Krekeri sa susamom i kačkavaljem

Srećnu Novu godinu želim svima! Zdravlja na pretek, ljubavi i razumevanja u izobilju, pregršt umeća za nalaženje sreće u malim stvarima, i puno novih i starih ugodjaja za nepce!

Ne znam da li imate običaj da nešto sebi zadate kao domaći na pragu nove godine. Ja se čuvam nepotrebnih obećanja i preambicioznih planova, ali rado iznađem neki zadačić koji je dovoljno mali da nije nerešiv, a dovoljno veliki jer postoji i opstaje godinama. Moj je plan da osvežim neka prijateljstva, koja su svojevremeno zaista bila lepa i iskrena, a posle kad smo svi uleteli u udaja-deca-posao period, polako postala zapostavljena.

Šumadijski čaj

Prvo što mi je palo na pamet kad sam videla da je Ebba zadala čaj kao temu igre ajme, koliko nas je!, bio je - šumadijski čaj :) Ko slučajno ne zna, šumadijski čaj nema nikakve veze sa čajem, nego je u narodu odomaćeno ime za kuvanu rakiju. 

Princes krofne

Da li poznajete nekoga ko ne voli princes krofne? Ja ne.
Da li znate nekoga kome ni jednom nisu omanule? Ja ne.
Da li znate razlog tome? Ja da!

Brownies sa pistaćima

 

Prstohvat soli, kulinarski dnevnik jedne Ane, divna je i inspirativna zbirka recepata i fotografija. Po FBI zadatku, šunjamo se i njuškamo po njenoj kuhinji tokom novembra i decembra 2011. godine. Teško je napraviti selekciju iz repertoara nekoga ko ima vrlo sličan ukus kao što je moj, pa mi se skoro sve dopada. Odlučila sam se za brownies. U fazi sam crnih kolača.

Špagete a la bolonjeze

U Srbiji postoji navika jedenja testenine koja bogato pliva u sosu. Svako ko je odrastao sa takvim navikama, kad u restoranu dobije testeninu koja je samo "zamazana" nekim sosom ima strah da će ostati gladan. Navike su čudo, pa i nakon što se uvere da nisu ostali gladni i da je klopa bila baš dobra, za "po kući" će se uvek odlučiti za bogato natopljene varijante. Ovde ode litar soka od paradajza, može i više, može da se doda i čaša vina ili vode, niko se neće buniti. A bunili bi se, kad bi se ukupni čorbasti deo sosa sveo na dve-tri kašike paradajz pirea i čašu tečnosti, kao što neke verzije recepta traže.

Nana-Anine kiflice sa sirom

Malo je falilo da zovnem Tanju sa bloga U džaku brašna, da je pitam za porodično stablo i utvrdim nije li nana-Ana sa mojom mamom nešto u srodstvu. To sve nakon analize recepta za kiflice, izglasanog za temu novembarskog izdanja igre kuVarijacije, kad sam shvatila da je moj omiljeni recept za kiflice sa sirom  maltene u dlaku isti. U par mikronijansi se ipak razlikuje, te mi je bilo baš zanimljivo da se na poznatom terenu bavim, uslovno rečeno, novitetima.

Odmah da vam kažem, kiflice su božanstvene. Bukvalno.

Paradajz čorba a la Srđan

Sećam se kad mi je tražio da mu napišem recept za prženice. Moj dragi, kad je počinjao da zalazi u kuhinju, i poželeo da udovolji sitnoj deci koja traže prženice. Ja jesam od onih koja voli da sve ima lepo i uredno zapisano, tačne mere, jasne instrukcije... Ali, prženice?! Pa tu nema mera! Kako da mu objasnim da uzme jaja i mleka prema količini hleba? To bi za njega bilo nedovoljno jasno, pa sam morala da premerim koliko otprilike čega ode za cca deset kriški hleba. E, takav je početnik on bio, na pragu svoje četrdesete godine.

Topla čokolada

Bez praškova, nije razređeni puding, samo tri dobra sastojka u jednakim količinama.

