Крцкави слатки кексићи

Ова песмица настала је када је Вук имао три и по године. Много је био сладак кад се из неког разлога, прилично самоиницијативно заинтересовао за слова. Мени не би пало на памет да дете тог узраста описмењујем, али како је иницијатива дошла спонтано, пробала сам да му помогнем. Имали смо велики плакат са азбуком на зиду, а успут стварали и неке своје асоцијације, и момчић је врло посвећено покушавао да "нацрта" свако ћирилично слово. И на неки свој начин је и успео. А онда је видeо д'уме, и лепо све заборавио!

Са шест година, кад је пошао у предшколско, знао је супер да црта, али од слова је евентуално могао да напише "А". Па је по други пут све учио. А ја се сетила ове песмице, па сам му изрецитовала, јер је тада имало смисла, могао је лепо да разуме све стихове, и видим да је био дирнут, и рекла бих врло поносан на себе из млађих дана ;)

Сада има пуних седам година, пише и чита врло добро, од недавно носи наочаре, a данас је званично кренуо у први разред. Прошле године, кад је полазио у предшколско, била сам препуна помешаних утисака и рондала сам пола дана. Сада би требало да сам већ савладала ту врсту неконтролисаних излива емоција, али ја се распадох изнутра. Од неке среће, сирове, необрађене... Али, али. Нећемо више о томе.

Него о овим финим кексићима. Постојао је раније неки индустријски кекс са кристал шећером, благо карамелисаним и запеченим по врху. Ако се неко сећа како се звао нека јави, мени је само остао у памћењу тај крцкав спољни слој. И чини ми се да су кексићи били у облику переца.

Пробала сам пре неколико година да направим нешто слично код куће, и добила сам неке ок слатке грицкалице, али није било говора да је шећер по површини кренуо пут карамелизације. Прогласила сам мисију немогућом, јер шећеру треба заиста жешћи темпреатурни шок да почне да се топи, а кућне рерне нису за то способне. Иако греју до 250°C, то је максимална температура ваздуха у рерни. Храна која ce у њој пече не достиже ни пола од тога.

Пре неки дан се сетим тих кексића. Google-ам "слатке переце", па налетим на овај рецепт. На фотографији видим да је то то, и након читања рецепта опалим себе по челу. Па да. Кратки температурни шок ће обезбедити грил функција, коју све новије рерне имају. Има чак и моја, која нија баш нова, али нисам је никада раније користила. Сад јесам и могу вам рећи да су кексићи врррррло фини! Али морају лепо да се испеку. Морају добити браон бојицу и горе и доле. За посипање се користи жути шећер, па и ако се не запече, бар неће остати бео-бео. Пекла сам две туре и једна ми је остала бледа са доње стране, и није то то. Ова "Вукова слова" сам пекла 12 минута класично, и два минута са грилом, и била су браонкаста и доле и горе. Наравно, више гледајте у кексиће а мање у минуте, јер су све рерне различите.

За помоћ и сметњу током припреме, печења и дегустације на'ватајте једног ђака првака и једног предшколца. Забава загарантована :)

Састојци:
250 г брашна
прстохват соли
170 г путера
100 г шећера
1 кашика киселе павлаке

и још
1 беланце за премазивање
жути шећер за посипање

Поступак:
1. У посуду за мешење ставити брашно и со. Додати хладан путер исечен на коцкице, и утрљати га у брашно, да се добије мрвичасто тесто. Додати шећер и кашику киселе павлаке па умесити тесто. Умотати га у пластичну фолију или кесу за замрзивач и оставити у фрижидеру бар један сат.
2. Разваљати тесто на пек папиру или радној површини посутој брашном на дебљину око пола сантиметра, па вадити жељене облике и слагати на плех обложен пек папиром. Треба радити што је могуће брже, јер тесто услед грејања постаје лепљиво и теже се с њим ради. Премазати кексиће благо размућеним беланцетом, и обилно посути жутим шећером.
3. Пећи око 12 минута на 180°C, или док се кексићи благо не зарумене, па још минут-два-три са укљученом грил функцијом. Том приликом плех се може подићи у врх рерне (добро је, јер је тесто онда ближе грејачима, али мана је што ништа не видите), а може и остати на средини. Кексићи треба да добију браонкасту боју и са горње и са доње стране, али треба пазити да не прегоре.

Рецепт за штампу