Baka-Bibina suva pita

Ispred mog prozora raste badnjak.

Pre dve godine neko iz komšiluka je rešio da svoj badnjak, hrastovu grančicu kojom je ukrasio dom na badnji dan, pobode u napukli panj na malenom parčetu zelene površine iza zgrade, ono na koje gleda trpezarijski prozor našeg stana u prizemlju. Ne znam ko, ne znam kada, nisam ja to ni primetila, sve dok taj badnjak nije počeo da - raste.

Negde na leto, rekoh ja dragom da ide i izvadi to drvo dok je još mlado, jer nam stvarno ne treba hrast na metar i po od prozora, ionako kuburimo sa dnevnom svetlošću. Mrtav hladan mi je rekao da mu ne pada na pamet, jer pobogu, to je živo biće.

U prvi mah se postideh. U drugi se setih da sam i ja živo biće, kome treba svetlost. U treći osteih upliv tople krvi u obraze i poželeh da se za to svoje pravo borim, tada, odmah! Naposletku, setih se da je Srđan od one vrste ljudi sa kojima se ne možete posvađati. Za svađu je potrebno dvoje, pa ako jedan neće, ništa od tog posla. Ostaje samo da se durimo neko vreme, do momenta kad ćemo opet moći da pričamo normalno.

Kad je došlo to vreme, saznala sam da je onaj napukli panj iz koga sada raste hrast ne tako davno bio drvo. U stanu u kome sada živimo, dragi je nekada živeo sa svojom bakom, sa kojom je i odrastao. Baka-Biba je bila sitna i uporna, verovala je u boga, slavila Božiće i Uskrse i pravila najbolju suvu pitu na svetu. I kukala na drvo pod prozorom, zbog manjka svetlosti. Znala je da Srđana ne treba ni da proba da pelcuje idejom o seči, pa lepo angažovala radnike da poseku drvo. Nakon svega ispostavilo se da je, obzirom da je prozor na zapadnoj strani, gde nema drugih zgrada, leti postalo nepodnošljivo boraviti u trpezariji u kasno popodne, osim sa navučenim zavesama, jer je sunce tuklo nemilosrdno. I sada je tokom leta tako, samo ja sam se na to navikla, i nisam ni razmišljala da može biti drugačije... Ispade da je bolje bilo sa drvetom, koje je usput štitilo i prozorsku drvenariju od direktnog sunca.

Od onda ne pominjem vađenje drveta. Neka ga. Ako ništa, bar ću uvek imati grančicu za badnjak pred nosom. Koju ću ići sama da odlomim, pošto je dragi odbio čak i to da uradi. Kaže, siroto drvo, borilo se za opstanak, jedva preživelo, a ja bih da mu lomim grane. Misss'im... Da nije Božić, verovatno bih se opet durila, sad nekako ne mogu :)

Hristos se rodi!

Baka-Bibina suva pita

Sastojci:
500 g tankih kora za pitu, preporučujem Tri srca
800 g oraha
šećer, oko 350-400 g
2 limuna
100 ml ulja

za preliv
400 g šećera
250 ml vode
2 koluta limuna

Postupak:
1. Pripremiti sve sastojke. Orahe samleti. Limunove iseći na četvrtine. U šolju sipati oko 100 ml ulja. Kore iskrojiti prema dimenzijama pleha. U mom slučaju, upotrebna dimenzija pleha je 25x35 cm, a širina kora odgovarala je dužini pleha, pa sam ih tako i isekla, a ostatak je imao širinu taman takvu da od dve ostatak-kore formiram jednu. Kore sada prebrojati i podeliti u grupice od po tri. U mom slučaju, bilo je devet puta po tri kore. U skladu sa tim, orahe ovlaš podeliti tako da ih imate dovoljno za sve osim poslednjeg seta kora. U mom slučaju, količinu od 800 g oraha podelila sam na 8x100 g. Dobro, nisam bukvalno delila, već merila do -100 prilikom oduzimanja sa gomile.

2. Dno pleha malo pouljiti. Prvu i drugu koru samo poprskati uljem i razmazati. Otprilike jedna kašika ulja po kori. Treću koru ne uljiti, nego posuti mlevenim orasima (oko 100 g u mom slučaju), posuti sa tri kašike šećera, rukom rasporediti šećer svuda, ako je potrebno. Preko svega nacediti četvrtinu limuna.

