Prženice, naš najčešći način za trošenje starog hleba. Svi ih volimo, i svako ima neki svoj omiljeni dodatak uz njih. Pavle uvek močka komadiće u prah šećer, Vuk obično traži džem od kajsija, dragi je više za neke kombinacije sa sirom, dok ja najviše volim samo da posolim i da gricnem beli luk, pride.
Pre neki dan sam ih umakala i u prezle pre prženja, simpatične budu, malo rapavije, krckavije nego klasične. A i ceo sendvič može postati prženica, za promenu. Unutra, šta vam drago, samo da je tanko i da ne ide do ivica, da bi kriške mogle lepo da se zalepe jedna za drugu.
Jedno zapažanje. Lepše su prženice od "državnog" hleba nego od većine onih iz pekare, koji su nekad baš šuplji i lagani i više upijaju, tj. hoće više da se zgnjeckaju kad se umaču u jaja sa mlekom. Probala sam jednom i sa integralnim, domaćim hlebom, i nije to to. Naravno, koristim hleb koji imam, a ako bih birala hleb namenski za prženice, onda hleb Sava (valjda se još uvek tako zove).
Kako vi spremate prženice, i sa čime ih najviše volite?
Sastojci:
za 4 sendviča
8 tankih kriški starog hleba (pola vekne)
krem maslac ili krem sir
50 g suvog vrata
2 jaja
150 ml mleka
ulje
Postupak:
1. Od hleba starosti 3-4 dana iseći tanke kriške. Mazati ih krem maslacem i na svaku drugu krišku staviti suvi vrat. Spajati sendviče i pritistnuti ih da bi se kriške slepile.
2. U činiji viljuškom razmutiti jaja, dodati mleko i promešati. Svaki sendvič kratko umočiti sa jedne pa sa druge strane u jaja sa mlekom. Na veliki tiganj sipati malo ulja i razliti po tiganju tako da pokrije dno u tankom sloju. Ugrejati ulje i pržiti sendviče na srednje jakoj vatri, dok ne dobiju lepu boju i koricu. Služiti uz salatu.
Recept za štampu
Slicno i ja pravim i svi ih volimo mada se trudim da pravim sto redje zbog przenja
ReplyDeleteHmda. Popile bi ulja koliko god im se da, treba paziti. Ali zaista se mogu se ispržiti, zapravo više ispeći, i na kašiki ulja po tiganju, ja ih na teflonu tako pržila godinama, sad sipnem malčice više, ukusnije su :)
DeleteNedavno sam kod Gage vidjela ovakve sendviče. I baš zato mi je drago da se dijele recepti jer se uvijek pokupi neka nova ideja. Kod nas se supice jedu samo posute šećerom u prahu i nikad mi ne bi palo na pamet napraviti slanu verziju, odnosno sendvič da nisam vidjela na netu. Inače smo te slatke uvijek radili od francuza, pa budu onako bite size
ReplyDeleteGaga i ja već par puta bile u telepatiji sa receptima :)
DeleteFrancuski hleb, dobra ideja. Manji parčići, zanimljivije izgledaju sigurno. Moj dragi jednom prilikom od kolutića kifli napravio prženice, njemu i deci se dopalo, ja nisam stigla da probam, ali nešto mislim da su kifle "mnogoapsorbujuće", što ja ne volim baš.
Pržena testa su generalno u ljubavi sa prah šećerom. Mekike, krofnice... Ah!
Ja volim kad su dobro namocene... :) Ali u pravu si, nisu nesto lepe od integralnih hlebova. Najbolje su od hleba Sava, to i ja mislim. I to kad je star 2-3 dana. Mi ih uvek jedemo u slanoj varijanti. Meni su umiljene sa sirom, a nikad se nisam setila da ih pravim kao sendvic. To je super ideja... :)
ReplyDeleteEto vidiš... A ja se uvek trudim da ih ne namočim mnogo, da sredina ostane bela, a površinski deo žut i poželjno je da malo krcka. Navika :)
DeleteOdlične su :) Moram probati, nikada mi nije pao na pamet sendvič od prženica..Hvala na ideji.
