Food blogeri na Adi, jun 2013.

gore: Ivana iz Kosjmajske delikatesne radionice, njena kuma Saška sa Reljom u naručju, Gaga, Snežana, Ceca, Tanja, Vesna, Zoka, Sanja, Tajana, Jelena, Ivana, Nevena, Milkica i Ića
dole: Sanja, njoj iznad glave je Pavle, Tea, ja

Osim onih koji su "ušli u sliku", bila je tu i moja drugarica Mina iz Kosmajske delikatesne radionice, Mirjana sa bloga Hleb i so, koja je morala da ode ranije, i Olja, svima poznatija kao Maslinka, koja je stigla kasnije. Mogu vam reći, blogo-stanje je bolje nego što sam očekivala. Mrda, živi, diše i miriše...

Šta to znači? Znači da sam videla mnoga nova lica, i da mislim da je taj priliv sveže krvi stvarno od vitalnog značaja. Ali i dobar deo, uslovno rečeno, starih lica je i dalje tu, što je ništa manje bitno za zdrav razvoj nekakve zajednice. Imamo zrelost, imamo omladince, imamo decu... Imamo život.

Tanja i Relja

Jedna sam od onih koji jako malo prate druge blogove, i sve više postaju samci na netu, i nekako mislim da to nije dobro. Mislim, ne bi bilo dobro ako bi svi tako postali globalni samci, a imam utisak da priličan broj onih koji imaju isto ili manje blogerskog staža, ima iste simptome. Uviđanje svojih simptoma kod drugih sa jedne strane može stvoriti utehu tipa "Pa, eto, to je normalno...", a sa druge, ako ipak uspem da se otmem prepuštanju zakonu jačega, brigu o tome da li su motivacija i entuzijazam, onaj istinski, suštinski i nematerijalni, rezervisani samo za početke. Bilo čega.

Milkica i Ića

To je ono najbolje što mi je okupljanje na Adi donelo. Odgovore na ta neka pitanja. Stanje je, generalno, više nego dobro. Ljudi se druže.

Nevena

Osim toga, blogari(j)ada je donela i mnogo lepe i ukusne hrane. Nisam stigla, niti mogla, da probam sve od donetog i ponuđenog. Ne zamerite što ovaj post neće pobrojati sve što je tamo bilo posluženo, i računajte da ste ovde videli recimo četvrti deo svega, eto toliko je toga bilo. Ali ću vam sasvim iskreno reći šta se meni lično najviše dopalo, od onoga što sam ipak probala, i šta je ušlo u nekakav top-5 koji će pre ili kasnije sigurno skliznuti sa to-do na done listu:

1. Tanjina savijača sa sirom, za koju mi je obećala kurs pripreme :)
2. Tanjina rolovana baklava, koja je bar tri puta bolja nego što izgleda
3. Jelenin kiš loren, koji nije onaj klasični, ali je nešto jako fino, sočno i dostojno slane torte,  posluženja i za najsvečanije prilike. Nisam slikala, i sad prilično žalim, ali naprosto nije bilo moguće sve.
4. Mirjanina carska pita, koju takođe nisam slikala, a za koju očekujem recept. Ima po netu raznih, to je jedno od onih jela za koja svaka kuća ima recept, ali ja ću sačekti njen.
5. Vesnine tj. Dunjine lurdske šnite, koje joj navodno nisu uspele jer se presušio fil, a ganache zgrudvao - a ono savšenstvo jedno u baš tom i takvom stanju. Ne znam šta bi bilo da su uspele.

Tanjina savijača sa sirom

Tanjina rolovana baklava

Vesnine tj. Dunjine lurdske šnite

Vesnini krastavci punjeni kozjim sirom

Vesnine korpice sa karamelizovanim lukom

Sanjina tunjevina mr. limenog

empanade sa dve vrste nadeva, kakao mafini sa cimetom i vanilom i domaći Bergamino ledeni čaj by Mali Iv

miks suvomesnatih proizvoda Kosmajske delikatesne radionice

Zokina grčka piknik pita

Jelenine pogačice, Snežanina pita, Tajanine pogačice, Milkičini krekeri , moje gibaničice...

... i ostatak mog doprinosa - limun pita i čokoladna pita po Sanjinom receptu

Simpatično uočljiv detalj na ovom susretu je bio i broj muških glava koji su došli u pratnji blogerki. Obično je moj Srki, uz Milkičinog Acu, bio jedini redovni pratilac-posetilac, a sada sam ih prebrojala - komada sedam (nisu svi na slici).

Volim ja to da vidim.Tu neku podršku najbližih.

Mali Iv i Matija

Volim da vidim i kad se deca lepo zaigraju. Srce mi je neobično puno kad ih gledam tako, izdaleka. Ovde je u toku bila akcija "sađenja drvceta", a nešto kasnije usledilo je pravljenje kućice za bube. Takvo sam objašnjenje dobila, ne pitajte me za detalje :)

Pavle, Vuk i Tea

Momčići su moji, a devojčica je Sanjina ćerkica. Preslatkica :) Ali molim, razumite me ispavno. Ne padam ja na spoljašnju lepotu, ne, ne. Ni na te zavodničke plave okice. Već na njen karakter. Tea ima četiri godine, i ravnopravno se pentrala po svemu po čemu su se oprobali i moji dečkići od 6 i 7 godina. Predveče, kad su oni postali vidno umorni, ona se i dalje pentrala. Sa istim šarmantnim osmehom kao i oko podneva. I sve to uz nesvakidašnje malo "mamanja" tokom čitavog dana.

Tea

Na kraju dana, kad sam se vratila kući, bila sam, naravno, prepunog stomaka, ali i prepuna nekog zdravog, zadovoljnog umora. Onog od kog se tone u sladak san, dok trnci u nogama nisu još pošteno ni iščileli...