Humus

Deca su legla i gledaju crtani. Ja petljam po kuhinji. Pravim neki ubistveno čokoladni kolač za FBI. Prekida me Pavle, koji je došao da mi kaže da je gladan, taman kad sam počela da mutim belanca.

- O, boga ti, pa malopre si večerao!
- Pa jesam, ali sad sam opet gladan :)
- Grrrrrrr! - spuštam obrve i pravim šalu od ono pola zbilje koja joj pripada.
Pavle se smeje od srca.

- Dobro, pričaj brzo šta ćeš!
- Hleb i ajvar i humus! - odgovor stiže kao iz topa, a u prevodu znači da želi jedno parče sa ajvarom, a drugo sa humusom, i obavezno svako parče treba da bude secnuto na pola. Male ruke lakše hvataju male komade hleba :)

Ajvar je Jelenin, najbolji na svetu, pravi-pravcijat, samo od paprika, savršeno očišćenih, fino uprženih, gust, pun, slatkast. Količina kupljena sa idejom da potraje celu zimu vidim da teško da će svetog Nikolu dočekati. Al' nije mi žao.

Humus je novi hit namaz u kući, pravim ga u proseku jednom nedeljno. Zarazila sam se prvo ja, kad je koleginica Saška donela unutar svog lunch paketa neki namaz i ponudila me da probam. Bio je vrlo gust, kao pašteta, pa nisam odmah ni skapirala šta je. Dobila sam smernice za recept, ubrzo potom napravila prvu turu, pomalo bojažljivo ponudila momcima, a ovi svi do jednog rekli da je im se sviđa :)

Virus se širi i dalje. Osim ukućana zarazila sam i koleginicu Marinu, a i Nebojša mi deluje da je u fazi inkubacije (danas me je pitao za recept ;) I ne širim zarazu samo u kancelariji. Gde god da pođem, a gde će biti neke klope, ja napravim humus i ponesem - kod sestre i zeta na roštilj, kod mame na slavu, kod Sanje na drugovanje...

Klasičan humus je, za one koji se možda još uvek nisu susreli sa njim, namaz na bazi kuvanih leblebija. Sama reč humus na arapskom znači leblebije, a one su veoma zastupljene u kuhinjama bliskog istoka. Drugi obavezan sastojak humusa je tahini, a to je ništa drugo nego čist samleven susam u formi gustog krema, paste. Dodaje se i nešto maslinovog ulja, a začinjava solju, limunom i belm lukom. Klasičan humus je žućkasto-bež boje, nije mnogo gust, da bi bio pogodan za umakanje ili lako razmazivanje. U fast-food-ovima bliskoistočnjačkog tipa, kojih sad ima već nekolicina po Beogradu, humus je upravo takav - jako mek i blagog ukusa.

Humus koji se kod nas u kući odomaćio nije baš humus-klasik, jer ga pravim da bude gušći i osim svega gore navedenog dodajem puuuno peršuna, zato je zelen, kao i nezanemarljivu količinu bibera.

Leblebije kupujem u Maxi-ju, neke grčke, krupne, odlične su. Pakovanje od pola kilograma košta oko 175 dinara. Jednom prilikom ih nije bilo, pa sam leblebije kupila u lokalnoj rinfuz radnji. Bile su jako sitne, i nešto jeftinije, pola kilograma je bilo ispod 150 dinara. A super je bio humus i od njih.

Tahini uglavnom viđam po rinfuz radnjama, dve vrste makedonskog sam probala, ja ne vidim razliku. Da ne bude zabune, na makedonskom se tahini zove taan. Baš tako, sa dva "a". Tahini nije baš jeftin, oko 500 dinara je koštala tegla od 500-ak grama. Nije podložan kvarenju i može dugo da stoji. Dok nisam počela da pravim humus, i da trošim tahini relativno često, imala sam jednu teglu koja je načeta stajala godinu dana i to na sobnoj temperaturi, i ništa joj nije falilo. Treba znati da ako vidite sloj ulja na površini, to ne znači da sa tahinijem nešto nije u redu. Njegovo je prirodno svojsvto da mu se vremenom izdvaja masnoća i pošto je lakša od ostatka smese, isplivava na vrh. Samo promešajte dobro pre upotrebe i ništa više. Inače, tahini je super kad se pomeša sa medom - dobije se nešto jako, slatko, ukusa kao alva. 

Izuzetno lep i koristan tekst o humusu pročitajte kod Milice, i ja vas ne bih više zadržavala.

Humus

Sastojci:
250 g sirovih (suvih) leblebija
80 ml tahinija
50 ml maslinovog ulja
30 ml soka od limuna (polovina jednog sočnijeg limuna)
3 čena belog luka
jedna-dve velike veze svežeg peršuna
1 punija kašičica soli
1/2 kašičice bibera
oko 50 ml tečnosti od kuvanja leblebija

Postupak:
1. Leblebije potopiti u vodu i ostaviti preko noći. Sutradan promeniti vodu i staviti da se kuvaju. Nakon što voda provri, smanjiti vatru, poklopiti sud i kuvati jedan sat, možda i malo više, tj. sve dok leblebije ne počnu da bivaju blago raskuvane, jer će se takve lepše izblendirati. Kuvane leblebije procediti, a tečnost od kuvanja sačuvati.

2. Pripremiti ostale sastojke. Odmeriti tahini i maslinovo ulje. Sačuvati malo peršuna za ukras, a ostatak iseckati. Beli luk grubo ustiniti. Iscediti sok od limuna.

3. Sve ubaciti u blender, dodati jednu punu kašičicu soli, pola kašičice bibera i 50 ml tečnosti od kuvanja, pa dobro izblendirati. Tokom blendiranja biće potrebno više puta prekidati, promešati, pogurati gornje slojeve ka dole, jer je smesa relativno gusta i blender neće hteti odjednom da je uvuče u vrtlog. Mi volimo čvršći humus, ali to je stvar ukusa. Ako želite mekši humus, dodajte još tečnosti od kuvanja, a i blenderu će onda biti lakše.

4. Humus prebaciti u pliću činiju, ovlaš ga poravnati, pa spoljnom stranom kašičice napraviti kružni "kanal" u koji treba sipati malo maslinovog ulja. Posuti sveže samlevenim biberom ili mlevenom začinskom paprikom, ukrasiti grančicom svežeg peršuna i maslinkom, ili po želji.

Recept za štampu