Za krizne, samačke trenutke kada je potrebno brzo udovoljiti napadu želje za nečim slatkim, ili za završetak romantične večere. Univerzalna, jednostavna, šarmantna i snažna - čokolada koja se pije.

Pihtije

tekst: Dade
foto: Maja

Zašto baš pihtije?

Lako je objasniti. Kako uđemo u duboku jesen, meni se prijedu dve stvari: sarma od kiselog kupusa i pihtije. Sarmu sam napravio čim se pojavio prvi kupus, a pihtije obično pravim za Novu godinu. Znate li vi koliko još ima do Nove godine? Ko bi to dočekao? Pa ovo gostovanje ispade zgodan izgovor da se spoji lepo i korisno :)

Neko će pomisliti kako su pihtije mnogo komplikovane za pravljenje, kad ih čak i ja pravim samo jednom godišnje, ali nije tako. Retko ih pravim jer se kuvaju ceo božji dan, pa se stvarno ne isplati praviti ih samo za sebe od jedne ili dve nogice. Moji ukućani ih, na žalost, ne vole. A ja ih obožavam. I zato, kad znam da ću imati goste, a za Novu godinu je uvek tako, onda koristim priliku da ih pravim u neprimerenim količinama. Bar od desetak nogica. Čisto da znate, koja sam ja stoka.

Piletina sa dunjama

Stigle su dunje. Nemam neku naviku da ih kosristim, a nije da ih ne volim. Prva asocijacija na dunje je jedan divan kolač koji je pravila moja baka i zvala ga torta od dunja, a zatim slatko i kitnikez. Dakle, sve slatka jela. Dunja naprosto traži šećer, ali to ne znači da se neće lepo snaći i u slanim, mesnim jelima.

U Velikom narodnom kuvaru, izdanje 1967, strana 197, vidim dva recepta za piletinu sa dunjama. Odabrala sam drugi, sa simpatičnim uvodom.

Sočivo

Spremate li sočivo? Nije baš uobičajena namirnica u Srbiji, bar se kod mojih nije spremalo, niti u nekom našem širem krugu porodice i prijatelja. Kod nas je pasulj zakon, to je mahunarka broj jedan, rekla bih.

Aromatični puter i knedla-vekna od starog hleba

Majčina dušica, priznajem, nije član naše kuhinje. Nemam naviku da je trošim, pa je shodno tome i ne kupujem. A sećam se da sam joj, kad sam je ranije probala, dala dozvolu da se useli. Inače umem da budem ne baš gostoljubiva prema začinima koje prvi put probam, retko koji prođe iz prve, sem ako nije već nešto blisko mom ukusu i navikama. Majčina dušica to jeste. Nije jako nametljiva, prijatnog je ukusa i daje neku svežinu. Nema razloga da je ne koristim češće.

Kasulet od pasulja

Cassoulet je francusko jelo od pasulja, slično našem prebrancu samo bez ogromnih količina luka, i obično se pravi sa nekim mesom. Sprema se u kupastim zemljanim posudama koje se zovu cassole, otuda i ime ovom jelu.

Pikantna marmelada od paradajza

Jako volim slatke dodatke slanim jelima. Slatko od crvenog luka trošim štedljivo i toplo preporučujem ljubiteljima slatko-slanog. Vidim nedavno kod Monike nešto na tu temu, samo sa bazom od paradajza, i kažem sebi da to moram probati, jer već osećam da je odlično. Kad sam krenula da bistrim recept, vidim da tu ima dosta začina, a ne ljubim baš sve, kao cimet (sem za slatkiše) i kim, pa sam krenula da osiromašujem taj Monikin recept i shvatih da to više neće biti to, i da je najbolje da krenem iz obrnutog smera. Sa što manje sastojaka, za prvi put.

Reforma = promen(ljiv)a

Ajde da je pravim prvi put... Ili da već nisam na istu grabulju zgazila u prvim pokušajima pripreme pre godinu i kusur... Ili da bar nije bila namenjena za poklon... Ovako, samo sam popizdela zbog sopstvene nemoći da ikako spasem stvar, da bih kasnije ipak iskulirala i shvatila da nije svaki poraz gubitak. Niti je svaka torta Reforma.

