rawgust

Nisam uspela da sprovedem eksperiment onako kako sam ispočetka planirala, a plan je bio da se tokom celog avgusta hranim samo sirovom hranom. Bila sam puna volje i snage, i tako je ostalo do prvog naleta slabosti.  Emocionalne slabosti. Koja je nastupila lakoćom letnjeg pljuska, snagom pred kojom je smešno čak i pokušati otvoriti kišobran...

Šta je bio motiv?
Motiv za rawgust je bio zdravstvene prirode. Nadala sam se da ću, ako izdržim mesec dana, primetiti poboljšanje kod jednog konkretnog problema koji imam. No, pošto sam izdržala samo pola meseca, mislim da za uzorak imam prekratak period i da ne mogu apsolutno ništa zaključiti o delotvornosti sirove hrane na taj konkretan problem, pa se neću zadržavati na tome.

Motiv se može preformulisati i u težnju ka popravljanju navika u trošenju sirovih namirnica u klasičnoj  kombinovanoj isharni, i u tom kontekstu imam šta da pišem. Mnogi koji me poznaju samo preko bloga, ne znaju da sam do pre nekoliko godina imala dosta drugačiji gastro profil. Oduvek sam bila voćni tip i trošila dosta svežeg voća, par godina nisam jela meso nikakvo, imala sam zdravije principe u kuhinji, i uopšte, za kuhinju sam se interesovala kroz aspekt zdravlja. Gutala sam literaturu svakojaku, puno konfuzije sama sebi stvarala, ali i par dobrih knjiga pročitala, koje su mi negde ostale uklesane kao logične i smislene, i za koje i danas mislim isto. Na primer ova je ostavila dosta jak utisak, i lično bih je preporučila apsolutno svakom živom čoveku da pročita, prosto da bi u svesti napravio mentalnu belešku o njenom postojanju, pa posegao za njom po potrebi. Da sam nastavila smerom kojim sam krenula, danas bih verovatno kuvala kao Olja, a ona je moj idol, i ne zezam se uopšte. No, nisam, već sam (s)krenula da otkrivam jake i sve jače ukuse, zatim sam počela da pišem ovaj blog, stvari su strmoglavo otišle u organoleptičkom smeru, i sirote voćke i salate su pale ne u drugi, nego dvadesetdrugi plan. Decu još i nudim i podsećam da jedu voće, a ja ga prva ne jedem. Rawgust je trebalo da proba da reši jedan konkretan zdravstveni problem, ali i da me podseti na neke stvari od ranije, da uvede naviku da redovno kupujem po nekoliko vrsta svežeg voća i povrća, i da se dosadašnji default onih koje uvek imam u kući, a koji otprilike glasi krompir-šargarepa-luk-jabuke, proširi.

Kako je izgledao period raw-100%?
Pola avgusta sam jela samo presno. Bez kriza i bez varanja, i osećala sam se prilično odlično. Najjači utisak za tih petnaestak dana mi je taj što realno NISAM bila gladna. A očekivala sam da ću biti. Da će mi od voća i povrća svakih par sati krčati creva. Dakle, glad, pravu fiziološku glad, nisam osećala. Drugo je ono kad vidim da neko nešto jede, pa se i meni jede. To nije glad, to su gladne oči.

Primetila sam u prvim danima da sam pila dosta vode. Nisam se terala, jednostavno sam bila žedna. Kao da je žeđ čučala negde u tišini, i nije smela da se javi punim glasom dok sam jela klasično gurmanski, a sad i pored dosta vodenog voća i povrća meni se stalno pila i voda. Doduše, i bile su vrućine, ali mislim da nije samo zbog vrućina, već nekog probuđenog procesa iznutra.

Ishrana mi se svodila uglavnom na voćne i povrtne salate. Nisam se bavila receptima, traganjem za zamenama itd. Htela sam da što manje mislim o pripremi hrane generalno, i da upotrebim prirodno gotovu hranu. Ništa nisam ni fotkala, imam ukupno ove dve sličice koje vidite u postu. Vodila sam neke interne beleške o tome šta sam jela kog dana, pa mogu da izvučem spisak namirnica koje sam jela u tom dvonedeljnom periodu. Dakle...

