Crno bele kiflice

Opasne su misli kad su crne. Množe se lakše nego pacovi i uz malo nepažnje postaju vladari.

Bila sam par puta u tom ropstvu. Tražila rešenja i izlaze na razne legalne ili manje legalne načine. Privremeno se osećala bolje, mislila "bogu hvala, prošlo je", sve vreme verujući da je manje-više obavezno da svaki živ čovek prođe kroz taj tunel, pa sad, nekom se zalomi kraći, nekom duži.

To je sve bullshit.

To razmišljanje u stilu "šta da se radi, teška su vremena, nije moja krivica, viša sila...".

Sva kobajagi rešenja koja sam probala, bila su samo bekstva.

Bekstva od hrabrosti.

Bekstva od odluke. Odluke da hoću da pogledam problemu pravo u oči, da neću više da ga pripisujem višim silama, da hoću da se borim.

- Slušaj ti, moja crna misli! Tebi se obraćam, nemoj da se praviš luda! Kako god da si se u meni našla, moram ti reći da ti je vreme isteklo. Idi traži neki drugi dom. 'Ajde, tutanj!

Naravno, nije ona vesla sisala, i neće skupiti prnje i otići na prvu. Ipak, primetila sam da ne može moj pogled da istrpi, unervozila se, okreće glavu. 

Hmmm... Ko bi rekao... Nije ni ona baš savršeno neranjiva.

- Ćutiš, moja crna misli? Malo je to kukavički, ali dobro. Svako ima svoj loš dan, veruj mi, razumem te. Pričaćemo drugi put. Nemam sad vremena da te čekam. Moram da idem, imam neka posla.

I odem.

Samo odem nešto da radim. Bilo šta, samo da je korisno.

Nema čitanja knjiga "kako pobediti to i to", nema kukanja po komšiluku. 

Nikakvo direktno bavljenje mišljenjem o crnim mislima ne pomaže. 

Nije neophodno ni otići na put oko sveta u cilju skretanja misli, mada to jeste korisno. 

Dovoljan je bilo kakav (društveno) koristan rad. Sve ono što se inače moram, mogu raditi ili smoreno, ili najbolje što mogu.

Ako sam na poslu, stavim sluške i pustim nešto glasno, da ne čujem ni okolinu ni crne misli. Skoncentrišem se i radim svom snagom. Programiranje je odlično za okupiranje misli, samo kad uronim u problem. Dan mi proleti, izađem umorna ali zadovoljna.

Ako sam kod kuće, radim bilo šta što daje vidljive rezultate relativno brzo. Perem sudove, i kroz pola sata imam brdo čistih sudova. To jeste korisno! Petljam neki recept, cinculiram gramažu griza prema gramaži jajeta u eksperimentu zvanom griz-knedle. I to je korisno, i zahteva 100% posvećenosti.

Odigram sa starijim klincem master mind, nekoliko partija. To možda nije korisno u smislu merljivosti, ali dosta dobro rezerviše  misaone resurse za sebe.

Uradim kružni trening. Mrzi me da počnem, a kad krenem, osećaj zadovoljstva i korisnosti nikad ne izostane. Uopšte, sve znojave aktivnosti su korisne.

Sad je samo bitno istrajati. Truditi se, istinski i stalno se truditi da ono što radim, radim najbolje što mogu.

Dva dana nije dovoljno.

Nije ni dve nedelje.

Dva meseca - to je već nešto.

- Crne misli, gde ste? Nisam vas dugo videla, nešto ste mi ubledele... Je l' mogu nekako da vam pomognem?

Namerno sam ironična. Ni one mene nisu štedele.

- Juhuuuu? Crne misli...?

Tišina.

Niko ništa.

Otišle su. 

Ne zbog onih pretnji s početka, nego zbog gladi. Crne misli se po pravilu hrane drugim crnim mislima. Baciti ih sve na ekstremnu dijetu, to je jedini lek. Mogu one neko vreme i bez hrane, žilave su po prirodi, ali ne mogu večito.

I još sam nešto naučila - imunitet na crne misli nije trajan.

Mogu se vratiti uvek, nemaju obraza, pamćenje im je loše. Bez blama će se ponovo useliti na mesto sa koga su nekad pobegle, samo ako im se učini da ću im ovog puta biti dobar host...