Reform kocke

U vreme kad sam razmišljala šta da spremim i ponesem na drugi susret food blogera na Adi, nisam imala puno dilema. Znala sam da želim da napravim i ponesem nešto provereno, što već imam na blogu objavljeno, i što su neki moji lični favoriti. Kiflice sa sirom su bez greške jedan od tih klasika koji su na neki način simbol moje kuhinje, a ujedno i najposećeniji post na blogu. Starinska pita od praziluka je mlad post ali moje impresije tom pitom dovoljno su jake da su izgurale ovaj recept u vrh omiljenih. Ok, to su dve slane stvari, ali šta ću slatko?

Štanglice od sira i čajne kobasice

Zbogom leto, hvala ti što si ove godine potrajalo i duže nego što si obavezno. Željno te čekam iduće godine, a dotle ću naći načina da jesen koju ne volim, i zimu koju ne podnosim, nekako preživim. Kupila sam gumene čizme, one ružne, do kolena, maltene k'o pecaroške, sa sve nekim karo dezenom da kobajagi budu manje ružne. Baš me briga, noge su mi suve, i jesen sam zbrinula. Zimu ću malo teže, jer još nisu izmišljene rukavice koje meni mogu ruke zagrejati, ali ima još do zime, da je ne prizivam pre vremena.

Slagani kolač

Kolači ovog tipa nisu bili uobičajeni u kuhinji moje mame. Kad sam probala Monikinu medenu pitu na Cool susretu u Koprivnici osvojila me je, a na isti način su mi se dopale i Brankina najlon pita, zatim karamel kocke, Medovik već da ne pominjem... Pošto sam otkrila toplu vodu, tj. relativno nedavno spoznala šarm ove vrste starinskih kolača, meni su još uvek novi i zanimljivi, pa nije čudo što sam se na Snježinom blogu Vrtaljica, po kom njuškamo tokom septembra i oktobra 2011. u okviru igre FBI rukavice, zalepila upravo za jedan takav kolač.

Druženje food blogera na Adi, septembar 2011.

U vreme kad je tek planirala svoj dolazak u Beograd, negde tokom avgusta, Tadeja mi je nagovestila tu mogućnost. Odmah mi je palo na pamet da pokušam da uskladim datum drugog okupljanja blogera na Adi, nezvanično zakazanog za septembar, sa Tadejinim dolaskom, i pitala je da li je zainteresovana. Naravno da je odgovor bio "DA!", a sve uz dogovor da to ipak ostane tajna, i bude malo iznenađenje za ostale. Nije bilo lako čuvati takvu lepu tajnu, priznajem, ali izdržala sam :)

Lučene paprike

Pečena crvena paprika i beli luk, ukusi koji su pojedinačno sami po sebi lepi i posebni, ali u paru postaju totalno nova celina. Doslovno obožavam taj spoj.

Čupava pita od šljiva

Čupava pita, a zovu je još i "čupava Desa" ili "čupava Kata", je nešto što pamtim iz mamine kuhinje, to sam baš volela. Zove se čupava jer se polovina testa razvuče kao podloga, a druga polovina zamrzne, pa izrenda preko fila, što gornju površinu napravi neravnom, čupavom.

Outsourcing 1: Testa i peciva

Juče smo se okupili na Adi, lepo se družili, čitav dan grickali svašta, mahom razna peciva, pite, rolate, sendviče (i naravno slatkiše), ali o tome u nekom narednom postu :)

U ovom vam pišem o testu i pecivu koje sam napravila u prethodnom periodu po receptima sa drugih blogova, ili bar inspirisana njima. Nešto od toga sam mislila da zapišem i objavim kao poseban post, nešto drugo sam htela da ponovim jer prvi put nisam uspela da slikam kako bih htela pa da tek onda napišem post, nešto treće da... I ništa od svega.

