Kod Branke, od jutra do mraka

Tokom marta i aprila, a po nalogu FBI rukavica, motali smo se i kuvali po receptima Branke sa bloga Homemade by B. Svima je dobro poznato da su njena specijalnost marmelade i džemovi, a ima tamo i drugih finih stvarčica... Ja sam isprobala ukupno šest recepata, i sve je bilo odlično.

Šta drugo za doručak kod Branke - nego marmelada sa hlebom? I to ne jedna, nego dve, obe neobične. Prva je od brusnica i crvenog grejpa, a druga od pomorandže i šargarepe :) Na ovu prvu sam se odlučila jer sam nedavno videla kod nas u prodaji smrznute brusnice, pa kao, eto, mogu sad i ja da pravim nešto sa brusnicama. To mi je negde ostalo u svesti, a onda kad sam krenula da tražim, nigde nema. Pa sam konačno našla u jednom hipermarketu, i lupila se po čelu, jer sam zaboravila da je u pitanju Frikom mix brusnica+borovnica, a ne čista brusnica. Uzeh par kutija, rešena da marljivo odvojim borovnice koje ću upotrebiti za nešto drugo, a brusnice stavim u marmeladu. Posao nije bio baš inspirativan, ali mlađi klinac mi je pomogao u toj pipavoj operaciji, pa nekako završismo :)

Prvi utisak o sirovim brusnicama - limun im nije ravan što se tiče kiselosti! Kad se brusnica pojavila na tržištu u Srbiji pre nekolicinu godina, to je bilo u stanju suva tj. kandirana. Obožavala sam da je grickam onako samu, i taj ukus mi je ostao identifikujući za brusnicu, pa sam očekivala bar maaaalo slasti u sirovoj. Ali jok! Kiselo bre! :) Kombinacija brusnica i grejpa mi je super, baš je ispala marmelada sa karakterom, i po ukusu i po boji. Jedino mi je ostala malčice mekša, jer nisam baš umela da doziram džem-fix, izgleda da je on slabiji od želina, ali ne mari. Baš, baš jedna divna marmelada.

Druga marmelada je tek neobična, sa pomorandžom i šargarepom. Ukus sam nekako "isprojektovala" i uspela da zamislim unapred i super je bio i u mislima i u stvarnosti! Ono što sam dodatno uradila u odnosu na Brankin recept - marmeladu sam, nakon kuvanja i konstatacije da mi je ostalo previše froncli od šargarepe sipala u blender da je učinim glatkijom. I ova mi je marmelada ostala ređa nego što sam htela, pa sam je kasnije još malo dokuvala. Svoju prvu upotrebu ova marmelada je našla glumeći žumance od cheesecake rovitog jajeta, pun pogodak je bila!

Suma sumarum - nisam do sada pravila marmelade, uvek džemove i uvek klasično kuvane, samo voće i šećer, bez dodatnih želirajućih agenata. Sad mi je Branka otvorila neke nove vidike i već razmišljam o novim kombinacijama za marmelade, ali i o tome kako da postignem žele bez džem-fixa. Mislim da ću probati sa običnim želatinom, u nekoj maloj dozi, koju tek treba da nađem.

"Jaooo, kako ti je bio dobar gulaaaš....", čulo se u kući danima nakon što smo ručali fijaker gulaš i knedle od hleba. Nije čovek bezveze kukao, gulaš je zaista bio odličan. Sa puno luka, to volim! Od recepta sam malo odstupila pre svega u izboru mesa, kod nas gulaš=ribić, i nisam stavila sirće (već je kiseo paradajz) i kim (nisam imala). Knedle su posebna priča, mnogo, al' baš su mnogo dobre. I k'o da već nema dovoljno mesa u gulašu, u knedlicama ima i solidna količina pancete, moj izbor je uvek Kosmajska, naravno, koja diže sve na neki drugi nivo, ma, savršeno!

Za desert, kolač od belanaca. Odavno ga nisam pravila, ovo je bio podsetnik kako su neke klasične stvari dobre. I pitam se, zašto još uvek nemam recept za kolač ovog tipa na blogu? Uskoro i to moram ispraviti.

U kolaču od belanaca su se našle brusnice u poznatom stanju i obliku :) U društvu suvih kajsija, crne čokolade i oraha. Ne znam što se žene žale na suvoću ovog kolača, meni je fantastičan. Nekako je nestvarno mekan i sunđerast da je, po mom mišljenju, manje suv od većine patišpanj kolača, ili nečeg na tu temu.

Stvarno sam se nameračila da pravim kukuruznu pitu sa koprivama, al' sa pijace dođoh bez koprive, pa je u mom slučaju pita bila sa blitvom i zeljem. Zelje baš trošimo u poslednje vreme, dobro nisam još u kolače počela da ga stavljam.

Testo za ovu pitu je za mene nešto novo. Nisam znala da l' da očekujem prhko testo ili više nalik na vučeno, a i ispalo je nešto između, i mnogo dobro! Nije krckavo, sem gornje kore i to dok je pita vruća, ali ne liči ni na obično vučeno testo. Voooooolim što su kore malo deblje, mislim, nisu tanke kao za burek, a i tamo volim malo deblje kore. Pravila sam duplu meru, razvaljala osam kora, neverovatno se lepo i lako radi sa ovim testom, nekako je pitomo i poslušno :) a priznajem da sam bila malo i rezervisana u tom smislu, jer sam, valjda, očekivala da ako testo ima dosta kukuruznog brašna, da neće imati dovoljno glutena tj. elastičnosti. Očigledno da je pola belo pola kukuruzno sasvim ok, a puter obezbeđuje nelepljivost i sve je jako lepo za rad.

Uz više nego ukusnu pitu našla se i salata od šargarepe i jabuke. Iako smo ovo svi probali u nekoj verziji, nekad zaboravimo da ovakve salate treba praviti dan unapred, da se kruto povrće, ovde šargarepa, opusti i salata postane sočna i divna. Začinila sam je samo solju, limunom i dobrom kašičicom ljutog senfa, i toliko mi se dopao ukus da kiselu pavlaku i jogurt, koji su bili na spisku sastojaka, na kraju nisam ni dodavala.

Dok iščekujem završetak glasanja za novi zadatak za FBI rukavice, Branki želim da zahvalim na svim lepim receptima i na tome što bloguje i kuva iz srca, i uopšte, što sluša svoje srce :)