ReplyDeleteNema na čemu :)
DeleteUh kako ih volim, i baš si dobro rekla, najbolje su s onim običnim bijelim kruhom. Ja ih jedem slane, sa sirom, moja prijateljica znam da ih voli s javorovim sirupom, ima bezbroj načina da se jedu :)
ReplyDeletePrijateljica mora da je Kanađanka :) Ovde je javorov sirup teška egzotika, još ga nisam probala.
Deletesuper su! kao klinka sam ih jela konstantno za doručak, sad rjeđe, ali nisam nikad radila ovako sendvič s njima, super ideja
ReplyDeleteNisam ih već dugo jela, ali najbolje su sa malo soli, paradajzom ili lukom.
ReplyDeleteMože!
DeleteI meni je ova ideja sa sendvičima nova, a suvi vrat je odlična kombinacija. Nikada ne bacam hleb, uvek ga usitnim i osušim prirodno ili u rerni, a prženice, e njih eto nisam pravila od kad sam ih slikala za blog. Klasik, ostaje klasik. Neprevaziđene su!
ReplyDeleteI šta dalje, melješ za prezle ili ti ostane kao dvopek?
DeletePrženice i tost su kod nas uglavnom načini za trošenje starog hleba. Toster crkao, pa sad ud'ri po prženicama. Dragi i ja volimo i poparu, deca se mršte, pa retko pravim.
Jedem ih svakako, i slane i slatke, ali ove sendvič nikako da probam, kad god ih mojima predložim, oni kažu ne. Kako ne znam ništa da ispržim na malo masnoće, prebacila sam se na varijantu pečenu u rerni, podmažem teflonski pleh uljem, ali ne škrto, nego onako, kašika ulja pa se razmaže i ostla sve isto. Nisam podlegla histeriji oko teflona, ja volim da ih koristim i pazim da ne izgrebem suđe. Pekla sam prženice i u običnom plehu od rerne i na foliji, ali se zaljepe, pa ih moram strugati i još da ribam pleh. Nisam preobala jedino na papiru za pečenje.
ReplyDeleteKad ih pržim na ulju ili masti upiju mnogo masnoće i to mi smeta.
E sad, da li se ove u rerni ne razlikuju mnogo od prženih ili sam ja navikla, ne znam ali su meni dobre.
Papir je spas, da ga nema, verovatno ne bih nikad ni pekla dosta toga što zahteva ribanje kasnije.
DeletePrženice iz rerne. Sad se setih jednog jela iz nekog Podravkinog kuvara, zvalo se "kruščići", a to su bile polovine kajzerica, malo izdubljene pa uredno ispržene kao prženice, a onda tako pržene išle u rernu, sa još nekim punjnjem za onu rupu... Krkanluk :) I to odličan :)
Ovo sam radila jako, jako davno, obično klincima za večeru. Više ne radim jer što jedemo pazimo i mi, a oni posebno i jednostavno ovako nešto izbjegavaju. međutim, mislim da su prženice ustvri jako fine i zaista, u ovakvoj varijanti, odlična večera ili doručak.
ReplyDeleteI ja mislim. I super mi je što i kad ostanu, npr. od doručka, kasnije se tokom dana pojedu sigurno, klinac umota u salvetu i gricka. Ili, pre neki dan ispržim za večeru, a i spakujem deci za užinu sutradan. Prazne kese vratili.
Deleteja retko kad (bukvalno se ne sećam kad sam poslednji x pravio ovako nekako leba') - a uglavnom u osnovi slično/isto, jedino što ja recimo odvojeno sipam mleko i jajce, tako da provučem leba prvo kroz mleko a onda pljus u jajce.
ReplyDeleteno, češće (sinoć n.pr.) koristim onaj nemam pojma kako se zove - ja ga zovem sendvićator - ono što greje s obe strane i uštine leba'. uglavnom turim neki tvrd sirac koji onda ima dvostruko blagotvorno činodejstvo - kao sir, i kao lepak :) , i koješta svašta nešto ovisno šta imam/mi padne na lobanju.
*e, napravio sam "onaj" pasulj, podnosim izveštaj ovih dana samo da istresem slike na komp da vidim valjaju li makar čemu..
Super, čekam :)
DeleteJa ih najviše volim kad ih namirišem dok sam u krevetu:)
ReplyDeleteSenka, legendo :)
DeleteMmmmm... vruće prženice i hladan jogurt, ma, nema lepšeg doručka...
