Brza pogača

Prođoše praznici. Volim ih, zapravo volim te dane kad sam kod kuće, ali volim i da se vratim u rutinu. Da se ne razmaštavam mnogo u smeru "što bi bilo lepo da svako malo ima nekih slobodnih dana..."

Mi baš i nismo neki vernici, i Božić se kod nas ne obeležava ništa specijalno. Jesam bila planirala da spremim neki lep ručak, čisto zato što tog dana ne radim pa imam više vremena. I htela sam da napravim česnicu, to je jedino što radim a da ima veze sa Božićem, jer znam da se deca raduju traganju za paricom. Nekad česnica bude kao suva pita, a nekad kao pogača. I sad, veče uoči, ja ne spremam badnju večeru nego žurim na badnji trening, i usput planiram šta ću i kako ću sutra.

Trebalo je da poranim, da odem i kupim kvasac (na badnje veče niko nema kvasac, ni svež, ni suvi, u par lokalnih prodavničica, a kao za baksuz nemam ni jednu kocku u zamrzivaču, a missss'im, i setila sam se da tražim kvasac u 21h...) da zamesim česnicu, pa da čekam da kvasa, pa da se zaigravam sa pletenjem, rolanjem, seckanjem testa da bi izgledala lepo.

Međutim, plan se iz korena promenio pošto sam ustala u 11h. Budila se oko 8h, i ne mogu, lepo ne mogu da ustanem... Pa se setih recepta za brzu pogaču. Iz mamine sveske, ranije sam često pravila, a onda baš dugo nisam. Bez kvasca, sa praškom za pecivo. Rešim ja da upotrebim taj recept da odglumi česnicu. Znam da sve to više nema veze sa česnicom, ali bože moj... Znam i da je testo jako meko i lepljivo, nema govora o nekom igranju, krojenju i ukrašavanju, dakle biće najobičnija i najdosadnija pljosnata pogača :) A pošto je ionako nestalo bilo kakvog reda u dnevnom rasporedu, onda će pogača stići za uz ručak, tj. otklonila sam potrebu za žurbom, što je bila najmudrija odluka tog dana.

Kad smo seli da jedemo, ja kažem da prvo lomimo česnicu, a oni svi mrtvi ladni. Jedino je mlađi sin (8) ipak priželjkivao da on dobije parče sa novčićem i pokazao kakvu takvu zainteresovanost. Dok je stariji sin (9) mirnim glasom izjavio da njega to ne interesuje, on bi samo da proba ukus pogače, pa će uzeti od mene parčence?! Deo pogače sa novčićem je zakonom verovatnoće zapao tati, pošto je bio najgladniji, pa odlomio najveće parče :)

Sve to na stranu - pogača je divna! I ukusom i teksturom, nekako je sva svilenkasta, valjda što u njoj ima kiselog mleka i jaja, bez druge tečnosti. Nešto se prisećam utisaka o toj pogači iz perioda kad sam je ranije pravila, i bila mi je fina, ali ništa baš specijalno. Sad mi je baš-baš divna! Moguće da sam je se onda zasitila, a sada uželela, nemam pojma, samo znam da mi se mnogo dopala. Stvarno je zgodna za brzinske potrebe, najduže traje grejanje rerne i pečenje, a samo testo se smućka za dva minuta. Od srca savetujem da probate!

Brza pogača

Sastojci:
300 g brašna
1 ravna kašičica soli
1 kašičica praška za pecivo
2 jaja
1 čaša kiselog mleka
1/3 čaše ulja, oko 70 ml

Postupak:
1. U posudu za mešenje sipati brašno, so i prašak za pecivo, promešati. Dodati jaja, kiselo mleko i ulje, pa varjačom umesiti testo. Nema potrebe za nekim velikim mešenjem, samo da se sve lepo sjedini. Testo će biti meko i lepljivo.

2. Dno okruglog pleha prečnika 26 cm malo nauljiti, pa obložiti papirom za pečenje isečenim u krug malčice veći od dna pleha. Ovo radimo da bi se papir zalepio za pleh, tj. da ne bi bežao kad budemo tanjili testo. Izručiti testo. Varjačom ga razvući po celom plehu. Peći oko 25 minuta na 200°C, ili dok ne dobije lepu, i ne mnogo tamnu boju.

Recept za štampu