Kockaste lešnik vanilice

Klasične vanilice stvarno mnogo volim, i to one najobičnije, bez orašastih plodova u sebi. Ono što me uvek pomalo nervira kad ih pravim, to su restlovi testa između kružića, pa to treba premesiti, pa opet vaditi kružiće, pa se testo greje i masnoća izdvaja, pa tako u krug dok mi ne ostane testa u veličini jedne vanilice. Rekoh sebi, moram jednom da probam da ih napravim kockaste, tj. da rastanjeno testo samo isečem unakrst na sićane pločičice, da bih imala manje restlova i ponavljanja.

Lešnik vanilice koje sam probala kod Kokija, gde je gotovo svaki slatkiš savršen (a cene izuvajuće), su mi nešto neverovatno dobro i ukusno. One imaju lešnik u testu, a i cele su uvaljane u mleveni lešnik, i prhke su do bezobrazluka. I to mi je negde lebdelo u svesti, da probam ja da napavim nešto slično.

I evo ih. I kockaste, i "lešnikaste", da ostvarim obe namere. Nisu ukusom kao Kokijeve, to priznajem, ali ni ove moje uopšte nisu ispale loše. Možda bi mrvicu trebalo slađe da budu, idući put ću staviti recimo 200 g šećera, sad je bilo 150 g.

Lešnik? Mislim da je jako važno da se sam lešnik dobro ispeče, a to znači da opna tokom pečenja postane jako tamna, maltene crna. I nije uopšte bitno ako neće sva da se sljušti kasnije. Ono što mi kupujemo na pijaci kao pečen lešnik, to je super za grickanje, ali prava aroma lešnika se u kolačima oseti mnogo bolje ako se lešnik jače ispeče. Zato ja kupim sirov lešnik, prospem pola kilograma na jedan pleh i pečem ga oko 20 minuta na 180-200°C. Ovo je okvirno, zavisi od rerne, merilo je da opna jako potamni, kao i da sam lešnik unutra bude vidno taman, nikako beo ili bež.

Sečenje na kockice? Paaaa, verovatno nisam ništa vremenski ućarila, jer sam merila i špartala testo k'o za tehnički crtež, što mi je naravno uzelo vremena. Nadala sam se da ću sve strpati na jedan pleh, ali ipak je moralo iz dve ture da se peče. Kao jedina prednost ostaje to što su (mi) simpatične oblikom, jer su baš ispale kao kockice - testo sam razvukla na 1 cm debljine, a sekla sam ih na kvadratiće 2x2 cm, i kad se takve dve pločice zalepe, stvarno se dobije kockica :) Malene su, taman za zalogaj, i izađe ih dosta, preko 130 komada od ove mere.

Spremila sam ih za okupljanje food-blogera na Adi, o tome nešto više u sledećem postu, a sada evo recepta.

Sastojci:
250 g masti
150 g šećera
2 kesice vanilin šećera
prstohvat soli
2 jaja
500 g brašna
250 g pečenih mlevenih lešnika

i još
džem od kajsije za spajanje keksića
oko 150 g pečenih mlevenih lešnika za valjanje

Postupak:
1. U posudu za mešenje staviti mast, šećer, vanilin šećer, so i jaja, i mikserom umutiti. Dodavati brašno i lešnike iz par puta, mesiti varjačom dok je moguće, nastaviti rukom. Smesu ovlaš oblikovati kao pravougaonik A5 formata, umotati u plastičnu foliju ili kesu za zamrzivač, pa ostaviti najmanje jedan sat u frižideru.

2. Radnu površinu posuti brašnom, izručiti testo, posuti ga brašnom i sa gornje strane. Razvaljati testo oklagijom na debiljinu od 1 cm. Seći na kockice dimenzija 2x2 cm. Za pravilne oblike - nožem označiti razmake na svaka 2 cm pri ivicama dve paralelne strane testa, pa dužim lenjirom spajati te tačke da bi lenjir držao pravac tokom sečenja, sve isto uraditi i po drugoj osi. Pločice testa prebaciti na pleh obložen pek papirom (potrebna su dva pleha) i peći oko 15 minuta na 180°C. 

3. Prohlađene keksiće spajati dva po dva uz pomoć vrlo malo džema od kajsija. Ostaviti ih par sati da ih džem stegne i učvrsti (tek zalepljene klize jedna sa druge). Nakon toga, obilno uvaljati svaku vanilicu u pečeni mleveni lešnik.

Recept za štampu

Update, decembar 2014: Recept šaljem za igru ajme, koliko nas je, jer je tema lešnik.