Kod Željke, od jutra do mraka

U igri FBI rukavice igramo se istraživača. Preturamo po zadatom food-blogu, merimo, sečemo, njuškamo, kuvamo, slikamo i pišemo. O utiscima, o receptima koje smo isprobali. U periodu januar-februar naš zadatak su Mamina jela, a u nastavku ćete naći moj izveštaj.

Blog piše jedna Željka sa Kipra, na netu poznatija kao Aliki. Radi to već pet godina, bez puno buke, i danas ima posetu o kojoj većina nas može da sanja. Ovo pominjem naročito zbog (po stažu) mladih blogera, koji usled nesigurnosti umeju da se ukopaju, ili nesvesno pokušavaju da liče na druge, ili se rasplinu na sto nekih promotivnih aktivnosti, ili gube vreme izučavajući SEO tehnike, sve u nadi da će tako doći do posetilaca. Ako se samo malo udube i zarone u Željkin blog, vrlo brzo mogu da shvate jedini princip koji je u blogovanju stvarno bitan - praviti dobar sadržaj, i raditi to redovno.

Željkina kuhinja je skroz po mom ukusu, isprobala bih pola bloga kad bih mogla :) Ali ne mogu. Vreme teče, januar ode, februar je kratak, tako da - 'ajmo na posao, dosta uvodne priče.

Puno pečuraka, puno sira, malo slanine, podloga od lisnatog testa, a sve sočno zbog zalivanja slatkom pavlakom - to je Μανιταρόπιτα, grčka pita sa pečurkama. Kalorčino, jako k'o đavo, i veooooma ukusno. Nije za svaki dan, i baš zato jeste za početak dana u kome je napolju ludovala košava, usled koje je u stanu zviždala promaja po nogama, takva da ni pored tri para čarapa nisam mogla da se ugrejem... E, ova pita greje, garantovano!

Nema sad zezanja, jedva sam postigla temperaturu, i morala sam da je održim ručkom na temu meso + krompir. U ovom slučaju krompir je obogaćen lukom i svežom paprikom, ja sam dodala i malo šargarepe povrh svega, a tu je i saftić od belog vina i paradajza... Odlično je bilo, baš odlično. Jedva čekam da ponovo napravim mediteranski filet. Slika - na vrhu posta.

Posle ručka, nešto slatko. Marcipan je kolač koji sam "otkrila" na netu, meni nije bio poznat od ranije. Rekla bih da je bio jako popularan pre par decenija, a sad znam i zašto - zato što je jednostavno dobar! U njemu nema marcipana, pa ako neko zna zašto se tako zove, neka javi.

Nešto što nismo jeli sigurno par godina - zapečeni rezanci sa sirom. Sviđa mi se u Željkinom receptu što se testenina ne kuva posebno, nego se samo namače (u mleku, a moglo bi i u slanoj vodi) pa se kasnije dodaju sir i jaja, i ide na pečenje. Zgodna tehnika, naročito za sitniju testeninu. Sir koji god volite - vidim da Željka stavlja krem sir ili švapski, ja bih radije neki jači, stariji beli sir i to u količini od prilično :)

I pre probanja bilo čega sa Željkinog bloga imala sam poverenja u njene recepte, a sada znam da mogu skoro žmurećki da odaberem nešto, i da je mala šansa da mi se ne svidi ili ne uspe. Mamina jela - za preporuku!

p.s.
Nije kraj, biće od mene još jedan post u prilog ovoj inspekciji, a u njemu...
Strpite se :)