim da moja mama ima Vokijev kuvar, proveriću, pa ako je tako, naćićemo taj recept sigurno. Javljam ti.
Jelena, nisam znala za tu kinesku čorbu, Srki još manje, evo i Ljilja je pominje... Eto nismo ni znali šta smo jeli :)
Opasna, ideja je dobra, ali dečije naočare za plivanje su malecne, ako bi i znali gde se trenutno nalaze :)))
Hvala svima u Srđanovo ime na komplimentima, on budno prati blog i sve komentare, ali se nikad ne javlja :)
moja baka, a kasnije i mama su radili zafrigovu juhu sa takvim jajima, to smo mi obično za doručak jeli i ja sam obožavala
ReplyDeleteali već godinama se nisam sjetila toga i baš mi je divno da sam vidjela ovdje, mogla bih koji dan napraviti, a i ovakva juha sa paradajzom odlična
Već dugo nisam jela paradajz juha sa kapancima, kod mene doma se "froncle" zovu kapanci.
ReplyDeleteNisam baš nešto ljubitelj juhe od paradajza. Kako god, ova jako lijepo izgleda :)
ReplyDeleteMeni je kod gotovo svih slanih jela problem napisati mjere kad i ja uvijek nešto mijenjam i okvirno stavljam
Obožavam juhe od pumidora i nimalo se ne bih bunila da mi ju suprug napravi. Samo, nije on za kuhanje takvih jela. Voli napraviti gulaš, roštilj, sva morska jela i palačinke. Ostalo ga ne privlači.
ReplyDeleteMa, divno je kad' dođeš doma, a ručak čeka! Moj muž zna napraviti samo 2,3 jela, ali da ja imam živaca i volje, naučio bi još jer mu volja ne nedostaje (ali nema baš smisla:)) U svakom slučaju, juha je odlična!
ReplyDeletePozdrav svima!
ReplyDeleteMaslinka, paaaa, nije da nisi u pravu :)
Nina, šta je zafrigova juha?
Dolce Fooda, nabavila sam knjigu i recept (hvala mama), šaljem večeras! Nadjoh i na netu, ali neću da linkujem, jer nisu naveli izvor a prepisano je doslovce iz Vokijeve knjige.
uh... jajce bućnuto u čorbicu. bljaks :)
ReplyDelete(al lepo izgleda na slici, priznati se mora :) )
Imam ja Vokijev kuvar i našla sam Paveze supu. Slično, ali ne i isto, tako da je Srki ipak bio samo-kreativan. Majo, ako hoćeš, da ne tražiš kod mame, pustiću ti recept na mail.
ReplyDeleteDolce Fooda, tražila sam i tvoju mail adresu da ti pošaljem recept, ali nisam uspela da nađem. Pošalji mi na lekovic.tanja@gmail.com. Pozdrav.
ReplyDeleteDoktore :)))
ReplyDeleteMa nemas pojma da je to jaje, nista ne remeti vodeci ukus paradajza, nit nesto zapinje za zube, nije bljaks, majke mi :) Ma, ne nagovaram te, samo branim corbicu jer jadna ne ume sama :)
Opasna, vec sam ja uzela knjigu od mame, skljocnula recept, i poslala Ivani (Dolce Fooda). U svakom slucaju hvala na ponudi da ispomoc :)
Nema na čemu. Što sam šašava, ja bih prekucavala :-), a ti si škljocnula.....
ReplyDeleteCorbica za pet!:)) Bas je super i nista lepse nego kad te doceka topla supica, svaka cast za tvog dragog... a ta fora sa posiranim jajima je zapravo vrlo jednostavna, ne znam da li je recept slican ali obicno samo razbijem jaje u neku cinijicu, a onda ga pazljivo spustim uz ivicu lonca u corbicu koja lagano vri...jos 2 minuta kuvanja, et voila!;))
ReplyDeleteOpasna, i ja sam prvo pomislila da prekucam, pa se setila da može to i jednostavnije :)))
ReplyDeleteMignonne, nikad nisam poširala jaje, a baš me privlači ta ideja kao i sama reč :))) Sad sam baš bistrila recept iz Vokijevog kuvara koji pominje Dolce Fooda, sa poširanim jajetom u svakoj porciji, i parmezanom odozgo, baš mi deluje zanimljivo. Hvala za savet za sipanje jajeta, ja taj deo baš nikako ne mogu da dočaram vizuelno, ovako napamet. Sve mislim nema šanse da ostane iole ucelo. Probala sam (nemoj da se smeješ) da stavim kockice zaleđenih belanaca (razlila u kalup za led) u ključalu vodu, u nadi da će ostati makar grudvice ako ne kockice, a ono se raspalo u neke froncle, slično kao u ovoj Srkijevoj čorbi samo mnogo veće, kao neki alien da mi je upao u šerpu :)))
Pozdrav!
Hvala, Majo! Brkovi na cinijama su apsolutno neodoljivi>) Kakav dizajn!
ReplyDeleteovaj moj ne kuha i u nekoliko navrata je suvereno izjavio da nikad ni neće. kaže da sigurno nikad neće moći kuhati tako dobro kao ja pa da bi to naštetilo njegovom egu. serator :) svaka čast srđanu. ponekad bih stvarno voljela da me kod kuće dočeka topla ukusna juhica.
