Gibanica, koju ranije nisam volela, morala je da čeka podugo da bih je uvrstila na jelovnik. Za razliku od nje, tulumbe sam oduvek obožavala, a opet nikad nisam imala neku specijalnu želju da ih napravim. Tulumbe su meni poslastičarski kolač, nešto što nije uobičajeno da se pravi kod kuće. Pravila je moja mama razne kolače, pite, torte, ali nikad tulumbe, baklave, šampite, krempite, indijanere, minjone...
I dobro je da nije. Prenela je i na mene neku potrebu da se recept izanalizira pre nego što se krene u pravljenje. Ta analiza uključivala je i selekciju prema količini šećera ili masnoće u receptu. Do pre par godina nisam napravila kolač u koji ide više od 250 g šećera. A onda me blogovanje malo po malo navlačilo na jače ukuse... I samo me je odjednom tresnula ludačka želja za tulumbama. Banula k'o nogom na vrata. "Dobardan, ja došla."
