Ruska salata

Jeste li znali da ruska salata kakvu danas znamo nema maltene ni jedan od sastojaka koji su je činili u vreme kada je nastala? Ja nisam imala pojma, nego sad, dok sam spremala ovaj post, malo sam guglala. Neću o tome, jer ću vas, po običaju, dovoljno udaviti potrebnim i nepotrebnim detaljima oko pripreme, a vrlo lep članak o istoriji ruske salate, sa sve spiskom sastojaka originalne verzije, možete pročitati na Wikipediji.

Kod Irene, od jutra do mraka

Mogu vam reći, kod Irene se klopa vrlo fino i domaćinski. Recepti su joj full upotrebljivi, namirnice jednostavne i dostupne. Fotografije uvek jasne, živih boja, verodostojno najavljuju šta da očekujete ako krenete u pripremu nekog jela. Sweet and Salty je jedna vedra, raznovrsna, uredna i stabilna kuhinja, i za svaku je preporuku!

Blogomanija na tanjiru

Blogomanija, regionalna konferencija posvećena blogovanju i blogerima, održana je na Staroj planini u periodu 7-9. decembar 2012. Sigurno ste već čuli i čitali o tome šta se tamo događalo i o čemu se pričalo, a ako niste, nećete ni sada :) Ovo je food-blog, pa u skladu sa tim...

Podvarak i proja

Gde je jesen tu je i zima. Gde je zima tu je i kiseo kupus. Gde je kiseo kupus, tu je kralj podvarak, i kraljica sarma. Treba još pomenuti i kraljičinu mlađu sestru, sumnjivog morala, nikad je nećete naći kod kuće, stalno se smuca po svadbama, i ona nas, u principu, ne zanima. Danas - o kralju.

Plazma torta sa bananama i kivijem

Nepečene torte na bazi keksa sam kao mala obožavala, a sad... Onako. Mogu da jedem, ali nije mi to baš nešto što bih zvala tortom. Od tih nepečenih smesa uvek pre vidim neke bombice ili sitne kolače.

Pita sa mesom

Pita sa mesom, ovde gde sam ja odrasla, sinonim je za pitu od vučenog testa, što je opet u današnjici sinonim za kupovne kore, u koje je umotan fil od mlevenog mesa. Dakle, pite su kod nas rolane pite od kora. Najpoznatije od slanih su pita sa mesom i pita sa sirom, a od slatkih sa jabukama, višnjama i bundevom. Zato ne znam kako ovu pitu da nazovem, a da se odmah po imenu zna o čemu se radi.

Outsourcing 3: Testa i peciva

Od kako imam jednog pravog i jednog pred-školarca, imam i novu dnevnu nedoumicu - šta im spremiti za užinu. Šta vaši đačići nose za užinu?

Mafini sa kestenom

Čim je ovaj recept izglasan za temu kuVarijacija, znala sam da ću učestvovati. Zvučao je toliko dobro, i toliko jednostavno, da nisam mogla da nađem razlog da ga ne probam.

Nuts about Nutella

Kremovi tipa Nutella kod nas se koriste skoro isključivo za filovanje palačinki ili mazanje na hleb. Mislim da nikad nisam pravila neki kolač gde se koristi Nutella. Onda je Irena zadala temu za igru ajme, koliko nas je!, i ja našla ovaj recept, pa rešila da probam. Po sastavu bomba, po izgledu bombica :)

Čorba od tikvica

Koje jelo od tikvica je vaš favorit?

Pašteta od pileće džigerice

Pileća džigerica, i džigerica uopšte, jedna je od stvari koje ne volim. Ovu paštetu volim, i to jako, pa sam došla do zaključka da nije ukus džigerice meni problem, nego ona njena suvoća i mrvičasta tekstura.

Cinnamon pull-apart bread ili razlistana cimet pogača

Volim kad me osećaj ne prevari. Sve što je Maxivida napisala o ovom kolaču, a ja imala osećaj da onoliko oduševljenje nije preterivanje - tačno je.

