Kod Zoke, od jutra do mraka

Tokom novembra i decembra 2013. godine šunjali smo se po Zokinoj kuhinji zvanoj My Pans and Pots, a sve u okviru food-blogerske igre FBI rukavice. FBI je skraćeno od Food blog inspection, jer smo mi, svi ostali, osim Zoke, kao neki inspektori - pretresamo njene recepte i pišemo o tome. Pa, evo mog doprinosa za dosije :)

Čula sam i čitala o čuvenom francuskom hlebu brioche, i sad sam ga konačno probala. Moram priznati da je malo poljuljao moja znanja o testu generalno, jer sam skoro do poslednjeg momenta bila gotovo ubeđena da ću dobiti neki veliki debeli keks, pošto testo nije pokazivao ni najmanje naznake želje da se mrdne i počne da raste. Ali pred kraj se sve promenilo - u blizini radijatora testo je konačno počelo da raste, a u rerni je nastavilo i pretvorilo se u nešto potpuno neodoljivo i puterasto. Mene brioš ipak više podseća na kolač savršene jednostavnosti, nego na hleb koji navodno ide uz sve, ali kapiram da je to stvar navike. U svakom slučaju, brioš nije običan hleb, i treba ga probati. Bez obzira na kategorizaciju - ukus mu je izuzetan!

Nakon francuskog doručka, logično, sledi irski ručak :) Riblja pita je, po mom mišljenju, dosta prijemčiva balkanskom nepcu, bar onom procentu istog koji nije operisan od ribe, jer kombinuje i ribu i krompir i beli "bešamelsti" sos. Ovoj ribljoj musaki drugovali su čorba od pečene bundeve i brzo ukiseljena cvekla. Simpatičan detalj je što je brzo ukiseljena cvekla recept Lake kuharice, koji je Zoka isprobala tokom FBI istrage bloga Lake kuharice. Volim kad osetim život jednog recepta i uopšte, ove naše igre :)

Za razliku od riblje pite, koja nam se dopala, čorba od bundeve se malo gurkala sa kašike. Da se razumemo, sve povodom te čorbe je bilo urađeno korektno, i potpuno sam svesna da je za ovo neprihvatanje odgovoran teži oblik moždane blokade zvani navika, koji nam glasnim šapatom sugeriše da je bundeva sinonim za bundevaru, i da je svaka slana pojava bundeve nekakva greška.

Ali, desert! Poslatica zvana čokoubica je zasenila sve ostale utiske. Ovo je must try, bez ikakvih izgovora i odlaganja. Ni manje posla, ni raskošnijeg kolača! Zašto? Zato što neodoljivo podseća na topli fil za reformu, samo u formi musa. Dakle samo fil, razuđen mehurićima vazduha.

Jednom rečju, s-a-v-r-š-e-n-s-t-v-o!

Uz par napomena.

1) Sreća pa imam iskustva sa reformom, inače ovu sliku, kao ni onu naslovnu, nikad ne biste gledali. O čemu se radi? Ovaj predivni pečeni mus je maltene nemoguće iseći i izvaditi u iole prepoznatiljvom geometrijskom obliku. Jer je sama smesa lepljiva jaaaaaaaako. OSIM - ako se zaledi. Dakle, ako se obično, na frižidersku temperaturu ohlađen kolač ne bude dao seći i vaditi, i primetite da je početak reza ok, al' tamo gde izvučete nož pola parčeta ostalo na nožu, prebacite ceo pleh u zamrzivač. Koliko god u zamrzivaču stajao, kolač nikad neće biti kamen. Ovakva smesa naprosto nema svojstva potrebna za skamnjevanje. Dobićete samo ukrotiv čokoladni mus, koji će se daleko lakše seći nego onaj samo iz frižidera. Može se servirati odmah, onda je poput mus-sladoleda, te zbog hladnoće, ne otpuštajući ukus i arome u potpunosti, ume čak i da zavara protivnika da nije mnogo jak. A može se i nakon sečenja i vađenja na tanjire ostaviti 10 minuta na sobnoj temperaturi. Onda više nije sladoled, onda ponovo postaje ono nešto nakon čega će vas sustići ili pakleno kajanje, ili osećaj prisustva raja :)

2) Zoka je preporučila služenje čokoubice uz svež nar, kako bi se napravio kontrast izuzetno slatkoj prirodi ovog kolača. U nedostatku nara u ponudi lokalnog piljara, a u danu koji sam odvojila za FBI inspektorat, upotrebila sam još jaču kontru - kombinaciju žutog i crvenog grejpa, koja osim kiselosti donosi i solidan sloj gorčine, pa zaista ima snagu da stane u gard sa onom bombom od jaja i čokolade.

Dakle, ako čekate Novu kod kuće, i imate goste, i još niste rešili šta biste slatko poslužiti nakon večere - ovo je to!  Ovaj slatkiš nije za svaki dan, ali zato jeste ultrajednostavan za pripremu. Napravite ga sada, kad još uvek imate malo vremena, i samo gurnite u friz.. Pred doček pribavite grejp ili nar ili neko sveže kiselo voće za serviranje i uživajte! :) Mera iz Zokinog recepta je za 4-6 novogodišnje raspoloženih osoba, a u ostalo doba godine je za 8-10 umerenih.

Nakon francuskog doručka i  irskog ručka, logično, sledi indijska večera :) Parathas su indijski tanki lisnati hlepčići, nalik na tortilje, samo nisu onako savitljivi, kao što mi zamišljamo one vašarske tortillje za roštilj, ali su zato vrlo lisnati, i jako su ukusni, naročito u toplom stanju. Bilo potpuno sami, uz malo soli, ili uz dodatak namaza po izboru.

Zoko, hvala što si nas inspirisala da probamo nešto novo, i ujedno prilično lepo nahranila!