ReplyDeleteJesi li probala ovu varijantu: dok se prži prva strana prženice, pospi odozgo na svaku po kašičicu susama, on će se zalepiti, pa normalno okreni, i isprži i tu stranu sa susamom... Fantazija... Moji dečki tu varijantu najviše vole...
Ovo probam prvom prilikom, jer ne može da ne valja. Hvala na ideji.
DeleteCongratulations! Very good idea!
ReplyDeleteBrate, prženica, margarin i džem od kajsije - umirem za tim već nekoliko dana! Iskreno, nikada mi ne bi palo na pamet da jednu prženicu pretvorim u sendvič-prženicu, tako da... najdraža Mamajac, bićeš odgovorna za sledeća dva kilograma koja nalepim na svoju zadnjicu, da izvineš :) :*
ReplyDeleteSvesno preuzimam odgovornost :)
Deleteovo je bio dorucak mog djetinjstva!
ReplyDeleteSutra dolazim u Beograd, to je samo mali weekend runaway i znam da je pitanje skroz off przenica, pa ipak:)
ReplyDeleteNeću imati mnogo vremena, no voljela bi uci u makar jednu slastičarnicu ili neki restorančić, ali onako poseban, i ako ti išta slično pada na pamet, a nalazi se negdje u i malo oko centra možeš li mi napisati naziv, nešto što je po tebi onako za ne propustiti.
Bojim se da ako uđem negdje, pogledam okolo i ne svidi mi se, sješću jer će mi biti nezgodno izaći i još ću se sve vrijeme onako u sebi jesti:)
Joj, ajd' neko lakše pitanje, može? :)
DeleteSad bez zezanja - ne znam. Ja odem u restoran jednom do dvaput godišnje, ne izlazim, i stvarno nisam u toku. Konsultovala sam i muža, koji se malo više kreće od mene, ali ne baš po restoranima, i on kaže, "kalemegdanska terasa, svi je hvale".
Izvini, nisam bila od neke pomoći, najgori sam izbor za vodiča po Bg, u svakom smislu :(
Pozdrav, i javi gde si bila!
Na Kalinić pijaci:D Sjetila sam se da je često spomeneš i onda smo otišli u Muzej Nikole Tesle i na pijacu na istom 'potezu. Ne mislim da je hranu bolje gledati nego jesti, ali u slučaju Kalinić pijace u ovo doba godine možda bi se i složila:)
DeleteHehe, super :)
DeletePozdrav!
Sad mi pade na pamet, tu u okolini Kalenića, ima radnja koja prodaje kafu i kolače, Koki, Makenzijeva ulica (tamo gde idu trole). To je više da uđeš i kupiš, možda može i da se pojede tamo onako "uz šank", ali su sitni kolači vrhunski i po sastavu i po izgledu, baš su s pažnjom rađeni. Ali i cene su vrhunske :(
DeleteTo ću zapamtiti sljedeći put kada dodjem u Beograd :-) Ovaj put je nažalost bilo bas na brzinu, a ovo pisem u 'toplini' (:-P) svoje kancelarije.
DeletePozdrav:)
(i samo još, ovo je prvi put da pišem, ali isprobavam već dugo dugo, a ako moram izdvojiti šnicle sa tikvicama i piletinom su dozivjele svoju vec xy reinkarnaciju, moj highlight sa tvog bloga, ima nas za jednog fan kluba koji smo ih jeli i dijelili recept i pri tom se nimalo ne ulizujem :))
Hej, hvala ti.
DeleteOd srca ♥
Ajme, ne znam kad sam posljednji put jela prženice, ne znam ni sama zašto, mislim da tome ima sigurno 15 godina... Baka je pravila naljepše :) Sendvič varijanta mi sad ne da mira, ima da se bacim na pravljenje sutra ujutro, MORAM isprobati!
