Šumadijski čaj

Prvo što mi je palo na pamet kad sam videla da je Ebba zadala čaj kao temu igre ajme, koliko nas je!, bio je - šumadijski čaj :) Ko slučajno ne zna, šumadijski čaj nema nikakve veze sa čajem, nego je u narodu odomaćeno ime za kuvanu rakiju. 

Nisam neki fan žestine, ima tu par belih pića koje volim, a od tamnih baš ništa. Uključujući i šljivovicu, pića koje je postalo zaštitni znak zemlje Srbije, i gde svaki istinski ljubitelj koji drži do sebe ima neki pouzdan izvor domaće šljivovice, ako je ne pravi sam. Inače, u Beogradu je nezaobilazno mesto za sve turiste jedan od dva Rakia bara, a već pet godina održava se i rakija fest... Rekla bih da smo kao narod skloni da potrebu za nalivanjem alkoholom podvedemo pod tradiciju i rituale, čak i ovaj duhoviti rename rakije u čaj bi mogao ići u prilog tome, ali da se vratim na temu.

Rakiju deklarativno ne volim, ali kuvana je skroz druga priča. To je blaža verzija u smislu procenta alkohola, zaslađena je karamelizovanim šećerom i baš je pitka. Pravi se ili od meke šljivovice, koja je blaga ali i manje kvalitetna jer nastaje u nekoj početnoj fazi pravljenja rakije, ili od klasične ljute šljivovice, i tada se razblažuje vodom. Navodno, kuvana rakija treba da ima oko 25% alkohola i isto toliko šećera.

Poslužila sam se ovim člankom i receptom, i pripremila malu dozu kuvane rakije, od petine mere, uz to sam napravila i seoski čekić, tj. suve šljive u omotaču od slanine, i uklopilo se odlično. Sad jedino ne znam da li sa svim tim šljivama da se javim Snježi za popravni, ili da ipak pošaljem Ebbi ovu lažnu ulaznicu, pa mi možda progleda kroz prste :)

Živeli!

Sastojci:
6 dl šljivovice od 40% alkohola
4 dl vode
250 g šećera

Postupak:
U šerpu sipati šećer i karamelizovati ga do svetlo braon boje. Izmaći sa ringle pa sipati vrlo malo vode, dok ne prođe prva burna reakcija usijalog šećera sa vodom. Onda naliti i ostatak vode pa kuvati zajedno dok se karamel ne otopi. Zatim dodati rakiju i kuvati dok ne provri. Služiti vruće.

Recept za štampu