3. Ponavljati postupak sa ostatkom materijala. U nekom trenutku u pitu smestiti lepo opran novčić, koji će, prema nekim verovanjima, onome ko ga tokom jela bude pronašao, doneti sreću u načetoj godini. Složenu, sirovu pitu oštrim nožem iseći na manje kocke. Pokriti folijom i staviti da se peče u rernu zagrejanu na 160-170°C, oko jedan sat.

4. Petnaestak minuta pred kraj pečenja sa pite skinuti foliju, kako bi gornja korica uhvatila boju, i početi sa pripremom preliva. Od 400 g šećera predviđenog za preliv polovinu karamelizovati. Izmaći sa ringle, pa iz par navrata sipati 250 ml vode, pazeći na burnu reakciju koja nastaje nakon prvog-drugog ulivanja vode. Vratiti na tihu vatru i ostaviti da se očvrsnut ili zgrudvani karamel u potpunosti ne otopi u vodi. Mešanje ovde niti pomaže, niti odmaže. Dodati ostatak šećera i dva koluta limuna, kuvati još malo na tihoj vatri dok se šećer ne otopi.

5. Pečenu pitu zaliti u tankom mlazu karamel sirupom po usecima i vratiti u isključenu rernu još neko vreme. Ohlađenu služiti kao česnicu. Suva pita zbog koncentrovanih sastojaka nije lako kvarljiva i može se održati i par nedelja bez bojazni.

Recept za štampu

Par napomena:
- Od sve rabote oko ovog recepta jedino što je relativno problematično je sečenje sirove pite. Između kora nema ničega osim oraha i šećera, i to sve, kad dođe do seče, veoma želi da klizi jedno sa drugog i da beži po principu kud-koji. Mora da i pita nosi traumu seče drveta pod prozorom, pa zato beži :) Elem, potreban je ZAISTA oštar nož i malo strpljenja. Secite polako, pridržavajući, tj. bolje reći pritiskujući prstima levo i desno od mesta trenutnog reza, sve vreme, kako kore ne bi bežale. Ako nemate zaista oštar nož, uzmite najbolji reckav nož koji imate. Ako nemate ni to, bolje nemojte ni počinjati.

- Ako volite, dodajte u fil i suvog grožđa. Ja nešto nisam ljubitelj suvog grožđa, pa ga izostavljam gde god mogu.

- Baka-Biba je u ovu pitu stavljala čitav kilogram šećera. Meni sa na tu pomisao zaledi sva glukoza u žilama, ali s druge strane, znam kako sam prošla kad sam krala i smanjivala šećer, i povećavala količinu vode u prelivu. Stoga moram naglasiti da ako se odlučite da pravite suvu pitu, slobodno stavite ovih 800-ak grama šećera koliko recept traži. Kiselina koju će dati sok od dva cela limuna biće savršen kontrast u smislu ukusa. O zdravstvenom aspektu nećemo, ipak je Božić :)

Par podataka:
- Izvorna pojava pite sa pridevom suva je, najverovatnije, zaista suva pita napravljena samo od kora, oraha i šećera, bez ikakvih preliva, kao što je pravila baka-Julka, ili kao što je opisala Sponty u komentaru pod mojim starim postom. Ko je i kada prvi počeo da zaliva pitu, a zadržava ime suva pita - ne znam. U velikom narodnom kuvaru, suva pita se zaliva gusto špinovanim šećerom. Baka-Biba je uvek deo šećera za sirup karamelizovala, i to je, po mom mišljenju, najbolji način za pripremu preliva. Objektivno, ova baka-Bibina pita jeste suvkasta, u smislu da nije ni blizu natopljena kao balkava, i tvrtkasta je, i malo lepljiva, od onog karamela.

- Česnica je okrugli, obredni, božićni hleb. Ubraja se u hlebne, beskrvne žrtve, poput slavskog kolača. U česnicu se stavlja novčić, a onaj ko ga prilikom jela pronađe, prema narodnom verovanju, biće srećan cele godine. U Vojvodini se česnica uglavnom ne pravi u obliku okrugle pogače, već u formi slatkog kolača, tj. suve pite. Baka-Biba, iako nije bila Vojvođanka po rođenju, imala je vojvođanske korene, od kojih je ponela ovaj običaj i održavala ga do kraja života.