Neobičan pasulj na običan način

tekst i fotografije: dr bouz

Dobar dan drugari :) Ja se zovem Saša, radni naziv dr bouz. Tu i tamo internet ovisnici me znaju iz virtuelnog (a bogami i stvarnog) života sa foruma koji dotiču fotografiju, kuvanje, pecanje, aquarijume (je l’ treba nekom? poklanjam dva komada :). Inače sam noćni muzičar u recesiji, i fotograf, i alkociklista amater, i imam druga Pericu alkociklistu, i još svašta nešto, što sve nije ni bitno, ali eto okvirno da se predstavim kroz kojekakve svoje aktivnosti.

Kaže meni Maja jednom prilikom - doktore, aj’ gostuješ na blogu, jedan recepis napišeš i uslikaš, hoćeš?

Sendvič prženice

Prženice, naš najčešći način za trošenje starog hleba. Svi ih volimo, i svako ima neki svoj omiljeni dodatak uz njih. Pavle uvek močka komadiće u prah šećer, Vuk obično traži džem od kajsija, dragi je više za neke kombinacije sa sirom, dok ja najviše volim samo da posolim i da gricnem beli luk, pride.

Крцкави слатки кексићи

Punjeni brancin u lisnatom testu

tekst i fotografije: Mademoiselle Marina

Obožavam pijace...

Kada malo razmislim, uvek sam stanovala u blizini neke pijace. Dok sam bila baš jako mala, od Višegradske ulice gde smo stanovali, pa do Zelenog venca, nije bilo toliko blizu da si mogao da je čuješ ili vidiš. Ali i ja sam bila mala pa mogu da kažem da me taj “pijačni aspekt” života još nije preterano tangirao.

Crémets d'Angers

Krajem devetnaestog veka, nedge na severozapadu Francuske, Marie Renéaume, kuvarica u kući imućne porodice, prilikom pripreme jedne večere, shvatila je da nema dezert, koji je po protokolu uvek trebalo da bude serviran. Snašla se kako je umela, sa namirnicama koje je imala, i stvorila kremasti dezert od svežeg sira, pavlake i umućenih belanaca, sipala ga u čaše obložene platnom kako bi dezertu dala oblik i kasnije ga lako prevrnula na tacnu. Tako su rođeni crémets!

Punjeni paradajz

"Paradajz punjen pirinčem?! Mhmmm... Ne zvuči bog zna kako." - bila je moja reakcija kad sam prvi put čula za ovaj recept pre par godina. Sreća, pa nemam uvek dovoljno poverenja u sopstvene napamet-procene, te sam ipak napravila ovo jelo, i baš ostala prijatno iznenađena kako je lepo u svojoj jednostavnosti.

Džem od kajsija

Spremiti zimnicu u mom slučaju znači - skuvati višnje i kajsije. Sve drugo može i ne mora. Višnje su kod mene van svake kategorije i nemaju konkurenciju, a džem od kajsija mi je drugi po omiljenosti.  

Nema boljeg džema za palačinke od njega, buhtle ne mogu biti ni sa čim drugim, vanilice i Saher tortu neću ni da počinjem da pravim ako nemam domaćeg džema, a i za najobičnije mazanje na hleb ili prženice je super.  

O višnjama neki drugi put, a sad da vam pokažem kako se pravi domaći džem od kajsija. 

Pikantni sos od višanja

U prošlom postu sam rekla da ću u narednom pisati o susretu blogera na Adi, ali izgleda da sam vas slagala. Prošlo je skoro mesec dana od tog okupljanja, mene melje vreme tj. nedostatak istog a slobodnog, već se malo prašine nahvatalo na mojim utiscima, pa bi me pisanje o tome sada navelo da se osećam otprilike kao da vam serviram mlako izvetrelo pivo, uz široki osmeh. Tanja, druga Tanja i Bjanka su pisale o Adi, i koga je interesovalo sigurno je već pročitao. Ukratko, bilo je fino, srela sam se sa nekolicinom starih i upoznala tri nova lica, krkala naizmenično slano i slatko skoro čitav dan, pijuckala pivo (naizmenično crno i crno) takođe skoro čitav dan, a vala i škljocala klopu skoro čitav dan. Evo nekoliko slika, tek da me manje grize savest što neću pisati detaljniji izveštaj o svemu.

