Krem-torta sa grožđem

Ovo je trebalo da bude moja ulaznica za ajme, koliko nas je!, u kojoj nam je Jovanka baštovanka za temu zadala grožđe. Ali pošto je ispalo poprilično bzvz, ne ide u igru. Ostaće ovde kao jedna beleška o relativnosti. Na fotografijama ova poslastica izgleda relativno primamljivo, a u realnosti je relativno bezlična.

Još pre letnje pauze, obelodanjena je namirnica-tema za septembar, grožđe.

- Super - pomislih - šta bih uopšte mogla sa grožđem, osim da ga kickam sa peteljčica i jedem?!

Ne, stvarno. Od sveg drugog voća, koje je iole ustaljeno u potrošačkim i gastro navikama u Srba, pravi se neki kolač, ili džem, ili slatko ili... Ili se možda i od grožđa nešto pravi(lo), al' opet, šta?

Ja ne znam, ali znam ko bi mogao da zna. Veliki narodni kuvar. On mi uglavnom uvek ponudi neki odgovor i pritom se nikada ne glupira. Da l' će se meni taj i takav odgovor svideti, to već nije njegov problem. Što je ok stav, poštujem skroz. Zagnjurim se ja u knjižurdu, pregledam recepte sa grožđem, ima ih. U užu selekciju upadaju Krem-torta sa grožđem (str. 422, izdanje 1967) i Šljive i grožđe u marinatu.(str. 628, isto izdanje), sledi malo eci-peci-pecanja i izbor pada na tortu.

Idemo odmah na recept, koji ću postaviti u izvornom obliku.

Deo oko pripreme testa tekao je ok. Količina brašna, 150 g, usmerila me ka opredeljenju za mali kalup od 20 cm. Ispekla sam koru, sačekala da se ohladi, pa premazala domaćim džemom od kajsija.

"...staviti dva belanceta, 150 g šećera u prahu...". Dva belanca i 150 g šećera u prahu bi se samostalno dali umutiti junački, no ovde je pisalo "dobro sve izmutiti s 2 decilitra vode i 2 decilitra belog vina". To je, jasno vam je, puno tečnosti, i kao takvo nije "izmutljivo". Ja sam kratko promutila belanca sa šećerom, kojom prilikom se stvorilo malo šama, dodala vodu, belo vino i začine, dobila vinsku čorbicu sa nešto pene, i stavila da provri.

"...rastopiti belog želatina..." bez trunčice naznake o količini ovde je verovatno kritična tačka koja će opredeliti krajnji ishod kao uspešan ili neuspešan. Ja sam stavila celu kesicu, 10 g, znajući da po pravilu 10 g želatina steže oko 400-500 ml tečnosti, a moj "fil" je delovao baš tako - kao tečnost, sa malo neke bele penice na vrhu, i bilo ga je upravo oko 500 ml, ako saberemo vodu, vino i belanca.

"...rastopiti belog želatina, staviti ga u krem i mešati sve dok se krem ne počne zgušnjavati", je ozbiljan izazov da ostatak života provete u mešanju. Pošto krenuti da se zgušnjava neće nikada, dok god je stvar topla, mlaka ili čak sobne temprerature. To je svojstvo želatina -  na hladnom se steže, na toplom omekšava - a čisto sumnjam da imate frižider te veličine da možete da se smestite u njega i strpljvo mešate sve dok se krem ne počne zgušnjavati... Karikiram, dobro, da :) Pošto imam solidnog iskustva sa želatinom, nisam se dala navući na ovakvu rečenicu. Čorbsatu smesu za budući fil sam ostavila da se malo rashladi i počne da daje naznake stezanja, te sipala preko kore.

A kora je osim džema od kajsija dobila i polutke zrna grožđa. Tu sam najverovatnije ja uʞɛnjalǻ stvar, sa tim polutkama, a u receptu je pisalo samo "naslagati zrno po zrno krupnog belog grožđa". Motiv za stavljanje polutki, a ne celih zrna grožđa, je bio čišćenje zrna od semena. Krenula sam da pravim tortu, i nekako mi ne ide da tokom konzumacije torte nabasam na koščice. Drugo je ono kad jedem grožđe, pa imam tehniku kojom cepam opnu i zrno, i progutam koščice bez da ih zgnječim zubima. U tortama, po mom shvatanju, svako voće mora biti oslobođeno koščica.

E, te polutke grožđa oslobođene koščica su pustile svoj sok i delimično natopile prhku koru. Taman toliko da kora ne valja. Niti je prhka, niti je sočna, ma bzvz skroz. Baš sam mogla to i da pretpostavim, a mogla sam i da okrenem polutke sečenom stranom na gore, ali eto, nisam.

I još onaj žele kad se stegao, postao je pihtije sa grožđem. S tim što su pihtije mila majka u smislu mekoće, ovo je bilo prečvrsto i nekako... Neprijatno gumeno.

Jedino interesantno što se u svemu desilo, to je izdvajanje pene od belanaca na vrhu. Na prvi mah, gledajući fotografije, može da deluje kao da je na površini neki zaseban sloj, nešto čime je torta premazana, a zapravo nije. Ne znam da li ovo znanje može da se iskorsiti u nečemu, tek eto, da znate, da ovaj snežno beli sloj na vrhu nije nikakav šlag i slično, već želirana pena od belanaca, koja je prirodno ostala na vrhu onog tečnog, pa kasnije i želiranog, nazovi fila.

Što se tiče samog ukusa torte - ne znam da li mogu biti objektivna. Nisam ja navilkla na te vinske arome i opredeljujem se da mi se ukus, tj. ceo nepčani ugođaj torte, ne sviđa. Moguće je i da me prejako želiran fil nagovara na ovakvo opredeljenje, a ne sam ukus vina u filu, ili doživljaj polunamočene prhke kore. Nisam sigurna, stvarno.

U danu kad je torta bila spremna za serviranje, došli su moji mama i tata. Jer je mlađi klinac krenuo u prvi razred, a stariji, svršeni prvak, učestvovao u priredbi koja je za tu priliku organizovana. Sve je prštalo od emocija, i moji, inače stariji roditelji, oboje 80+, su došli na tu mini svečanost. I oboje su probali tortu. I niko se nije žalio. Što zapravo ne govori ništa, već samo načinje novu belešku o relativnosti - jesu li samo, tipično roditeljski, vrednovali trud a ne uspeh, ili je torta ipak bila relativno ok, a ja relativno cepidlačim :)

Kako vi tumačite smernice iz recepta? Imate li iskustva sa ovakvim filovima?