Užasno mi je loša ogranizacija recepata, što po papirima i sveskama, što po kompu, zapravo mi je blog najsređenija zbirka, pa sam rešila da ih ovde unesem, makar na način koji inače ne praktikujem - više recepata u jednom postu. Zapravo nema recepata, samo reference na, sa mog aspekta, originale.

Starinska pita od praziluka

Jedna prelepa pita iz mamine sveske sa receptima. Na temu je gibanice, ali nema sira, filuje se prodinstanim prazilukom koji se dobro začini solju i biberom, uz dodatak sasvim malo pirinča. Nepečena pita se iseče i bogato zalije prelivom od jaja i mleka koji se svuda fino rasporedi, pa pita postane savršeno ravnomerno sočna i meka.

Jabuke u šlafroku

Moja mama je filolog, završila je nemački jezik i književnost, čitav život se služila nemačkim poslovno, putovala često tamo službeno, ali ja reč nemačkog nikad nisam naučila. Nekako me nije privlačio, onako tvrd i strog, zapravo mi je bio baš odbojan. Sećam se kako sam kao mala potpuno zbunjeno gledala mamu kad je ponekad telefonom od kuće pričala sa Nemcima. Transformacija jedne poznate i blage osobe u totalno drugu, čudnog temperamenta, koja kao da kašlje sve vreme dok priča, umela je da me drži pripravnom par metara dalje. Sa strepnjom bih čekala kraj razgovora, bojeći se da kada spusti slušalicu mama možda neće ponovo postati ona stara, nego ostati ta strašna zauvek!

Letnje faširane šnicle

Leto se zahuktalo, bo'me je pržilo prošle nedelje. Iako zvanično traje do 23. septembra, meni je uvek prvi spetembar bio tehnički završetak leta. Puno me godina deli od školskih dana, ali taj osećaj da se leto završava kad škola počinje je ostao.

Sutra je prvi.

Danas mi se jako plače, a ne smem pred njim. Pred mojim malim velikim dečakom, da ga ne zbunjujem. Nedavno je napunio šest godina i sad kreće u obavezno predškolsko. On nije išao u vrtić, pa će nam ovo svima biti malo veća promena. Uzbuđen je, raduje se, a u meni kovitlac emocija.

Musaka od tikvica

Ne znam postoji li povrće koje je jeftinije i izdašnije od tikvica. Čitavo leto ih ima, nepunih 100 dinara košta jedan kilogram, a svašta se od njih može spremiti. Salate, sosovi, punjene poput punjenih paprika, pohovane, raznorazne polpete, palačinke, lađice, mesne i bezmesne musake...

Biskvit pita

Davnih dana, juna 2009. izglasali smo brzu i jednostavnu savijaču, po receptu Vanylice sa Coolinarike, kao temu igre kuVarijacije. Napravila sam i svidelo mi se.

Zapisala sam  recept na sebi bliskiji način, bez mera u kašikama, nego sve u gramima i mililitrima, i završila misiju. Praviila sam je kasnije još par puta, i uvek bila zadovoljna.

Onda sam se u junu 2011. sastala sa blogerkama na Adi, probala Marijinu pitu po istom receptu i shvatila da sam dve godine živela u neznanju. To je nešto drugo! Za bar dve klase bolje od onoga kako je meni ta pita ispadala!

I sad, šta ću. Krenem Mariju da propitujem kako je radila, tačno da mi objasni mere i postupak, jer je postalo očigledno da ja nešto nisam baš radila kako treba, pa rešila da nađem šta.

I našla sam.

Punjene paprike

Davnih dana, dok sam još ponekad i gledala TV, zabasala sam na prilog sa nekom uličnom anketom u centru Beograda. Pitanje je bilo - koje je vaše omiljeno jelo?

Jedan mlađani tata koji je za ruku vodio klinca od cca. četiri godine, na postavljeno pitanje odgovorio je prilično spremno.

- Supa od ajkulinih peraja sa dodatkom... [čuda-muda].