Kockaste lešnik vanilice

Klasične vanilice stvarno mnogo volim, i to one najobičnije, bez orašastih plodova u sebi. Ono što me uvek pomalo nervira kad ih pravim, to su restlovi testa između kružića, pa to treba premesiti, pa opet vaditi kružiće, pa se testo greje i masnoća izdvaja, pa tako u krug dok mi ne ostane testa u veličini jedne vanilice. Rekoh sebi, moram jednom da probam da ih napravim kockaste, tj. da rastanjeno testo samo isečem unakrst na sićane pločičice, da bih imala manje restlova i ponavljanja.

Čokoladna torta sa višnjama

Ne pamtim snove. Možda prvih par minuta nakon buđenja, posle netragom nestaju, tek poneka slika preživi. U tom kratkom intervalu granica između mogućeg i nemogućeg se briše, stvarno i nestvarno se dotaknu, nežno poput prvog poljupca. Nisam od onih koji umeju da žive u snovima, nepopravljivi sam realista, ne mogu čak ni da maštam a da nema bar mrvice realnosti u svemu. Valjda upravo zato, to stanje laganog izranjanja iz jednog sveta u drugi, taj ples svesti i besvesti, zapravo jako volim. Traje dovoljno kratko da bih se plašila da mogu postati iluzionista, a dovoljno dugo da zagolica maštu i ostavi čežnjivu želju za još.

Pikantna projara sa čvarcima

Nedavno sam pravila Sanjine projice, zainteresovana receptom u koji ne ide brašno, već griz, i pšenični i kukuruzni. Tekstura bude malo grublja, ali projice ostaju sočne. Baš je dragi prokomentarisao kako "nisu suve kao inače". Topla preporuka za recept.

Par dana kasnije, dok su mi u sećanju još bile sveže Sanjine, metodom reciklaže nastale su nove projarice.

Pileća čorba

U kući gde i žena i muž kuvaju, obično postoje neka jela koja uvek pravi samo on, a ona nikada, i obrnuto. Pileća čorba je kod nas jedno od tih jela. Priprema uvek pripada njemu, retko meni. On je stvarno pravi odlično, i nemam ja tu šta da se mešam. Ovaj put sam se uglavila, namenski, da bih uobličila recept i uslikala (taj nadasve komplikovani) postupak pripreme, i vraćam mu štafetu za nadalje.

Sladak kupus

Kupus. Šta vam prvo padne na pamet kad izgovorite ovu reč?

Parfe torta sa jagodama i ananasom

Svake godine se isto provedem po pitanju jagoda. Prvo ignorišem one gigantske koje se pojave početkom maja, jer, kao, nisu to prave, neću ja to da jedem. Onda dodje jun, a ja ignorišem i prave, ako su iznete nedozrele, što nije redak slučaj. Čekala sam toliko, šta pravi razliku da sačekam još par dana? Polovinom juna nekako uspem da ubodem par tura tih pravih, koje najčešće jedem onako klot, pošto se toga najviše uželim. Dok me prođe želja, već krenu da nestaju, i ne stignem da ih upotrebim u nekom kolaču, i doviđenja do iduće godine...

Limun pita

Dok ne stigne pravo prolećno voće, dobro će doći i jedna ovakva pita. Kisela, slatka, pomalo gorka i osvežavajuća.

Probala sam je odavno, videvši recept na blogu Sweet Sensation, s tim da sam malo smanjila količinu šećera, a puter u filu zamenila kiselom pavlakom. Nadalje sam je pravila tako, i ostala je na meniju, jer je zaista odlična. U fil ide ceo limun, sa korom, pa pita ima intenzivno kiseo ukus, ali i blagu gorčinu od kore. Ako volite napitke tipa bitter lemon, onda bi vam se ovaj kolač sigurno dopao.

Libum

Tokom marta i aprila pod istragom u okviru igre FBI rukavice bio je blog Laka kuharica. Katarina, autorka bloga, ostavila je na mene jak pozitivan utisak. Prvo, provokativnim imenom bloga, zatim konceptom kojem je verna od samog početka pisanja, jednom atipičnom nemirno-mirnom rubrikom, nepretencioznošću i jednostavnošću recepata koje priprema i objavljuje, predanošću da se skoro svaki opremi nutritivnom statistikom i slikama postupka, i konačno, nekom opštom staloženošću i zrelošću koja se čita iz Katarininih bilo postova, bilo komentara na drugim blogovima.