Voće: jabuke, kruške, breskve, banane, limun, šljive, maline, kupine, dinje, lubenice, borovnice, aronija (ne dopada mi se), smokve, grožđe
Povrće i mahune: paradajz, krastavac, paprika, luk, šargarepa, zelena salata, rukola, zelje, kupus, cvekla, tikvice, plavi patlidžan, grašak, karfiol
Koštunjavo voće, semenke i slično: badem, orah, indijski orah, suncokret, tahini, masline
Žitarice: pšenica i kukuruz
Zaslađivač: med
Napici: voda, limunada, vino

Druga polovina meseca
Nakon što sam jednog popodneva, polovinom meseca, iskrizirala i prekršila rawgust, nadalje nisam mogla da se vratim na full raw. Triger za prekršaj bio je miks osećaja bezvrednosti, potištenosti i usamljenosti, koji me s vremena na vreme obuzme grozno snažno. Upoznala sam taj osećaj prilično dobro, znam tačno i zašto i kada nastupa, ali ne pomaže mi to znanje da ga izbegnem. U njegovom prisustvu dešava se čudnovata misija traženja utehe, kroz bilo šta što će doneti lep, udoban, ušuškan osećaj sreće, a hrana je jedan od mogućih vidova utočišta. Nećete verovati, nisam se uhvatiila ni za kakav čokoladni niti kremasto-raskošan slatkiš, već sam pala na sladak kupus :)) Koji inače stvarno mnogo volim, ali taj sladak kupus, tog prelomnog dana, bio je nešto najlepše što sam pojela u životu. Nešto što me je vratilo u život.

Elem, nakon nasjlađeg kupusa :) kreće ne naročito slatka griža savesti, pa nisam imala hrabrosti da od prvobitnog koncepta odustanem u potpunosti, iako mi je bilo jasno da u datom stanju ne mogu ni da nastavim u potpunosti. Nastavila sam polovično. Na poslu raw, kod kuće sve. Sa posla stižem obično oko 17-18h, dakle veći deo dana provodila sam na sirovoj hrani, uglavnom voćnim salatama uz dodatak badema. Napravila bih jednu poveliku voćnu salatu negde oko podneva, jer zaista nisam gladna ranije, nabokala bih se fino i nadalje bih bila sita. Kod kuće sam jela ono što ima, a uglavnom je uvek bilo nešto kuvano. Jela sam i ono što nema, pa napravim jer mi se jede. Tih dana spremala sam Vuku rođendan, što podrazumeva kiflice, gibaničice, reformu, medovik... Što su sve do jednog moji lični favoriti, kojima nisam ni probala da odolim.

Primećene pojave i poneko saznanje
- Teže je nego što sam mislila
- Zabluda je da sirova hrana ne može da zasiti čoveka, i da će stalno biti gladan
- Emocija, sa velikim E, je pokretač svega, od nje nastaje inspiracija, ona stvara navike, ona donosi i slama odluke...
- Tokom 100% raw perioda imala sam više energije. Nisam bila pospana nakon obroka na poslu, što mi je inače postao priličan problem, koji kafa ne rešava. Uveče sam kasnije legala, ujutru ustajala sa manje napora.
- Perut, sa kojom se patim godinama unazad, nestala je u potpunosti već posle nedelju dana rawgusta. Nisam uopšte ni razmišljala o tome kad sam počinjala, nadala sam se nekim drugim promenema, pa sam se stvarno iznenadila ovoj, koja je bila baš baš uočljiva. U drugoj polovini meseca perut se, očekivano, vratila
- Ten mi se malo popravio, mada je to, u mom slučaju katastrofalnog tena generalno, više evidentno pod rukom nego na oko
- Moguće je živeti bez kafe, pa i bez piva :)
- Vino jeste raw, pivo nije
- Vino hvata brže nego regularno, bukvalno posle nekoliko gutljaja!
- Moguće je popiti limunadu bez šećera, zapravo limunada bez šećera je u rangu vrlo osvežavajuće vode, a ne kiselog, nezaslađenog soka. Stavljala sam po pola isceđenog limuna na šolju hladne vode, taj mi je odnos limuna i vode baš dobar.
- Proklijala pšenica je vrlo vrlo vrlo ukusna stvar, a o tome koliko je zdrava da ne govorim
- Smrznut pa odmrznut grašak i kukuruz su jako upotrebljivi u sirovoj ishrani, jer su meki kao da su upola skuvani. Dopali su se i deci, koja su tražila da "drugi put spremim toga više", pošto sam, jel'te, napravila samo malo, za sebe, ne računajući da ih uopšte nudim
- Tahini + med = meka alva, odlična za zavarati kasnovečernji napad za kockom čokolade. Predivan ukus, jak, konkretan, količinu od dve kašičice sam umela da gustiram po nekoliko minuta, sve onako uzimajući na vrh kašičice po malčice. E sad, tahini kupovni ne znam da li je sirov, ja sam ga koristila kao da jeste.