 - A tebi? - pita novinarka i spušta mikrofon klincu.

- Pasulj! - opali malac kao iz topa, uz širok dečački osmeh.

Tata pocrveneo...

Pravi domaći sladoled

tekst: Dade
foto: Maja

Ako volite pravi domaći sladoled bez šlagova i praškova, ako se sećate sladoleda iz starih poslastičarnica, punog ukusa mleka i žumanaca, ako vam je dosadilo da domaći sladoled bude pun ledenih kristala, ako želite mek sladoled koji možete zahvatiti kašikom čim izvadite iz friza i odmah poslužiti - na pravom ste mestu! Pred vama je recept za najbolji domaći sladoled, jedini koji vam nadalje treba!

Apel za pomoć

Dragi prijatelji, namerni ili slučajni čitaoci ovog bloga,

Jedna sedmogodišnja devojčica, Sara Todić, rođaka moje koleginice, boluje od leukemije i moli za pomoć.

Potrebni su joj trombociti koji se uzimaju iz krvi, krvna grupa 0, pozitivna ili negativna.

Ako je neko zainteresovan da pomogne Sari, molim da se javi Institutu za transfuziju krvi, lično, u ulici Svetog Save 39 u Beogradu, ili putem telefona 011/244-88-49 ili 011/244-26-51 lok 225, svakog radnog dana od 7 do 14 časova, i prijavi se kao davalac trombocita za Saru Todić, uz poziv na broj protokola 1411. Institut će obaviti probni test, i odgovarajući davaoci biće pozvani u slučaju potrebe do kraja jula ili tokom avgusta meseca.

Hvala.

Tortilje za roštilj

Žao mi je što sam prethodnom receptu za tortilje dala naziv vašarske, pa sad ne znam kako ove da nazovem. A zapravo tek ove opravdavaju pridev.

Pre dve godine sam jurila recept za meke i sativljive tortilje kakve se viđaju na vašarima, i služe umesto lepinja, za roštilj. To što sam onda dobila nije uopšte loše, pripremala sam ih za nekoliko okupljanja i roštiljanja na placu, i svima su se dopale, recept je bio popularan i na Coolinariki, isprobavan je i svi su bili zadovoljni, ali ja sam znala da to još nije bilo baš ono što sam htela. Zimus slučajno nabasala na pljesku u tortilji, u Perperu kod Slavije, podsetila se kako je to fantastičan komad testa, i bacila se ponovo na nalaženje pravog recepta.

Bola i melon baller

Danas Cooks and Bakes puni tri godine. Proletelo mi je vreme, i čini mi se, sve brže leti. Kao juče da sam proslavljala drugi rođendan bloga kada je na meniju bila pita od kajsija, kad evo ga novi. Velike su vrućine i ne mogu da pečem rođendanske torte, ali mogu da vas ponudim nečim osvežavajućim - čašom hladne bole.

Slatko od crvenog luka

Oduševilo me kad sam ga prvi put probala. Dobila sam teglicu ovog slatka od Ane sa bloga Šta ima za večeru, na Cool susretu u Novom Sadu 2009. Od onda hoću da ga spremim pa nikako. Do pre neki dan.

Piknik food blogera na Adi, jun 2011.

sleva na desno: Maja, Olja, Marija, Sanja i Jelena

Kad sam bila mala, mama me je opominjala da se prvo peru ruke, a onda se počinje sa jelom. Danas, ja svoju decu opominjem da se ne počinje sa jelom pre nego što mama slika hranu :) Interesantno je da su deca prihvatila taj običaj, kao da je to nešto normalno, da se hrana prvo slika pa jede.  Čak stariji sin, uskoro šestogodišnjak, često uzme svoj fotoaparat i on takođe slika sa mnom. Navike su čudo, zaista.

Osim moje dece, nije prevelik broj ljudi koji imaju razumevanja za ovu "anomaliju" u ishrani. Osim ako ti ljudi nisu food blogeri. Sanja, Marija, Jelena i Olja došle su 26. juna na beogradsku Adu ciganliju, na vanrednu, piknik verziju kuVarijacija, i učinile mi jedan dan posebnim.