Remake: Karađorđeva sarmica od zelja

Duže vreme me je proganjala misao da napravim pohovane sarmice od zelja. Ne, stvarno, zašto bi uvek bile kuvane, ili tek malo zapečene u rerni? Mislim da bi krckav poh dao sarmicama potpuno novu dimenziju i da bi vredelo probati. Ovo je kao ideja ostalo na nekom od mnogobrojih, nikad sređenih to-do spiskova u glavi, i blago palo u zaborav. Isplivalo je sada, kao odgovor na poziv za učešće u jednoj akciji, o čemu sledi više detalja par pasusa niže.

Sarmice od zelja

Jedva sam dočekala pojavu zelja na pijaci, da napravim sarmice, već neko vreme mislim o njima. Inače, sarme bilo kog tipa maltene nikad ne pravim. Klasičnu sarmu od kiselog kupusa nikad do sada nisam pravila. Pečenu sarmu od slatkog kupusa, savršeno jelo koje bih svima preporučila, jesam, u par navrata. Ali uvek se mučim sa uvijanjem, odnosno krutošću lišća kupusa. Sa zeljem se neuporedivo lakše radi, jer je sam list mekši, ali ja čak i njega moram da pripitomim tanjenjem drške i kraćim šurenjem vrelom vodom.

Čorba od sremuša

Sremuš ili divlji luk je biljka čije lišće ima ukus kao beli luk. Sirov sremuš je super za salate, blanširan je dušu dao za neku čorbicu. Kod nas se načešće prodaje u vezicama od 100 grama. Sad je u sezona u jeku, april je njegovo vreme. Navodno, kasnije list postaje neprijatno ljut i ne koristi se. Interesantno je da kuvan/blanširan sremuš ukusom najviše podseća na spanać. Tako da nije od onih jela koja navode na bežanje od okoline, ili okoline od vas.

MEZZE

Zadovoljstvo mi je vam javim da je na domaćem web-u osvanuo prvi on-line food magazin, MEZZE, čiji sadržaj u potpunosti pripremaju gastro blogeri, ljudi koji su iskreno zaljubljeni u gastronomiju sa različitih aspekata, koji u hrani neprestano nalaze inspiraciju ali i uživaju u njoj svim čulima, ne samo ukusom... Marija i Ana su glavne i odgovorne što su nas okupile i realizovale celu ideju, a ostatak tima čine Milica, Olja, Gaga, Mihaela, Ivana, Jelena, Lana, Sanja i moja malenkost :)

Prvi broj je posvećen Uskrsu, pa ako vam nedostaje ideja za predstojeći, prelistajte MEZZE!

Tulumbe

Gibanica, koju ranije nisam volela, morala je da čeka podugo da bih je uvrstila na jelovnik. Za razliku od nje, tulumbe sam oduvek obožavala, a opet nikad nisam imala neku specijalnu želju da ih napravim. Tulumbe su meni poslastičarski kolač, nešto što nije uobičajeno da se pravi kod kuće. Pravila je moja mama razne kolače, pite, torte, ali nikad tulumbe, baklave, šampite, krempite, indijanere, minjone...

I dobro je da nije. Prenela je i na mene neku potrebu da se recept izanalizira pre nego što se krene u pravljenje. Ta analiza uključivala je i selekciju prema količini šećera ili masnoće u receptu. Do pre par godina nisam napravila kolač u koji ide više od 250 g šećera. A onda me blogovanje malo po malo navlačilo na jače ukuse... I  samo me je odjednom tresnula ludačka želja za tulumbama. Banula k'o nogom na vrata. "Dobardan, ja došla."

Naopaka gibanica

Recept za meku i vazdušastu gibanicu koja neće splasnuti nakon što se ispeče. Tajna je u naopakom hlađenju i malo drugačije koncipiranom filu!

Jelenina Esterhazi torta

Pre svega, ovo je post bez recepta. Koga zanima recept nek' odmah produži ovamo, a u nastavku posta su samo moji utisci.