ReplyDeleteJuha mi se sviđa, a ovako je jaje nama baka stavljala i to u bistru goveđu ili pileću juhu. Prvo vrijeme smo se mrštili, a poslije zavoljeli. U paradajz juhu ga nikada nismo stavljali, ali eto ideje i isprobati ću. Sve skupa mi odlično i zanimljivo izgleda.
ReplyDeleteVelika podrška suprugu u daljnjim kulinarskim poduhvatima i da nas razveselite još nekim finim jelom iz Srđanove kuhinje.
sad čitam ovaj monikin komentar iznad. moj ćale je na sličnu foru lenčuga, samo što čak nije ni smislio diplomatski odgovor, naprosto je u fazonu "neću" (ne interesuje ga) - pa normalno -ima ko 'oće poslednjih 43 godine...
ReplyDeleteno, ja baš nešto gledam tako moje drugare, i stalno mi se po glavi mota pitanje - kako bre (možeš da) ne voliš da praviš klopu.
mislim klopa = 1 od bazičnih instinkta (priznajem, nisam siguran kako tačno glasi množina imenice instinkt). -pa jel' voleš lave da ... tako malo se prozezaš sa ženom svojom? -kako bre onda može da te ne interesuje klopa? (pošto ukidanjem jeli bilo koga od to dvoje, ljudi bi iščezli sa planete, u slučaju klope čak vrlo vrlo brzo) :)
Monchi, ma nije serator nego perfekcionista, a jednom zadje u kuhinju, i svidi mu se, nadrljala si :) I Srki je tako slučajno otkrio da je kuvanje baš zabavno i da mu slučajno, eto, ide od ruke :) Pozdrav za vas dvoje :)
ReplyDeleteDoktore, ma suština je da je tebi lepo dok kuvaš, na neki način te ispunjava i jednostavno voliš taj osećaj aktivnog učešća u nekakvom vidu stvaranja. Ne ume svako da uživa u stvaranju tako malih stvari kao što je jedan obrok. Lakše je uživati u stvaranju velikih i trajnih stvari, a najlakše preskočiti skroz taj deo nego uživati samo u konzumaciji. Što je nekom stvaranje, drugom je smaranje. Mala razlika u uglu posmatranja.
A kod nas obrnuta situacija-u početku smo kuvali zajedno,a sada je odustao,jer kaže da ja tako uživam u tome,pa neće da mi smeta.Ma neeeemoj!
ReplyDeleteSvaka čast Srđanu,ja tako kuvam jaja u spanać čorbi.
Stvarno bravo za Srdjana! :)
ReplyDeleteMoj Aca voli da kuva i kuci (a i kuvar je), ali mene to ponekad smeta (ne uvek) jer kuva restoranski - preveliku kolicinu i brdo prljavog posudja. :) Mada, ne zalim se. :)
Divna je čorbica! To apsolutno niko normalan ne bi mogao da ospori:)))
ReplyDelete(Sad kad krenu svi "normalni" sa utvrdjivanjem mog psih. stanja...)
Moja je baba skoro svaku crvenu čorbu "zalivala" umućenim jajima... to je toliko ukusno da nikada ne bih menjala jaja za rezanca ili bilo kakve testenine u čorbici, iako paradjz čorbu volim sa rezancima... medjutim, priznajem bolje je sa jajima.
Bravo za šefa!
Pozdrav:)
Irena, dobar izgovor para vredi :))) Pozdrav za tebe i njega!
ReplyDeleteMiki, mora da je zabavno živeti sa kuvarom :) Pozdrav za oboje!
Nale, hvala u šefovo ime, i pozdrav!
Totalno sipmatičan post, baš sam se nasmijala od srca. Predivno je kad te tako draga osoba dočeka doma sa toplim jelom, to je stvarno predivan osjećaj. a juhicu bih bez beda smazala! :)))
ReplyDeleteJa u svakom redu vidim koliko ga ti voliš i cijeniš, a i on tebe, kad ti je tako fino čorbicu napravio! Mnogo volim kad iz nekih običnih svakodnevnih stvari možeš iščtati nešto sa mnogo značenja. Da se još dugo volite i pazite!
ReplyDeleteObožavam ovakvu boju jela!! Odmah bi se pozvala na ručkić :)
ReplyDeleteČorbicu sam isprobala i dopala mi se. Jedino što bih ja menjala je količina luka, za moj ukus je to bio previše luka...
ReplyDeleteupravo isprobala recept i pojela tri tanjira, savrsena je corbica!
ReplyDeleteja sam umesto brasna razmutila dve kasicice gustina.
Brasno je suvisno, ja u dinstano povrce ubacim malo mlevenog mesa, naravno i testaninu, na kraju list celera, i bude odlicna!
ReplyDeleteOdlicna corba i veoma se lako i brzo sprema! Moj dragi vise voli bez jaja, tako da moze da se kombinuje :) Prvi put sam kada sam je napravila, odmah smo je smazali celu (dobro, bilo je pola mere), tako da sam i sutradan ponovila :) Corbica je za svaku preporuku!
ReplyDelete