Noklice za pileći paprikaš

Pileći paprikaš sa noklicama mi je jedno od dražih jela, i jedno od onih koje svi u kući rado jedu. I uvek je otimačina za noklice. Osim kad ne ispadnu dobro.

A desi se da mi ponekad budu tvrđe, ili se raspadnu nakon što se spuste u paprikaš. Kako, kad uvek radim po istom receptu, 3 jaja i 8 kašika brašna? Pa eto tako, jaja nisu uvek iste veličine, a tek osam kašika brašna, to je jako relativno, ako sam nervozna garant su mi kašike punije nego kad sam smirena : ) Ceo trik je naravno u gustini testa, dakle u odnosu sastojaka. A ovde nema drugih sem jaja, brašna i malo soli, i sad sam lepo premerila sve, da vidim koji je to odnos pravi.

Testenina sa povrćem

Časopis Repete ima novu rubriku, "Kuhače u akciji", u kojoj nekoliko saradnika priprema jelo prema odabranom receptu čitaoca. Odabran je recept čitaoca Siniše, povrtnice sa manistrom, a Olja, Nevena, Ivana i ja smo ga pripremile i napisale svoje utiske.

Šne-nokle

Šne-nokle sam volela kao mala. A posle duuuugo nisam. Valjda zbog tih penastih knedlica, ne volim ja to, tako samostalno. Nešto su mi te noklice prepune vazduha. A vazduh je za disanje, nije za jelo. Žuti deo je lep i prilično sladak (sad sam shvatila na šta me liker od jaja podseća!).

Kod nas u kući se to ne pravi. A dragi voli, i to baš-baš voli. Tema igre ajme, koliko nas je! su jaja, i nekako su se šne-nokle same prizvale. 

Liker od jaja

Super nam je temu zadala Sanja alias Knjiški moljac, koja je ovog  meseca domaćica igre ajme, koliko nas je! - jaja!

Kod nas u kući jaja se troše često i raznovrsno. Od prženih ili kuvanih za doručak, preko testa, pita, musaka, do kolača, filova, sladoleda i napitaka. Ukus žumanaca sa šećerom je nešto što mi je obeležilo detinjstvo, jer mi je u predškolskom uzrastu svaki dan počinjao ručno umućenim žumancetom, sa malo šećera, u šoljici za kafu. Sličan ukus, namenjen velikoj deci, pije se iz malih čaša. Priprema je krajnje jednostavna, jedino što treba skuvati žumanca na tihoj vatri, ali i to bude brzo, tri žumanca, to je sitna zapremina.

Julka šnite

Jao Julka, Julka... Ime joj vuče na čednost i lakoću, i kolač jeste takvog ukusa, a u njemu je spretno upakovana prilična količina masnoće i šećera. Tako je to, sa starinskim kolačima, a baš me takvi u poslednje vreme privlače.

Piletina sa pesto-kajmakom

I dalje smo u Mirjaninoj kuhinji, kao deo igre FBI rukavice, a tamo mi je za oko zapao recept za piletinu punjenu kremastim pestom. Pesto sam napravila takođe po Mirjaninom receptu, a ova piletina se ipak malo udaljila od recepta, iako je inspiracija došla od njega.

Kod Mirjane meni sve deluje jako ukusno, i jako realno. Znam da se ona i profesionalno bavi kulinarstvom, ali baš se vidi da i kod kuće jednostavno uživa u spremanju hrane, i to su uvek neki full ručkovi, od supe do dezerta. Mene onda malo bude sramota kad mi za ručak imamo pileću čorbu, onako malo bogatiju i kraj priče. I to naravno za dva dana (to dragi kad kuva, on ne kreće ništa u loncu manjem od 5 litara).

Kocke od spanaća

Ovog meseca kuVariramo na temu rolata od spanaća, po receptu sa Jeleninog bloga. Ovom krugu sam se lako priključila, jer spanać baš volim, a rolate retko pravim.