Ljubavna pisma

Čežnja za nikad dostignutim i čežnja za izgubljenim nemaju isti ukus...

Viršle u testu

Rol-viršle su u Srbiji ustaljeno ime za viršle u lisnatom testu, pa zato neka ovo budu samo viršle u testu. Jer nije lisnato ni malo, naprotiv, obično testo sa malo mleka.

Viršle ja ne kupujem, najviše zbog uverenja da u sve te multiprerađevine od mesa odlazi suviše đubreta i hemije. Ali obično je dragi taj koji ide u nabavke, i odsluša on mene kad mu prigovorim što ih kupuje, ali odsluša me reda radi, jer ih uvek ponovo uzme. Volim ja ukus viršle, tj. volela sam, dok su imale ukus, a onda kad su sve postale plastične i gadne nije mi palo teško da ih sklonim sa jelovnika. Povremeno ponovo probam te neke primerke koji mi niknu u frižideru, i iznova se razočaram u ukus jer sastav i ne gledam. I zamislim se nad debljinom obraza onih koji ovakve proizvode stvaraju i nazivaju hranom.

Pogačice sa sirom

Nema kuće koja nema ovaj recept zapisan u nekoj sveščici. Skoro da nije potrebno zapisivati ga, jer ima ukupno tri sastojka, i to u jednakim količinama. Koliko sira, toliko putera i toliko brašna. The end.

Tortelini supa sa vrganjima

Tokom januara i februara 2012. pod lupom food blogra u igri FBI rukavice je blog
 f o o d f o r t h o u g h t. Jelena, autor bloga, jedna je od onih osoba koje ne možete ne primetiti, i koju ne možete ne zavoleti. Imala sam priliku da je lično upoznam, i mene je impresionirala na više načina, i kao osoba, i kao kuvarica. Neposredna ali nenametljiva, temeljna i detaljna, pažljiva i pedantna, srdačno posvećena svemu što radi. Strastveno je zaljubljena u kuvanje i zagovornik prave domaće hrane. U svaki njen recept ili mišljenje jednostavno imam - poverenje.

Koliko ljudi znate koji sami prave mini torteline za supu? Koji s poštovanjem prema hrani odvoje vreme da pripreme gomilu malenih prstenčića od domaćeg testa i punjenja za koje sa sigurnošću mogu reći da znaju kompletan sastav? Meni je to, onako, za apsolutni respect. 

Prhka štrudla sa višnjama

Prhko testo i fil od prokuvanih višanja... Raj!

Musaka od krompira

Musaka od krompira je sigurno jedno od jela koje je duboko ukorenjeno u srpskim prehrambenim navikama. Kao uostalom i druge brojne, u novije vreme prilično ozloglašene, kombinacije mesa i krompira. Nisam ni ja izuzetak, i baš volim ovu zimsku musaku, dok mi je leti za nijansu draža musaka od tikvica.

Evo kako je pripremam, i kakve sam zaključke izvukla tokom sopstvene musaka-evolucije.

Outsourcing 2: Testa i peciva

Izvinjavam se svim burecima, pitama i gibanicama, ali zagorski štrukli su jedno savršenstvo nad savršenstvima kad se radi o vučenom testu i sirnom punjenju. Ove sam pravila davno, kad je Tadeja objavila recept, ali nikad nisu stigle na blog, jer sam bila (i ostala) nezadovoljna slikama. Kasnije sam ih pravila još par puta, i obećavam štruklima poseban post na blogu, jer itekako zaslužuju (6 i po godina kasnije, ispunjeno obećanje, recept za zagorske štruke je tu!). Sve preporuke za Tadejin recept :)

Čorba od pečuraka i pržene zeleni

Nova godina, Božić, i svi propratni praznici oduvek su bili dobar izgovor za prežderavanje. Razume se, nisam ni ja operisana od zvaničnih dozvola da se u tom periodu sme krkanlučiti. Ali ove godine se desilo da nas je potkačio neki virus, tj. čitava familija istih, koja nas je tokom celog decembra vrtela kao na ringišpilu. Nas četvoro, pa dok se svi izređamo, taman završimo jedan ciklus, otpočne novi...