Paradajz čorba a la Srđan

Sećam se kad mi je tražio da mu napišem recept za prženice. Moj dragi, kad je počinjao da zalazi u kuhinju, i poželeo da udovolji sitnoj deci koja traže prženice. Ja jesam od onih koja voli da sve ima lepo i uredno zapisano, tačne mere, jasne instrukcije... Ali, prženice?! Pa tu nema mera! Kako da mu objasnim da uzme jaja i mleka prema količini hleba? To bi za njega bilo nedovoljno jasno, pa sam morala da premerim koliko otprilike čega ode za cca deset kriški hleba. E, takav je početnik on bio, na pragu svoje četrdesete godine.

To je bilo pre dve i po godine. U međuvremenu je svašta naučio, nije mnogo ni pitao, eventualno me zvao telefonom u radno vreme da pita gde u kuhinji stoji nešto od namirnica, više je čačkao sam po netu i isprobavao. On voli klasiku, i voli čorbasto, i stvarno lepo sprema punjene paprike, ćufte u sosu, pasulj, grašak, paprikaš, belu pileću čorbu, paradajz čorbu, pohuje meso, sprema ribu, smišlja neke sosove za testeninu...

Danas dolazim s posla, a kod kuće me je dočekala fina paradajz čorbica, za koju sam na prvi pogled pomislila da je unutra isfronclano neko belo meso. Baš me je zbunilo kad sam videla kako izgleda. A froncle su zapravo od jaja. Pošto je dragi naučio da uvek pazi da žumanca i pavlaku ne ubacuje u vrelu čorbu, jer zna da će dobiti mrvice, sad je baš poželeo da ih ima, i čak stavio cela jaja. Jako simpatično, moram da priznam, jer belanca naprave sitne niti i daju zanimljiv izgled jelu, a ne raspoznaju se pod jezikom kao nešto izolovano.

Kratko sam škljocnula, a onda dugo propitivala i tražila da mi prepriča šta je i kako radio, u nameri da recept zapišem i objavim na blogu. Sad smo došli u kontra situaciju. Ja njega pitam, a on ne zna mere, jer je radio otprilike.

- "Koliko si stavio luka?"
- "Koliko sam mogao."
- "Molim??!"
- "Pa, mislim, dve glavice. A hteo sam više, bolje je sa više luka, ali mnogo je bio ljut pa nisam mogao više da seckam."

- "A, koliko si stavio testenine?"
- "Ne znam, recimo ovoliko...", pokazuje palcem i kažiprstom sloj koji treba da znači za koliko se, u tegli u kojoj inače stoji, smanjio nivo sitne testenine u obliku slova.

Nakon još nekolicine ovako preciznih objašnjenja, odjednom sam osetila naklonost i razumevanje za sve prikupljače i zapisničare narodne književnosti, ne znam zašto :)))

Ipak, kod čorbi i kuvanih jela zaista nije potrebno ići u neku milimetarsku preciznost, zato ovaj recept neka bude okvir, a odstupanja su dozvoljena i poželjna. Prijatno!

Sastojci:
2 glavice luka
4-5 čenova belog luka
1 ravna kašičica soli
1 l soka od paradajza tipa Tomatino
1 l vode
3 kašičice šećera
1/3 kašičice bibera
sitna testenina za supu (zvezdice, slova...)
1 kašika brašna
2 jaja
malo svežeg francuskog peršuna

Postupak:
1. Crni luk iseći sitno, beli na listiće. U šerpi ugrejati tri kašike ulja, dodati luk i ravnu kašičicu soli, propržiti sve kratko, dok beli luk ne počne da rumeni. Doliti pola čaše vode i dinstati dok crni luk ne omekša.
2. Naliti litrom soka od paradajza i litrom vode. Dodati 3 kašičice šećera, i trećinu kašičice bibera. Kuvati do vrenja, dodati 2 kašike sitne testenine, nastaviti kuvanje na srednjoj vatri. Kad je testenina kuvana, razmutiti ravnu kašiku brašna sa malo vode i sipati u čorbu pa kuvati još kratko dok se malo ne zgusne.
3. Dva jaja razmutiti viljuškom i sipati u čorbu koja vri i mešati. Od jaja će se stvoriti "froncle" što je ok. Nastaviti kuvanje još nekoliko minuta pa skloniti sa vatre. Na kraju umešati malo sitno seckanog peršuna.
4. Svaku porciju ukrasiti grančicom francuskog peršuna prilikom serviranja. Služiti uz prepečen hleb.

Recept za štampu