- Zdravo, ja sam Maja. Ko si ti?
- Ja sam pitoma špargla, drago mi je.
- Pitoma šta? Špargla? Da se ne znamo odnekud? Poznato mi je tvoje ime...
- Ne znam, iskreno će špargla.
Par trenutaka tišine.
- Aaaaa, izvini, pomešala sam te sa špagom, ha-ha-ha! To ti je ona poza u baletu sa totalno raskrečenim nogama, znaš? Ima muška, ima ženska špaga...
Špargla ćuti. U sebi misli da ova nije baš normalna.
- Odakle li si mi poznata... Znam! Pa da! Tebe treba da nađem, da bih učestvovala u igri kuVarijacije! S tobom treba neku pitu da pravim! Ti mi fališ! Nisam bila sigurna kako izgledaš! Dođi!
Špargla prestade da se ustručava da pokaže nelagodnost, brzo izmače unazad i uskoči među rođake, vezane gumicom.
- Hoćeš? Samo 250 dinara, imaš 250 grama! - uključuje se novi glas i trže me iz razgovora sa šparglom.
Boktemazo, košta k'o biftek, a tako je nekako.... zelena! Kolebam se malo.
- Hoću, izvol'te. Pružam 250 dinara, uzimam vezicu i nosim je kući.
Da se nije naljutila što sam je ipak, mimo njene volje prisvojila, možda bi pitoma špargla bila ljubazna da mi objasni da treba prvo da je ogulim, onako, ljuštilicom, tanko, bar u donjem delu. Ne, ni reč više nije htela sa mnom da progovori, i prećutala mi je to, pa sam je u neznanju samo oprala i iseckala, i tako u komadićima razbacala po piti, te kasnije, tokom jela, shvatila da mestimično nailazim na neka nesažvakljiva biljna vlakna : / Vrlo mestimično, ne u svakom zalogaju, ali sasvim dovoljno da me nauči lekciji da se ne treba oslanjati ni na čiju prividnu pitomost. Sa divljim šparglama bih bolje prošla, ne bih ni imala problema, jer su one dosta tanje i mekše, njih ni ne treba guliti. Pa sad vi vidite ko je tu pitom, a ko nije. Tjah.
Uistinu, cela stvar mi se prilično dopala. Kiš je planuo dok sam rekla keks, a pošto sam gospođicu šparglu sad malo i upoznala, drugi put ne moramo ni da pričamo, znam šta mi je činiti. Molim lepo.
Pita sa šparglama i pancetom
recept za štampu
Sastojci:
za testo
200 g brašna
100 g putera
1/2 kašičice soli
2 kašike ledene vode
za fil
250 g pitomih špargli
1 mala glavica crnog luka
1 kašika ulja
100 g pancete, preporučujem Kosmajsku
100 g smrznutog kukuruza
3 jaja
250 ml Imlek slatke pavlake
50 g rendanog parmezana
1 ravna kašičica soli
1/3 kašičice bibera
Postupak:
1. U malu šolju sipati 2 kašike vode i staviti u friz na 10 minuta.
2. U posudu za mešenje staviti brašno, so i na kockice iseckan hladan puter. Rukama utrljavati brašno na puter, da se dobiju mrvice nalik na pesak. Dodati ledenu vodu i zamesiti testo, rukom, dok se ne sjedini u veliku kompaktnu smesu, bez mnogo mešenja. Formirati deblji disk i umotati u prozirnu foliju ili kesu za zamrzivač, pa ostaviti oko pola sata u frižideru.
3. Za to vreme pripremiti fil. Šparglama, ako su pitome, treba ljuštilicom tanko zguliti bar donju polovinu stabljike, jer spoljašnja opna ume da ostane čvrsta. Ako imate divlje špargle, one su tanje, imaju mekšu opnu i ne gule se. Iseći šparglu na manje komade.
4. U manjem tiganju ugrejati kašiku ulja pa izdinstati sitno seckan crni luk dok malo ne omekša, na srednoj vatri. Na to dodati komadiće sitno seckane pancete i propržiti zajedno, dok panceta ne postane hrskava. Skloniti sa vatre, dodati smrznuti kukuruz.
5. U odgovarajućoj činiji viljuškom razmutiti jaja, dodati slatku pavlaku, parmezan, so i biber.
6. Ohlađeno testo razvaljati na pek papiru u krug prečnika dovoljnog da pokrije dno i ivice okruglog kalupa od 25 cm. Uz pomoć papira preneti testo na pleh, utisnuti ga lepo uz ivice i polako skinuti papir. Eventualne viškove koji prelaze ivice kalupa odseći nožem. Testo izbockati viljuškom i peći oko 20 minuta na 180°C.
7. Na pečeno testo rasporediti iseckane špargle, mešavinu luka, pancete i kukuruza i sve zaliti smesom od jaja. Peći još oko 20 minuta ili dok pita ne dobije lepu boju a fil se stegne.
- ja svakog utorka evo od 2006. manje više pijem sa svojom foto-ekipom pivo u kafani. i sad ovde gde poslednjih onoliko godina ločemo - pivo je valjda 130 dindži već podugo. ja uglavnom sevnem po dva, pošto uvek dođem autom, pa kao da budem savestan vozač i uklopim se u onih zakonskih 0.3, i uvek platim sa 300tinak kinti i onim devojčicama ili dečkonji koji rade tamo kažem -o.k. je. znači trista kinti dva piva.
