Čorba od pečuraka i pržene zeleni

Nova godina, Božić, i svi propratni praznici oduvek su bili dobar izgovor za prežderavanje. Razume se, nisam ni ja operisana od zvaničnih dozvola da se u tom periodu sme krkanlučiti. Ali ove godine se desilo da nas je potkačio neki virus, tj. čitava familija istih, koja nas je tokom celog decembra vrtela kao na ringišpilu. Nas četvoro, pa dok se svi izređamo, taman završimo jedan ciklus, otpočne novi...

Moram priznati da je moj imunitet opao u poslednjih par godina. Ranije bih uvek bila jedina u porodici koja bi ostala zrdava i kad bi se svi razboleli. No, malo po malo, ovaj blog, i moji gurmanluci, verujem da su uzeli danak, tako da ovaj put ni ja nisam bila pošteđena.

Sklepao me je neki virus nećejed. Znate onaj serijal dečijih knjižica o Mišku, u izdanju Kreativnog centra? "Miško piško", "Miško plašljivko", "Miško nećejed"... E, taj sam :) Apetit mi se totalno zagubio, i u vreme praznika jela sam jedva toliko da preživim. Sve što progutam, vraćalo bi mi se. Računam - zna organizam zašto to radi. Ako njemu ne prija hrana, onda neću ja da ga kljukam. Mislim da ljudi često previđaju te signale koje telo samo šalje, pa smatraju da će bolesnik "ojačati" ako se najede...

Cela situacija dovela je do toga da za doček Nove godine ne spremam ništa, iako sam svašta imala u planu. Dragi je spremio jednu običnu večericu, špagete sa belim pilećim sosom, jer deca obožavaju, i poslužilo je svrsi. Jedva sam liznula taj obrok, jer u to vreme svi su već izlazili iz akutne faze bolesti, a ja tek zalazila u nju, ali bože moj. Na neki način, nije ni to ispalo loše, jer konačno sam izgubila kilogram-dva, umesto dobila, u ovom periodu godine.

I u mom slučaju, a i u slučaju da ste se prejedali u poslednjih desetak dana, recept za ovu čorbicu je poput čestitke, ili dobrodošlice razumu i povratku u racionalnost. Jednostavnost, ali i punoća ukusa, karakterisitke su ove čorbe. Zelen se prži, čime joj se ukus intenzivira, pa se pasira i nalije vodom, gde postaje odlična baza, a pečurke k'o pečurke, dodatno daju svoj ukus. Zanimljiv je i uložak od brašna i pavlake, koji kao da jednim potezom zamenjuje i rezance i zapršku. Kad se tek spusti u čorbu, stvore se sitni jastučići koji plutaju po površini. Sutradan kad grejete čorbu, koja deluje gušća nego tek skuvana, ti jastučići kao da su nestali, jedva se naziru. Recept je inspirisan, i u najvećoj meri ispraćen, receptom iz Velikog narodnog kuvara (izdanje 1967, strana 168, Čorba od pečuraka).

Sastojci:
400 g šampinjona
1 velika veza zeleni (po 4-5 korena šargarepe i peršuna)
50 ml ulja
1/2 kašičice šećera
1 kašičica soli
1 kašičica celerove soli
na vrh kašičice bibera
1 dl kisele pavlake
1 kašika brašna
malo svežeg peršuna, za serviranje

Postupak:
1. Pečurke oprati pa iseckati na listiće ili srednje krupne komade. Par celih kapica izdinstati posebno, i sačuvati za serviranje.
2. Zelen oljuštiti i iseći na tanke kolutove, posuti kašičicom soli pa pržiti na 50 ml ulja dok ne omekša. Ispočetka vatra može da bude jača, kasnije smanjiti na srednju da povrće ne bi pocrnelo, a ukupno vreme prženja je oko 20 minuta. Na samom kraju dodati pola kašičice šećera.
3. Uprženo povrće u visokoj šolji ispasirati štapnim mikserom. Prebaciti u šerpu, naliti sa 1.5 litar vode, dodati pečurke. Kad čorba provri nastaviti kuvanje na tišoj vatri, poklopljeno, još dvadesetak minuta. Doterati ukus začinima - dodati celerovu so i biber, ili svoju omiljenu mešavinu.
4. U činijici razmutiti 1 dl pavlake sa jednom kašikom brašna, dodati još kašiku-dve vode ili čorbe da se smesa razredi, pa sipati u čorbu. Kad čorba ponovo provri, kuvati još par minuta. Servirati sa kapicama pečuraka i malo kisele pavlake, posuti sitno seckanim peršunom.

Recept za štampu