Plan za dalje
Ne želim i ne težim da postanem potpuni sirovojelac. Želim da znatno popravim odnos sirovo-kuvano u svojim navikama. Jer sam odgovorna i za navike dva mala dečaka koji ih tek stiču, i jer nema dileme oko toga šta doprinosi dobrom zdravlju a šta ga potkopava. Planiram po jednu 100% raw nedelju u mesecu. To mi se čini da nije nerealno, bar dok je još pijaca dovoljno šarena. Tokom ostatka meseca probaću da zadržim princip pola-pola, kroz naviku da na poslu jedem samo presno. Ostavljam luft da se na poslu jednog dana u nedelji priključim nekoj kancelarijskoj inicijativi. Da se ne otuđim skroz od kolektiva, i da ne stvaram tvrde zabrane, jer recimo da sam dosta slaba na pomen kako bureka tako i falafela :) Kod kuće jedem sve, i trudim se da u tom "sve" bude i dovoljno sirovine.

Recept za kraj
Nit' je neki recept, nit' je ičemu kraj, nego ajd' da pribeležim jedini obrok kod koga sam nešto uopšte zapisala tokom rawgusta. To je ujedno bio i jedini obrok kog koga sam se kobajagi potrudila da vizuelno liči na ručak. Svi drugi obroci su mahom bili salate i iziskivali jedino seckanje. Mislim da to i jeste najbolja opcija za konzumaciju sirovog. Jer se stvaranjem vizuelnih asocijacija na klasična jela stvara i povišena opasnost od razočarenja. Vidim nešto što liči na testeninu, mozak šalje signal "mmmm, taljatele...", žlezde kreću da luče sokove i oštre se na poznato, pa kad jezik dotakne nešto što veze nema s testeninom, kreće povratna poruka od nepca do mozga, a ja taj put zamišljam slično kao u igri gluvih telefona, i može doći do razočarenja kao završnice, iako realno taj neki miks ukusa sam po sebi uopšte nije bio loš...

Taljatele od patlidžana sa sosom od krastavaca
Za taljatele, dva malecna plava patlidžana oguliti, pa iseći na tanke listove, recimo slajserom za kačkavalj, pa onda na trake. Posoliti i ostaviti da puste vodu i da omekšaju, oko jedan sat. Za sos, u blender bućnuti pola kg krastavaca prethodno oljuštenih. Dodati pola male jabuke, 3 čena belog luka i 1/2 sveže ljute papričice. Malo posoliti, samleti u kašu i staviti u frižider da se hladi. Servirati patlidžan-taljatele sobne temperature, sa prohlađenim sosom. Po želji, preko svega dodati malo paradajza i bosiljka.

Utisci:
Probala sam patlidžan tračice odmah nakon soljenja, očekujući nešto gorko, ali za divno čudo nije bilo. Ipak to zavisi od samog patlidžana, ovaj je bio jako mlad i nije imao neprijatnu gorčinu. Kaša od krastavaca je po blendiranju bila nekako penasta, a po ukusu sasvim ok, i dobro ljutkasta. Nije padanje u nesvest, da se ne lažemo, ali jeste neobično, drugačije, interesantno, osvežavajuće i ipak jestivo ;) Drugi put bih za taljatele kombinovala patlidžan i tikvice, u cilju da se ublaži primat patlidžana, a u sos dodala još jabuke i to slatke jabuke i možda malo celera.

Dragi je probao moje jelo. Uzdržanom grimasom prezentovao je gore pomenut sindrom prevarenog očekivanja, i pažljivo izjavio da bi "ovo moglo da prođe kao salata". Što je u stvari ljubazno izrečena istina da nikad ne bi moglo da prođe kao ručak :) Realno, ovo i jeste salata, samo je servirana da izgleda drugačije.

Eto toliko. Neću vas više gnjaviti sličnim sadržajima. Za blog imam u planu još gomilicu recepata koji spadaju u (manje-više nezdravu) klasiku, dosadašnji koncept se neće bitno menjati. Zahvaljujem vam na pažnji, i izvin'te na trajanju.