Crno bele kiflice
recept za štampu

Sastojci:
1 kg mekog brašna
150 g šećera
1 puna kašičica soli
1/2 kocke tj. 20 g svežeg kvasca
250 ml mleka
250 ml ulja
3 jaja
40 g kakaa

za sirup
500 g šećera
3 kesice vanilin šećera
500 ml vode

Postupak:
1. U toplom mleku razmutiti šećer i kvasac, ostaviti da se aktivira i zapeni.

2. Skuvati sirup. U 500 ml vode sipati 500 g šećera i 3 kesice vanilin šećera. Kad provri kuvati oko 10 minuta i ostaviti da se hladi.

3. Pripremiti dve posude za mešenje. U jednoj žicom razmutiti jaja, dodati ulje i nadošli kvasac sa mlekom i promešati. Presuti polovinu ove smese u drugu posudu, pa u jednu dodati kakao prah, prosejavajući ga kroz cediljku za čaj, i promešati. Sada u svaku posudu dodati oko 450 g brašna i mesiti da se dobije mekše testo. Po potrebi dodati još malo brašna, do 500 g po posudi. Svako testo oblikovati u kuglu, pokriti plasičnom folijom i ostaviti 25-30 minuta na sobnoj temperaturi, a zatim svako testo podeliti na 4 jednaka dela.

4. Od isečaka formirati loptice, spljoštiti u diskove, pokriti i ostaviti 10-ak minuta. Zatim uzimati po jedan crni i jedan beli disk i svaki pojedinačno razvaljati u krug prečnika oko 20 cm, staviti jedan preko drugog i razvaljati zajedno još malo, do prečnika oko 30 cm. Iseći na 12 delova i motati kiflice. Radi šarenila, neke kiflice motati tako da crna strana dođe spolja, a neke obrnutno.

5. Kiflice ređati u rasporedu 3x8 na pleh od rerne obložen pek papirom. Biće potrebno dva pleha, tj. dve ture. Ostaviti kiflice preko šporeta, da rastu, dok se rerna greje na 180°C. Peći oko 15-20 minuta.

6. Pečene kiflice potapati na par minuta u sirup, i vaditi na pleh. Preliti ostatkom sirupa, pokriti plasičnom ili alu folijom i ostaviti da upijaju sirup. Kasnije prebaciti u plastične kutije sa poklopcima, čuvati u frižideru, zatvoreno.

Napomene:
- Meni se pokazalo da, kad se crni i beli sloj testa sastave i zajedno rastanje, onaj deo testa koji je bio pod oklagijom bude lepši i ravniji od onog koji je bio do radne površine, pa savetujem da vam ta lepša strana bude spoljna strana kiflice. Tako da, dva sendvič-testa složite u jednom rasporedu, a druga dva u obrtnutom, da i bela i crna dobiju šansu da budu lepša i ravnija strana.

- Prema receptu koji je izglasan za temu igre kuVarijacije, u testo idu svega dve kašike šećera na kilogram brašna, i zapravo sva slast ovim kiflicama dolazi od sirupa. Takođe, po receptu nema soli u testu, možda se podrazumeva, uglavnom, ja sam stavila kašičicu soli iako nije pisalo. Testo nije od one vrste koja lako apsorbuje sirup, pa kiflice upijaju samo površinski, meni je sredina bila hlebasta, ukusom neutralna, da ne kažem praznjikava, pa sam se izjasnila da se meni ove kiflice ne dopadaju.

Onda ih je probalo još šest različitih osoba, i svima su se dopale, u rasponu od "nisu loše" do "odlične su". Mada treba imati u vidu da su ljudi često skloni da bezuslovno pohvale ono što im poslužite, jer su tako vaspitani. Ipak, većina se složila da su zbog atraktivnog izgleda kiflica imali viša očekivanja, ali da nisu loše onoliko koliko sam najavila.

Pa dobro, možda u krajnjem zbiru i nisu. Probala sam kiflice ponovo trećeg dana po pravljenju, i bile su mi bolje nego prvog. Mislim da je to zato što je hlebasta sredina malo ostarila, i što su kiflice upile još malo sirupa. Zbog svega navedenog, recept zapisujem sa napamet uvedenom izmenom - u testo ipak treba staviti nešto šećera, a moglo bi se poigrati i sa samom vrstom testa, preraditi u neku lakše upijajuću varijantu...