Što se i pokazalo vrlo uskoro, kad sam dobila koru koju nisam mogla ili umela da uvijem, pa je moj rolat naglo iskazao želju za nekim oštrijim oblikom, i složio se sa predlogom da postane kolač. Šta sad, nemojte da ste formalisti :)

Pavlova sa jagodama i par zaključaka o belancima

Recept za poslasticu pod imenom Pavlova imam od ranije na blogu, a sad samo da podsetim na jedan od najjednostavnijih dezerata koji se tako savršeno slaže sa jagodama. U originalu, na Pavlovu se stavljaju jagode, borovnice i kivi, a naravno da može i samo nešto od toga ili pak neka druga kombinacija voća. Evo jedne čisto jagodičaste verzije, dok je sezona u jeku.

Pivo III ili marinirana krilca

Pošto sam dva posta protraćila na pivo, a nikakav recept nisam ponudila, evo sad malo da se iskupim.

Nisam nešto luda da pivo sipam u hranu, kad mogu u sebe, ali ima tu par stvari u kojima se pivo može naći kao sastojak. Poh za orli, poneko prhko testo tipa ove kiflice, gulas ili nešto slično, pa čak i neki kolač... Ali nigde se tu ne oseća ukus piva, tako da oni koji ga očekuju, moraće svejedno da popiju po pivo pride, a oni koji ga ne vole neće imati problem da progutaju bilo šta od tih jela.

Pivo II

Kao što sam u prethodnom postu obećala, otišla sam u Maxi i donela 12 vrsta piva. U korpu sam stavila skoro sve što se našlo na rafu, na delu sa flašicama od 0,33 l. Tu je bilo deset svetlih i dva crna piva. Na kasi sam pobrala par neskrivenih izraza muške zadivljenosti, iskazane sjajem u očima dok šetajućim pogledima pretrčavaju od korpe, do mog lica, pa nazad do korpe, sa obaveznom kratkom proverom atributa negde na polovoni te visine.

Pivo

Što se mene tiče, Ana je za ajme, koliko nas je! odabrala temu koja ne mora da se menja do kraja godine. Veliki sam ljubitelj piva. Jednostavno, to je moje piće već... Bolje je da se ne hvalim svojim pivskim stažom. Nedavno mi je bio rođendan i znate koliko sam godina napunila. Ako bih vam rekla koliko dugo već pijem pivo, sigurno ne biste odoleli da oduzmete ta dva broja, a onda bi me roditelji sitne ženske dece pogledali spuštenih obrva, i možda bi deca ni kriva ni dužna dobila vaspitnu lekciju. Prećutaću taj podatak.

Pesto od peršuna

Ekonomična verzija pesto sosa. Indijski orah umesto preskupih pinjola, peršun umesto bosiljka. Vrlo fino, svidja mi se, iako za pestom, samom po sebi, nisam nešto luda.

Tri dana u plehu

Ovaj starinski kolač našla sam pod raznim nazivima. Polumeseci, triput pečeno, i meni najdraži - tri dana u plehu.

Srećan Uskrs

Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite, možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva, i mnogi ne umeju da je vide.
Duško Radović

Gusta čorba od zelja

Videla sam mlado zelje kod piljara, a pošla po nešto deseto. Čini mi se za tren sam mogla i miris čorbe od zelja da osetim, samo gledajući ga. Kupih dve veze, da udovoljim čulima.

Prvo da razjasnim šta je zelje. U Srbiji je uobičajeno da se zeljem zove jedna određena vrsta zelenog lisnatog povrća koja izgleda ovako. Izrazito zeleno lišće, duguljasto, drška tanka i meka. Listovi budu po 20-30 cm dugi. Ukus blago gorkast, slično ostalom tamno zelenom lišću, ali uz svoju specifičnost. Rekla bih da je najpitomijeg ukusa u odnosu na rodjake tipa spanać, blitva, raštan/raštika ili slično. Zelje je kod nas letnja košuljica za sarme.