ReplyDeletei onda kad kupujem tako ponešto, pa se kolebam, a realno - mogu da platim - samo preračunam koliko je to piva u kafani (ili limenki paulanera u radnji) - i onda je "o.k. - daj".
:)
odo sad da pročitam natenane. *nešto sam ti škrabno mail pre neki dan, al vidim nije odleteo.
Savršena priča o upoznavanju sa šparogama, odlično Majo ! A što se cijene tiče tako je i ovdje, zdrave su, dobre su, sezona im je kratka pa su i na cijeni. Žao mi je što ih nisi uspjela u potpunosti iskoristiti, ali za drugi put neće biti problema. Pita izgleda perfektno, ne čudi me što se brzo pojela !
ReplyDeletePita ti je fantastično ispala! Moram priznati da ni ja ne bih znala što napraviti s pitomim šparugama budući da ih nikad nisam susrela, čak ni na polici u dućanu. Ove divlje su mi na dohvat ruke, samo pređem cestu i već sam u šumi u kojoj rastu tako da ih često koristim kad krene sezona.
ReplyDeleteUmesto što sam googlala nakon pravljenja pite, mogla sam isto to da uradim i pre, samo trebalo je setiti se : /
DeleteNo, nije bilo strašno, smazalo se sve :)
Verujem da bi i moje upoznavanje sa sparglom vrlo slicno proslo.:) Nisam nikada probala sparglu, niti sam je videla uzivo na pijaci, tako da propustam ovaj krug iz objektivnih razloga, propustam cak i igricu sa jestivim samoniklim biljem, uopste nemam blagu predstavu gde u gradu nabaviti nesto od toga... ali uzivam u vasim fotkicama i isprobanim receptima.:)
ReplyDeleteSećam se da si i za zelje rekla da ga u Leskovcu nema, na šta sam se baš bila začudila...
DeleteJa sam na prvom sastanku sa šparogama još gore prošla. Kupila smrznute. Za boga miloga, to je strava i užas, kad ih skuhaš pretvore se u nekakvo stvorenje iz filma strave i užasa koje te onako sluzavo i polu raspadnuto proganja kao da gledaš zombija. Ali tijekom zadnjih godina sa svježim (pitomim) šparogama postala sam veliki prijatelj :)) Ne gulim ih osim ako ih namjeram pretvoriti u pire ili umak. Samo prelomim u donjem dijelu, i kao nekom magijom, šparoga sama pukne na mjestu gdje završava donji drvenasti dio a počinje onaj fini meki zeleni
ReplyDeleteLukave su špargle. Svašta smišljaju, ne bi li odbile čoveka od sebe :D
DeleteČitajući na netu o čišćenju špargli, naišla sam i na taj podatak, da se špargla lomi prirodno na tom nekom mestu koje je i granica u smislu jestivosti, al' nije li to onda već učinio taj neko što je špargle brao? Ove što sam ja kupila nisu bile nešto mnogo duge, i nemam utisak da sam dobila i taj drvenasti deo, ili možda i jesam, a nisam umela da prepoznam? Je l' se on nekako i vizuelno malo razlikuje ili ne?
Vjerujem da kad ih beru da ih režu, inače bi ono što uberu bilo premalo za prodaju (mislim na težinu ;)).
DeleteAko pogledaš ove tvoje šparoge na slici, vidjet ćeš da su pri dnu drugačije boje, bijelo-sive i polako prelaze u zelenu. Eto taj donji dio je onaj ne baš jestivi. Ali on se može iskoristiti za skuhati npr. temeljac kojim podlijevati rižoto od šparoga. Kako god, kad ih drugi put kupiš probaj, uzmi šparogu jednom rukom negdje na sredini, a drugom na dnu i samo je savij, vidjet će da će sama puknuti na pravom mjestu. Obožavam Jamiejev recept za šparoge, ispečem ih na gril tavi, pospem maslinovim uljem i sokom limuna, sol papar i komadići parmezana. Najjednostavniji i najbolji recept po meni. Ali radila sam i puno drugih stvari, od juhe, do frittate i quichea, pite i sl. Da se mene pita trebale bi trajati cijele godine, ali po normalnim cijenama, ne po ovim astronomskim
Ahaaa... Kapiram sad oko lomljenja, moraću da pribavim špargle opet, da bih mogla i da probam i primenim to što sam, valja, skapirala :)
DeleteHvala!
Par puta sam gledala Džejmi Olivera kako objašnjava kako se tretira špargla - sa dva prsta se drži i savija na dole; trebalo bi da pukne taman na drvenastom delu i taj deo se baca, ne koristi se (pronađi neki njegov snimak recepta sa šparglama na YT, verovatno će ti biti jasnije nego moje objašnjenje). Baš zbog cene i te mogućnosti da se upletem u pruće, ja se ni ne usuđujem da je kupim. A po kojekakvim putovanjima je jedem, blanširanu, kada nam serviraju fensi večere. Ne mogu da kažem ni da je volim ni da je ne volim, onako, ide. Ovaj kiš je, međutim, nešto veoma primamljivo, ne čudi me što je planuo kod dečaka :-)
ReplyDeleteE da. Probala je ja onako sirovu, neki tanji delić, secnut u blizini vrha, i po ukusu mi beše ok, nema neki jak karakter, a opet, korektan, relativno neutralan ukus.
DeletePotražiću Džejmija, i taj video koji pominješ, hvala :)