ReplyDeleteJa sam imala jednu poveću rupu između dva duža niza godina u kojima sam relativno redovno jela prženice. I dalje ne znam zašto. Neke stvari se jednostavno same izmigolje sa jelovnika :)
DeletePrijatan doručak želim :)
Uzeh ti zalogaj iz usta:-))) Znaš šta mi kažu kad napravim prženice bilo kakve - samo ti to fali:-)))
ReplyDelete'Sava' je legenda! Predlažem ti moj postupak. Kupi 'Savu' iseci je na komade i pusti da provene 2 dana. Senzacija od prženica, mnogo manje masne a hrskave. Zbog te hrskavosti ne stavljam mleko.
Spopao me danas neki virus, valjda ga nisam prenela dalje tim zalogajem :)
DeleteNego, nisam shvatila. Ima razlog zašto se seče pa "vene" a ne obratno? Ako ne stavljate mleko, šta onda? Samo jaja?
Kad se iseče i malo 'raštrka' onda svi parčići budu podjednako bajati, manje srču ulje, iz istog razloga stavljam samo jaja. malko duže pržim da dobiju lepu braonkastu boju i hrskavost, naravno na tišoj vatri.
ReplyDeleteKazaćeš mi, tiha vatra - više upiju ulja:-))) Tačno! Onda papir izgleda kao da sam i njega pržila.
Teši me što to pravim kad je Filip u najavi;-)))
Ok, shvatila :) Ovako namapet mi deluje da su takve prženice hrskavije baš zbog nekorišćenja mleka, pa nema šta da ih razgnjecka. Baš ne mogu da zamislim kakve su kad se moče samo u jaja, probaću, hvala :)
DeletePrženice su mi u djetinjstvu bile omiljene, meni i sestri je uvijek bilo drago kada bi preostalo kruha i znale smo da slijede prženice. Ova ideja sa sendvičima mi je odlična, a ja sam ih najviše voljela namazati kajmakom ili nekim mliječnim namazom.
ReplyDeleteMmmm, kajmak...
DeleteJa ih jako volim, ali ne pamtim kad sam ih jela, nažalost :P
ReplyDeletePravim ih najobičnije, umutim jaja s malo soli (i ponekad malo mleka) i pržim :)
MM ih jede uz džem od kajsija a ja uz jogurt :D
Pre neki dan je Martina zvrknula po tvom blogu i videla ove przenice...covece !!! Opseda me da ih pravim za dorucak...sutra mi nema druge nego da ustanem ranije i da ih spremim...Jedino mi fali hleb Sava...mi ovde kupujemo neki jako fini hleb koji dosta lici na onaj hleb koji su svojevremeno pravili Makedonci u nekim minijaturnim udzericama ali on ima dosta velike ruper i nekako stari drugacije...ostavila sam da se malo "susi" onaj za tost...moracu samo da pripazim da ga ne namocim mnogo...
ReplyDelete:)))
ReplyDeletePozdrav za Martinu :)
Odradjeno !! I to u dve varijante: prva od nekog okrajka tog "fals Makedonskog" hleba e druga od tost hleba...dok je bilo bas onako vruce cak su one od tost hleba delovale bolje (samo sam ih malo umocila...tek onako da ih okrenem i sa jedne i sa druge strane..u panici da se ne razblati ) ali kasnije su ipak odnele pobedu one "Makedonske"...sve u svemu, Martince odusevljeno..drugaciji dorucak !
DeleteOtpozdravljamo svi (i Marina naravno)
Nikad jela u ovoj sendvič varijanti, ali da su bile dio mog odrastanja, to definitivno :)
ReplyDeleteI moja banda ih voli i to isključivo u slanoj varijanti, najčešće uz sir, neka salama i obavezni jogurt.
Meni opet nekako su mi bili najdraži kada na njih namažem majonezu. U njima sam nekad mogla udaviti, danas ih na žalost samo preskočim. :(
Nikad jela u ovoj sendvič varijanti, ali da su bile dio mog odrastanja, to definitivno :)
ReplyDeleteI moja banda ih voli i to isključivo u slanoj varijanti, najčešće uz sir, neka salama i obavezni jogurt.
Meni opet nekako su mi bili najdraži kada na njih namažem majonezu. U njima sam nekad mogla udaviti, danas ih na žalost samo preskočim. :(
Super ideja, pravila sam pre neki dan za večeru i svidelo nam se.
ReplyDeleteUpravo ih vecerali,hvala Majo na inspiraciji!
ReplyDeleteHvala tebi! :)
Delete